Белина као жалост код Словена

"Белина је за дуго била знак жалости код Словена и Германаца насупрот црнини Египћана, Јевреја, Арабљана, Грка и других источних народа. Код неких Словена белина се у жалости одржала чак до наших дана. Сви Источни Словени у жалости носе бело одело; нарочито главу покривају белим покривачем у облику мараме. Црнина у жалости дошла је у села тек пре кратког времена. Код Лужичких Срба жалост означава одело беле боје."

Успење Пресвете Богородице, манастир Сопоћани 13. век

Тихомир Р. Ђорђевић, Црна чоха кроја каурског, Гласник Етнографског музеја, књ. 10 (1935), 1-3.

1929. Први конгрес словенских филолога

Први конгрес словенских филолога одржан је у Прагу од 5. до 13. октобра 1929. године. Организатори конгреса били су Словенски институт (на челу са Л. Нидерлеом) са својим Словенским семинаром на Карловом универзитету и својим часописом "Славијом". Искоришћена је прилика да се обележи стогодишњица од смрти великог чешког филолога Јосифа Добровског. Заседања когреса одржана су у Прагу и Братислави, а екскурзијом до Брна учесници су обишли гроб Јосифа Добровског. 

Матија Мурко, организатор Првог конгреса словенских филолога и професор на Карловом унивезитету

Рад конгреса био је подељен у три секције: литерарно-историјска, лингвистичка и педагошко-дидактичка. Свака од секција била је подељена у подсекције. Морамо напоменути једну леп идеју професора Е. А. Љацког. Треба створити "један међусловенски редакциони центар који би издавао једну библиотеку одабраних писаца из сваке словенске књижевности, заједничку за све словенске народе, а где би свака књига имала оригинални текст дотичног словенског писца и речник и напомене на језику (словенском) онога који чита." Такође треба забележити и предлог Паљкјевића о потреби стварање архиве фонографскх записа свих словенских језика и дијалеката и предавање проф. Фасмара о старим географским именима између река Лаба и Висле.

505. Битка код Хореум Маргија

  У време источноримског цара Анастасија (491-518) упала је војска варвара под вођством извесног Мунда. Извор за овај упад, комес Марцелин, наводи да је Мунд пореклом од Гета, али историчари обично стављају да је Мунд био од германског племена Гепида. Треба нагласити да је 476. Западно римско царство пало у руке вође германских најамника Одакара, а да су њега убили Остроготи 493. године и преузели Италију и све земље до Дрине. Чак су Остроготи 504. године преузели Сирмијум (д. Срема Митровица) од Гепида. Ипак, 505. остроготске војсковође Пиција и Хердуик су помогли војску Мунда, који је имао гепидске краљевске крви. Мунд је претходно успоставио своју област око Маргума, на ушћу Мораве у Дунав, поставши савезник Острогота.

Сукоб Источног римског царства и Гепида (уз подршку Острогота)

   Мунд је са својом војском, уз подршку готских војсковођа Пиције и Тулуина, извршио напад на подручје Илирика, провинције Мезија Прва. Супроставио му се magister militum per Illyricum и конзул Сабинијан са војском од десет хиљада војника и великим бројем кола са оружјем и залихама.

Римски путеви у Срему (провинција Панонија Друга). Срем се од 504. године налазио под влашћу Острогота

  Треба нагласити да у то време, почетак 6. века, римска војска се и даље делила на лимитане, пограничне јединице, комитатенсе, мобилну армију стационирану у великим градовима, и псеудокомитатенсе, вероватно трупе повучене са границе (лимеса) за ојачавање мобилне армије. Трупе источноримског војсковође Сабинијана су углавном биле састављене од бугарских најамника. Бој се заметнуо код Хореум Маргија (д. Ћуприја) и том приликом источно римска војска под командом Сабинијана претрпела је пораз. Мноштво војника је страдало у реци Маргу (Морави), вероватно приликом бежања од гонилачких Мундових одреда. Мали број преживелих са Сабинијаном се склонио у тврђаву која се назива Натон, а велики број кола са залихама је вероватно припао као плен Мундовој војсци.

1. Војник помоћних одреда, 2. Трачки коњаник из јединице Leones Clibanarii, 3. Гардијски пешадинац
Источноримска војска из 6. века

  Комес Марцелин, у свом спису, сматра овај пораз прекретницом у способности војске Источног римског царства и Илирика да заштити балкански лимес од упада варвара. Хореум Маргиј (Житница Мораве) био је сабирни и дистрибутивни центар за жито, такође имао је војну радионицу за израду штитова. Овај град је страдао од упада Хуна под Атилом, средином 5. века. Вероватно је почетком 6. века и у време ове битке, Хореум Марги било мање утврђено место.

Литература:

1. P. Amory, People and Identity in Ostrogothic Italy, 489-554, Cambridge University Press, 2003.
2. H. Gračanin, Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika, Ekonomska i ekohistorija 1 (2005), 9—36.
3. H. Gračanin, J.  Skrgulja, The Ostrogoths in Late Antique Southern Pannonia, Acta Archaeologica Carpathica 49 (2014) (2015), 165-205.
4. В. Орбовић, Средње Поморавље од V до XII века, Корени X (2016), 17-28