понедељак, 9. март 2020.

Словенски гроб из Хостомице (Теплице, Чешка)

Словенски гроб из Хостомице (Теплице, Чешка) у коме се налази скелет човека који је био висок око 161 цм. Вероватно из 9. века.



Литература:

петак, 6. март 2020.

1172. Битка код Равног

Током 1171. године саксонски и баварски војвода Хенрих Лав из породице Велфа је одлучио да крене за Свету земљу. На пут је кренуо јануара 1172. са око 1200 војника и између 300-800 додатне пратње (укупно између 1500 и 2000 ходочасника). Кренувши из својих земаља спуштали су се низ Дунав и дошли до Браничева, који је припадао Ромејима. Даље су ишли пешака и запрегом кроз Бугарску шуму, а када су коњи почели да умиру од умора, напуштене су запреге и најнужније потрепштине пребацили на коње. Тако су стигли до Равног (данашње Ћуприје) која се налазила у сред шуме. Како Арнолд од Либека записује становнике града су чинили Срби, који су "номинално" признавали власт Цариграда.
Битка код Равног између Срба и војске војводе Хенриха Лава Велфа
Историчар Милош Благојевић је сматрао да је жупан Вукан успео да крајем 11. века прошири власт на подручје леве обале Велике Мораве. У време проласка војводе Хенриха Лава у  Србији је на власти био велики жупан Стефан Немања који је на то место дошао 1166. године. Он је ушао у рат који је Млетачка република почела са Ромејским царством марта 1171. и том сукобу на страни Венецијанаца придружила се и Угарска. Током 1172. године чете великог жупана Стефана Немање су вршиле напад на Цариградски друм. Ипак, рат се завршио победом Ромејског царства над савезницима. 
Посланик цариградског двора, који је ишао заједно са експедицијом војводе Хенриха Лава, је био истеран из Равног због наговарања да се учесници експедиције пусте у град. Исто тако је прошао и немачки посланик.
Како је хроничар забележио Немци су пројахали поред Равног и улогорили се крај једног потока у издуженој удолини, имајући са десне стране планине, а са леве густо купиново шипражје.   
Предео јужно од Равног (Ћуприје) где има неколико потока где се могла догодити битка. Ипак, треба напоменути да је Морава мењала свој ток, као и остале реке и потоци
Око поноћи Срби, који су живели у околини, су извршили напад стварајући велику буку. Били су подељени у четири одреда. Немци су се одмах пробудили и дограбили оружје и пружили отпор. Срби су имали предност због фактора изненађења и захваљујући томе успели су да заузму табор епископа Конрада из Вормса, изасланика цара Фридриха Барбаросе. Срби су током напада на епископов табор користили стреле премазане отровом које су усмртиле једног витеза и двојицу слугу епископових. Да би спасио епископов табор војвода Хенрих Лав је послао 20 витезова. Напад Срба на Немце је заустављен јер су Срби грешком убили свог заповедника и то балистом! Немци су били опрезни и чекали су јутро да крену даље према Нишу и Цариграду. Иако су их локални становници целог дана пратили до борби није дошло. До Цариграда је војвода Хенрих Лав стигао без већих проблема и тамо је провео Ускрс 1172. године.
Балиста
Извори:

Литература:

М. Благојевић, О земљишту радње Немањине, Стефан Немања-Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање, Београд 2000, 68-74.

Историја српског народа I, Београд 1981.

P. Lock, The Routledge Companion to the Crusades, London - New York 2006.

В. Орбовић, Средње Поморавље од V до XII века, Корени X (2016), 17-28.

А. Узелац, „Чувај се Белијалових синова и отровних стрела !“ – Поморавље у другој половини XII века , у: Стефан Немања иТоплица (тематски зборник), ур. Д. Бојовић,Ниш, 2011, 97-107.