tag:blogger.com,1999:blog-45333952124417368542024-02-19T09:56:21.953+01:00СРБИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУБлог који се бави историјом Срба у средњем векуПоследњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.comBlogger171125tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-62810941457861971112023-10-02T23:27:00.002+02:002023-10-02T23:27:51.680+02:001150. Битка на Тари /по Јовану Кинаму/<p style="text-align: justify;"> Α идуће године, већ пред крај лета, када путеви за Србију постају најпогоднији за војску која напада, јер тада дрвеће већ почиње да губи лишће, сакупи војску код Ниша. Сазнавши ту да се из
Пеоније шаљу снаге Далматима у помоћ,
постара се да војска пређе преко земље назване Лонгомир да би се Пеонци, који су напредовали c десне стране,
сукобили c ромејском војском. Кад стиже близу Саве одатле заокрену према другој реци по имену Дрина која извире негде одозго и одваја Босну од остале Србије. Босна није потчињена архижупану Срба него народ у њој има посебан
начин живота и управљања. Α откуд je дошло да су се Хуни сукобили са Ромејима, одмах
ћу објаснити. Беше у народу Далмата неки човек, не знам како
му оно би име, брат му беше Белош, a обојица беху
виђене личности код Далмата. Taj сe оженио сестром архижупана, и кад се деси да остане, никако не бих умео рећи на који
начин, без оба ока, повуче се у Пеонију. Пошто je тамо провео
дуго времена, постаде веома одан краљу Гези као човек који je
учествовао у његовом образовању и васпитавању од самог детињства. Дугујући због тога Гези захвалност, покушао je да му
потчини Далмацију и наговарајући га упорно на
то, непрестаним причањем успе да га убеди. Стога Геза, чим je чуо за продор Ромеја у Далмацију, посла снаге Далматима у помоћ. Ово беше узрок непријатељства Ромеја према
Хунима.
Док je ромејска војска даље ишла, они који су изашли да
набаве сточну храну, сусретоше Хуне који су путем пролазили
и сукобише сe c њима. Чим je цар o том обавештен, посла протосеваста Јована са војском да притекне у помоћ. И кад дође
до битке, Хуни се, поражени од Ромеја, бежећи стуштише до
самог тока реке Стримона. Изгубивши ту известан број људи, нагнуше у бекство безобзирце, a Ромеји стално бегунцима беху за петама и кад, стигавши
до реке Таре, видеше да нико на њих не иде, сетише
се повратка. Α цар постави логор на средини пута који води у
Сеченицу и не успевајући да сазна где се налази архижупан, био je све дотле у недоумици, a кад
je од заробљених Далмата дознао да они очекују у помоћ хунске снаге које тек што нису стигле, поведе тада напред војску.
Све док Ромеји не дођоше до реке Таре ни од куда се непријатељ не појави. A кад тамо стигоше, пре но што je сунце зашло за западни хоризонт, појави се безбројно мноштво добро
наоружаних Далмата. Ромеји који ово угледаше, дођоше да то
јаве обузети ужасом и страхом. Цар, пак, сасвим тачно погоди
да je угледана војска управо она помоћ коју Далмати очекују
да ће стићи од Пеонаца, a уједно се у ту сврху послужи уходом Хурупом [se. који рече]: „Сад се Далмати спремају да изненада нападну Ромеје." Наиме, недалеко одатле они беху направили логор. Кад већ убрзо настаде ноћ, ово отприлике смисли.
Кад иду у рат, Ромеји имају обичај да, ако где треба да се војска заустави, увече свира труба и то je уговорени знак војницима
да ће се и идућег дана остати на истом месту. Како би се дакле
заварали они који тај ромејски обичај већ знају, он нареди да
се одмах свира, a тајно je сваког стратега понаособ обавестио
o својој одлуци и наредио да сваки од њих треба да при сунчеву изласку, наоружавши најодабраније из своје фаланге, мирно стоји и његову наредбу чека. Да би пак остали непримећени,
заповеди да оружје прекрију огртачима простих војника.
Они тако поступише. Кад се већ раздани, изађе цар c њима
из логора као тобоже полазећи одатле ради снабдевања. Стога
нареди да напред пође и неколико сасвим ненаоружаних са мотикама и дрвеним лопатама којима обично они који снабдевају војску храном трагају за подземним скровишта жита. Заповеди да они, чим угледају непријатеље да иду на њих, беже све док се не помешају са Ромејима у позадини и тако буду у сигурности. Α да би стратег одмах
био обавештен ο оном шта се догађа, нареди да прво наступају
двојица, затим на краћем растојању четворица, па шесторица,
онда десеторица и даље још више њих, a постројивши и једну
другу фалангу стрелаца наложи joj да она c друге стране поће
на непријатеље; ако би Далмати заметнули борбу, да беже као
малобројнији, a ако их не би нико напао, да остану мирни пред
логором. Ово учини да би његови лакше наоружани војницп,
ако би далматски одреди почели да беже кад их он са осталом
војском буде напао, могли да их стигну и убијају. Они још нису
били ни одмакли далеко, a неки извиђачи трчећи дођоше цару
и испрекиданим гласом и страшно пребледели рекоше да je веома бројна војска постројена у фаланге на супротној обали реке
и то не само домородачка, него и безбројно савезничко многаство, састављено од хунских коњаника па чак и од
Халисија који су друге вере него они. Хуни, наиме, исповедају хришћанску веру, a ови се још и сада управљају према
Мојсијевим законима и то не сасвим чистим. Рекоше, дакле, да са Далматима заједно војују ови, a уз то и Печенези. Кад цар то чу, побоја се да малобројни Ромеји у претходници не буду опкољени мноштвом и савладани, па стога
крену бржим кораком, терајући такође и стегоношу да га прати; a кад овај поче да се спорије креће јер му се коњ уморио,
цар сам узе стег и убрзано продужи и стигавши на неко узвишеније место, даде непријатељима да јасно виде и њега лично и стег. У међувремену стигоше и стрелци до реке и стајаху насупрот Далматима. Дуго су и једни и други мирно чекали не отпочињући битку. Кад се појави царев стег, Далмати одступише од моста и пружише Ромејима могућност да их гађају. Приметивши то (стајао je наиме, негде горе, као што je peчено, посматрајући развој догађаја) цар и сам појури као да
са њима жели да пређе реку. Јер беше он увек, као што сам
често истицао, на неки демонски и натпросечно храбар начин
одушевљен за ратне окршаје. A Далмати, гоњени од мале групе војника, бежаху ипак све док не западоше у неко беспуће.
Вративши се одатле, наиђоше право на ове [se. ромејске гониоце] и у насталом сукобу паде их неколико на обема странама. Уочивши цареву присутност, Далмати почеше поново да
се растурају, a Ромеји, стално гонећи оне који су бежали, многе и Пеонце и ове [se. Далмате] побише. Тада Грдеша и Вучина, веома угледне личности код Далмата, допадоше Ромејима у руке. Α цар je изнад
свега желео да му се навуче његов оклоп. Пошто je утрошио
за то извесно време (пратиоци који носе тај оклоп не беху у
близини), деси се да су неке ромејске војне старешине, међу којима беху Гифард и Михаило по надимку Врана као и многи други људи способни да самостално делају и вешти да воде војску, гонећи непријатеља заметнули борбу у неком непроходном и непрокрченом честару и тако запали
у очевидну опасност. Јер су се Далмати, видевши да су се ови
удаљили од осталих Ромеја, били окренули и супротставили
им се.
Они дакле беху у таквом положају. Α цар, ставивши најзад на себе оклоп, опуштених узда појури према њима и затекавши их густо збијене на једном месту, јавно их изгрди и оштро прекори пребацујући им кукавичлук и непознавање ратне
вештине. А онда су се они правдали природом земљишта и дебљином снежног наноса, он пође напред и нареди им да га
прате. Убрзо им се придружи и остала ромејска војска. И док
они беху у покрету, непријатељска заседа неочекивано искочи и нападе на лево крило Ромеја. Али кад цар увиде да je малобројна, процени да се не вреди враћати. Јер стално je без
заустављања журио даље не би ли како успео да зароби или
самог архижупана или оног који je тог дана веома храбро заповедао Пеонцима. Они који су били у заседи ништа вредно помена не учинише и поново се растурише. Учествујући извесно
краће време у гоњењу цар остави оне око себе, пошто
опази да су се већ преморили и узевши своја два рођака, од
којих je један био Јован Дука a други онај што се оженио
ћерком севастократора Андроника, такође Јован по имену, a
по надимку Кантакузин, крену са њима на непријатеља. Ови [непријатељи] га препознаше по оклопу (јер je сав био богато опточен златом) и нарочито се уверивши по високом и лепо
развијеном стасу (доиста je личио на хероје — јер се одликовао изванредном вештином јахања као и спретношћу да влада
оружјем оберучке), бестидно нагнуше у бекство. Прича се да
je он [se. цар] нападајући оне који беже, једним ударцем копља обарао на земљу по петнаест непријатеља. У збрци и метежу, наиме, они су срљали без икаквог реда и међусобно се
сударали. Збацивши на земљу њих четрдесет, остале растера и
док су бежали стално их удараше c леђа мачем и копљем. Тада
се догоди и овако нешто: један од оних који je претходно од
цара био погођен копљем, поврати се од пада (наиме, није био
смртно рањен) и трком се несрећник даде у бекство. Кад у близини спази цара, исука мач и устреми се да га прободе.
Цар га пак, удари ногом у груди, сруши на земљу и задавши
му једну приметну рану крај ока, остави га. Осетивши да се
коњ већ уморио под теретом оклопа, a како није желео да се
повуче, нареди Кантакузину (он je једини од пратилаца јахао
уз цара) да крене напред и заметне борбу са варварима да би
их тако и сам, док буду заузети њиме [se. Кантакузином], могао да стигне. И постиже циљ. Наиме, приближивши се непријатељу што je брже могао, Јован стаде да удара архижупана
Вакхина по плећима желећи да га прободе копљем. Међутим, не би кадар да то учини јер се супротстављао оклоп. И овај [se. Вакхин] се окрену, и
спази да су му за петама два човека. Били су то цар и онај
други Јован [se. Дука], кога већ споменух. Пошто он [se. Вакхин] прикупи око себе седморицу својих, ступи у окршај са
Кантакузином и настаде борба прса у прса. И кад варвари почеше са разних страна стално да пристижу, Кантакузин се нађе
у крајњој опасности и да га цар, стигавши у непосредну близину, не избави из невоље, мислим, да je мало недостајало да
овај човек постане жртва варварског мача. Али ни сам цар не
би ван опасности. Ценећи, дакле, да ће, уколико се сам супротстави седморици који окружаваху Јована, створити могућност да остали, на броју већ до тристотине, нападну обојицу,
сматрао je потребним да прво ступи у окршај са мноштвом.
Јер било je вероватно да ће, пошто се ови повуку, узмаћи и
они што окружују Јована. Подбоде коња и појури у средину.
Али, смерајући да једног од њих погоди копљем, промаши га.
Јер, док се варварин тамо амо клатио, празно копље му пројури крај бока. После тога ступи [se. цар] c њиме у борбу изблиза. A сам Вакхин и они око њега спазивши то, напустише
Јована тамо и устремише се на цара. Призор беше пун страве.
Али цар баци копље и исукавши мач који му je висио са стране жестоко je на њих насртао непрестано задајући и примајући ударце, док се читава битка, пошто се остали растурише,
не сведе на њега и Вакхина — човека изузетно храброг и телом
претерано големог. После дужег окршаја Вакхин замахну мачем и удари по лицу цара, али није могао да пробије заклон
на кациги причвршћен изнад очију. Толико je био јак ударац
да су колутови чврсто се утиснувши у месо, дуго остављали
трага. Међутим, цар одсече мачем варварину руку и предаде
га нећаку живо желећи да поново крене на непријатеља. Али оба Јована [se. Дука и Кантакузин] и варварин Вакхин одвратише га од намере. Наиме, овај заробљени варварин се претварао да je добронамеран. Показујући му своју косу на глави
тиме му je некако давао на знање да ће га пресрести велика
војска. У овој борби Кантакузин изгуби два прста на једној
руци. Цар водећи око четрдесет непријатељских заробљеника,
стиже у логор. Тада се сети онога кога je оборио и окрзнувши
га поред ока, на пољу оставио; споменувши тај знак, тражио га
je y логору; он ту доиста беше па препозна победника и би од
њега препознат. Ускоро дођоше у логор посланици архижупана тражећи да му се недела забораве. По царевој наредби убрзо стиже и сам човек [se. архижупан] држећи се смерно и понизно. Примивши молитеља, цар му опрости кривицу. A овај
се мало придиже са земље где je, ничице се бацивши, пред царевим ногама лежао и заклетвама зајамчи оно што je било уговорено уверавајући да ће за сва времена бити потчињен Ромејима. Он je пристао да ће, ако би цар ратовао на западу,
учествовати са две хиљаде војника, a ако се води војна у Азији,
да ће поред три стотине, које je раније слао, послати још две
стотине. Завршивши успешно c тим, цар се врати у Цариград.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-27942386033914308112023-10-01T20:45:00.003+02:002023-10-01T20:45:56.104+02:00Ο СРБИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ<p style="text-align: justify;"> Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба,
названих и Бели (από των άβαπτίστων Σερβλων, των χαί άσπρων
επονομαζομένων), насељених с оне стране Турске [тј. Мађарске],
у крају који се код њих назива Бојки (Βοίκι); њима je y суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска, она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле и ови Срби
од давнине настањени. Пошто су два брата наследили од
оца власт над Србијом, један од њих, преузевши половину
народа, пребегне Ираклију, цару Ромеја; цар Ираклије га
прими и као место насељавања даде му у солунској теми
Сервију (έντφ θέματι θεσσαλονίκης τα Σέρβλια), која отада тај.
назив носи. Срби на језику Ромеја значи робови (δοολοι), па се стога и ропска обућа обично назива сербула (σέρβυλα),
a цербулијани (τζερβουλιάνοι.) они који јевтину и сиромашну
обућу носе. Ово име добише Срби, јер постадоше робови
цара Ромеја. После неког времена исти Срби одлуче да се врате у своје земље и цар их отпусти. Када су прешли
реку Дунав, покају се, и преко стратега који je тада управљао
Београдом (δω του στρατηγού, του τότε το Βελέγραδον κρατοοντος),
јаве цару Ираклију да им додели другу земљу за насеље. </p><p style="text-align: justify;">И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана
и Травунија и земља Конављана беху под влашћу цара Ромеја, a те земље опусте од Авара (јер из тамошњих земаља
они изгнаше Романе који сада станују у Далмацији и Драчу),
то цар у овим земљама насели исте Србе и беху они потчињени цару Ромеја; цар њих покрсти довевши свештенике
из Рима и, научивши их да правилно врше дела побожности,
изложи им хришћанско вероучење. Када Бугарска беше под влашћу Ромеја***, пошто je умро онај архонт Србин
који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов
син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода.
После извесног броја година роди се од њих Вишеслав
(Βοίσέσθλαβοζ) и од њега Радослав (Τοδόσθλαβος) и од њега
Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος) и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима,
као блиски суседи, волећи једни друге, налазећи се у служби
и потчињености према царевима Ромеја и примајући од њих
доброчинства. За владе истог Властимира зарати против
Срба Пресијам (Πρεσιάμ) архонт Бугарске желећи да их потчини, али ратујући три године не само да ништа не постиже, већ изгуби и већину своје војске. После смрти
архонта Властимира наследише власт у Србији његова три
сина: Мутимир, Стројимир и Гојник (ό Μουντψ,ηρος και δ
Στροί'μηρος καϊ ο Γοίνίκος), поделивши земљу. За њихово
време појави се архонт Бугара Михајло Борис, желећи да
освети пораз свога оца Пресијама и отпочне рат; и Срби
га тако потуку, те заробе његовог сина Владимира (Βλαδίμηρος), са дванаест великих бољара. Због синовљевих мука,
тада Борис, иако преко воље, склопи мир са Србима Желећи да се врати у Бугарску и плашећи се да га Срби
негде на путу не пресретну из заседе, затражи за своје
обезбеђеше децу архонта Мутимира, Борена и Стефана (τον
Βόρενα και τον Στέφανον), који га спроведоше читавог до
границе, до Раса. За ову љубазност Михајло Борис их
обдари великим даровима, a ови њему узвратише као гостински дар два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака, што Бугари сматрају да претставља склопљено пријатељство. Нешто доцније посвађају се иста
три брата архонти Србије и пошто Мутимир, један од њих,
надјача и желећи да сам влада, ону двојицу зароби и предаде их у Бугарску, задржавши под својим старатељством
једино сина брата Гојника по имену Петра (Πέτρος), који
одбеже у Хрватску, ο чему ће доцније бити речи. Напред споменути брат Стројимир у Бугарској имао je сина Клонимира (Κλονίμηρος) коме даде Борис Бугарку за жену. Од
њега се роди у Бугарској Часлав (Τζεέσθλαβος). Α Мутимир,
протеравши браћу и преузевши власт, роди три сина: Прибислава (Πριβέσθλαβος), Брана (Βράνος) и Стефана, и после
његове смрти наследи га најстарији син Прибислав. После
годину, дана дошавши из Хрватске, напред споменути Петар,
син Гојника, протера c власти свога брата од стрица Прибислава са два његова брата и узе власт, a они побегавши
дођу у Хрватску. После три године Бран зарати на Петра
и од њега би побеђен, заробљен и ослепљен. После две
године избегне из Бугарске и стигне и Клонимир, отац Часлава, са војском уђе у Достинику (ή Δοστινίκα), један од
српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне
и убије Петар, и он владаше даљих 20 година, почевши од
владе Лава, блаженог и светог цара, коме се подвргавао и
покорно служио. Склопи мир [Петар] и са Симеоном, архонтом Бугарске, који му и кум постаде. Α после оног
времена у коме je царевао исти господин Лав, тадашњи стратег у Драчу протоспатар Лав Равдух (Λέων δ Ταβδοοχος)
који после тога би постављен за магистра и логотета дрома,
дође у Паганију, тада у власти архонта Србије, да се састане и посаветује са истим архонтом Петром ο извесној
ствари и предмету. Љубоморан на ово Михајло, архонт
Захумљана, пријави Симеону, архонту Бугара, да цар Ромеја
подмићује архонта Петра да се повеже са Турцима [тј.
Мађарима] и зарати на Бугарску. У ово време била je и
битка код Анхијала између Ромеја и Бугара. Обузет срџбом
против српског архонта Петра, Симеон посла Сигрицу Теодора и оног Мармаја (απέστειλε τον Σιγρίτζη θεόδωρον καΐ
tov Μαρμαήν εκείνον) са војском, који су водили са собом и
кнежевића Павла, сина Брана, кога je Петар, као архонт
Србије, ослепео. Дошавши архонту Србије c лукавством,
Бугари, склопе са њим кумство и под заклетвом га убеде да му ce c њихове стране неће никакво зло десити, и тако
преваре да изиђе код њих. И заробивши га одмах, одведу
га у Бугарску, и он умре у затвору. На место њега дође
Павле, син Брана, и он je владао три године. Цар господин
Роман, држећи у Цариграду кнежевића Захарију (Ζαχαρίας),
сина Прибислава архонта Србије, посла га да буде архонт
у Србији, али овај отишавши и ступивши у борбу од Павла
би поражен; заробивши га, наиме, предаде га Бугарима
и беше држан у ропству. Затим, после три године, пошто
се Павле окрену против Бугара, посла [Симеон] Захарију,
који je раније био послат од господина цара Романа и он
протера Павла и преузе власт у Србији. И он се одмах присети доброчинстава ромејског цара и поста противник Бугара, не желећи уопште да се њима потчињава, већ радије
да се покорава цару Ромеја. Тако да, када je Симеон
против њега послао војску под Мармајом и Сигрицом Теодором, њихове главе и оружје из рата посла цару Ромеја као трофеје (јер још je трајао рат између Ромеја и Бугара)
и никада није престао, као и архонти пре њега, да шаље
посланике царевима Ромеја и био je покоран и одан њима.
Међутим, Симеон посла другу војску под Книном, Химником
и Ицвоклом (δια του Κνήνου uai του Ήμνήχου και τοο Ήτζβόκλία) против архонта Захарије, а заједно c њима и Часлава.
Уплашивши се, Захарија тада побеже у Хрватску, а Бугари
пошаљу позив жупанима да дођу код њих и одведу архонта
Часлава. Намамивши их заклетвом и одвевши их до првог
села, одмах их заробе, уђу у Србију и покупе сав народ
од малог до великог и одведу у Бугарску, а неки од њих
умакну и оду у Хрватску и земља остаде пуста. У то
време дођу исти Бугари, зарате на Хрватску под Алогоботуром (Άλογ-οβότουρ) и тамо беху поубијани сви од Хрвата После седам година Часлав побеже из Бугарске са још четворицом, из Преслава (από Περσθλάβου), дође у Србију и
у земљи нађе само 50 људи, самаца без жена и деце, који
су живели од лова. Са њима завлада земљом, обрати се
цару Ромеја, тражећи од њега помоћ и потпору и обећавајући да ћe служити и покоравати се његовој заповести као
и архонти пре њега. И отада цар Ромеја стално му je добра
чинио, тако да се, дознавши за то, Срби који су се затекли
у Хрватској и Бугарској и осталим земљама, a које je Симеон
био раселио, сакупише око њега. Шта више, многи из Бугарске прибегну у Цариград и њих цар Роман заодене, обдари и пошаље Чаславу. И пошто je помоћу богатих дарова ромејског цара средио и населио земљу, он je, као и
раније, покорно потчињен цару Ромеја и захваљујући великодушности цара и његовим многим доброчинствима, средио je
ову земљу и као архонт се у њој учврстио. Архонт Србије je одавно, наиме од владе цара Ираклија, покорно потчињен цару Ромеја и никада не беше потчињен архонту Бугарске.
У покрштеној Србији су насељени градови: Дестиник
(το Δεστινόκον), Чернавускт
, Међуречје (το Μεγυρέτους),
Дреснеик, Лесник, Салинес, и у области Босне (είς το
χωρίον Βόσονα) Котор и Десник.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-13334332182716847312023-07-30T18:05:00.004+02:002023-07-30T18:05:30.560+02:001317. или 1318. година, битка у Жупи дубровачкој<p style="text-align: justify;"> Током владања династије Немањића чести су били ратови са Дубровником. Краљ Стефан Урош II Милутин (1282-1321) је после склапања брака са ромејском принцезом Симонидом (1299. године) два пута ратова са Дубровником, 1301. и 1317-1318. године. Код дубровачког хроничара Мавра Орбина, остали су записи о три похода током једног рата, али није могуће утврдити тачну годину када се десила битка.(Ћирковић 1968, 25, ф. 4-14) Оно што би определило битку за 1317-1318. годину је спомен да је Драгутин већ мртав а умро је 1316. године.</p><p style="text-align: justify;"> Дубровчани претходно су доживели два пораза од српске војске када су Дубровчане водили Петар Тудишевић а затим Паско Рањина али да су близу Жупе дубровачке под командом Џива Гундулића потукли српску војску и присили је на повлачење када је она хтела да се спусти у саму Жупу дубровачку. </p><p style="text-align: justify;">Проблем изазива непостојање Петра Тудишевића у документима тог периода, док Паско Рањина је постојао али у дубровачким документима се не помиње као командант био какве дубровачке војске. Џиво Гундулић је постојао али се помиње тек у документима везаним за последње деценије 14. века.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. Мавро Орбини, <i><a href="https://anyflip.com/zpfcn/lgtr/basic/51-100">Краљевство Словена</a></i>, прир. Ф. Баришић, Р. Самарџић, С. Ћирковић, Београд 1968.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-65704948575673613002023-07-13T21:06:00.006+02:002023-07-18T16:31:51.171+02:00Ослобођења Јагодине 16. априла 1804. године<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">Први српски устанак започет је на Сретење 1804. године у шумадијском селу Орашцу. Буна подигнута на дахије брзо се ширила и устаници су схватили да морају заузети веће вароши ако желе потпуно збацивање дахијске страховладе. </div><div style="text-align: justify;">У Јагодини се налазио турски гарнизон од 600-700 војника, а било је 1784. године 150 турских кућа са око 750 Турака. Српских кућа је било 60. Управитељ вароши био је муселим Адб-ага кога је поставио дахија Кучук Алија, док је јагодински војвода био Отман. Кућа и седиште јаничарског команданта у Јагодини налазила се отприлике на месту некадашње кафане Солун, данас пицерије Пица Хит. </div><div style="text-align: justify;">Турци су имали шанчеве око вароши и карауле на Ђурђевом брду као и радионице за ножеве и јатагане. У Јагодини је било осам ханова у чијим шталама се могло сместити између 700 и 1000 коња. Постојао је и утврђени шанац близу џамије Дервиш-бега (на месту данашњег бокс клуба) са палисадом око себе. Све прилазе Јагодини Турци су оградили палисадом. Шанац према Ђурђевом брду су такође уредили.</div>
<div style="text-align: justify;">
Од краја фебруара до краја марта 1804. године устаници, под командом Младена Миловановића и Стевана Јаковљевића, предузели су два напада. Приликом другог напада пад Јагодине у руке устаника спречио је дахија Кучук Алија са 1000 јаничара. Крајем фебруара 1804. Алија Гушанац дошао са 800-1000 својих крџалија у Ћуприју. Покушао је да се преко Мораве и Гиља пробије до Јагодине и даље према Београду. Устаници, предвођени Младеном Миловановиће, сачекали су га испред својих положаја на Гиљу и нанели губитке, те су се крџалије повукле на десну обалу Мораве. Још једном крајем марта 1804. су крџалије Алије Гушанца покушале да се пробију код Гиља али су претрпели пораз.</div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, крџалије су се крајем марта 1804. пробиле до Јагодине а Кучук Алија се тада налазио у Крагујевцу одакле је кренуо према Јагодини са војском и турским породицама. Карађорђе је оставио део војске код Баточине да би место држали под опсадом јер су се јаничари добро утврдили, са другим делом војске кренуо је према селу Штипљу и тамо стигао 12. марта по старом календару. На Липару је вожд Карађорђе оставио под командом Теодосија Маричевића 1500 устаника који су блокирали продор Турака из Јагодине према опседнутој Баточини. Међутим, устаници код Липара су били лоше постављени и турски одред под Тосун-агом се пробио и разбио устаничку опсаду Баточине. Вратили су се истим путем, али због очекиване српске заседе кренули су према Кијеву (село јужно од Баточине). Ипак устаници су их сустигли ту код Кијева и у боју је погинуло 400 Турака (међу њима цела турска посада из Баточине), заробљено је 275 дугих пушака и 9 застава. Само се Тосун-ага пробио до Јагодине са стотину коњаника. </div><div style="text-align: justify;">Након ове победе вожд Карађорђе се вратио у Штипље и ту сачекао војводу Милана Обреновића са Рудничанима. Након тог сусрета вожд Карађорђе је кренуо по нахији јагодинској да скупља додатне снаге. У томе је успео и прикупио је око 2000 војника које је поставио на Ђурђевом брду код Јагодине. Након тога вратио се у Штипље где је са Миланом Обреновићем и Младеном Миловановићем направио план напада на Јагодину. Према плану, Младен Миловановић је са својом војском био на Липару и чувао Цариградски друм, Милан Обреновић чувао је пут према Крагујевцу преко Црвеног брега (између Буковча и Рибника) а вожд Карађорђе је са војском био на Ђурђевом брду. </div><div style="text-align: justify;">Коначан напад устаника почео је 13. априла 1804. године са планом да три војске устаника истовремено нападну Јагодину. Међутим, војске Милан Обреновића и Младена Миловановића нису кренуле на време тако да је Турке напао само вожд Карађорђе са Ђурђевог брда. И поред удара Турака вождова војска је дошла до првих кућа и заузела их (можемо сматрати да се варош простирала до данашњег општинског суда). Тада креће напад војске Младена Миловановића и Милана Обреновића, али река Белица се излила изненада, и прелазак целе војске се није догодио. Мање групе устаника су прешле набујало Белицу и Турци видевши то ударили су свом силом на вождову војску и натерали је на повлачење. Одстрањујући опасност из правца југа (вождове трупе) Турци се окрећу малобројним устаницима који су усели да пређу Белицу из Младенове и Миланове групе. Само мали број ових устаника сее спасио бекством преко набујале Белице, остали су побијени. Турци, осокољени овим успехом, поново нападају вождове трупе. Један део устаника Турци су побили а један део заробили. Српске устанике је овај неуспешан напад стајао 150 погинулих, око 50 рањених и двадесетак заробљених. </div><div style="text-align: justify;">Нови напад устаника на Јагодину уследио је после пар дана. Карађрође је морао да окупио војску која се расула након првобитног неуспеха. Српски устаници су учинили јуриш на Јагодину и успели да је заузму 16. априла 1804. године. Дахија Кучук Алија је успео да побегне из Јагодине пробивши положаје Младена Миловановића. У тим жестоким борбама устаници су запалили Јагодину и убили 207 турских солдата а заробили 7. Срушена је и кућа јагодинског муселима. Устаника је погинуло 64 како вожд Карађорђе наводи у писму аустријском официру: "<i><b>Они су навалили на Турке, ја ји устављам, а они
нагазише на бусију и све мене жале се: Нећеш да нас пустиш на јуриш да
ударимо, него нас све устављаш, и све је устало једнодушно на нашег
непријатеља терати… у име бога Јагодину јесмо попалили и сад путујем.</b></i>"</div>
</div>
Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-34596269204073628982022-11-17T22:04:00.004+01:002022-11-24T10:42:45.052+01:00Један од првих истраживача најраније историје Срба - Константин Николајевић (1821-1877)<p style="text-align: justify;"> Константин Николајевић рођен је у Остружници 26. октобра 1821. године. гимназију је завршио у Крагујевцу, а у Паризу као благодејанац завршио је студије права 1844. године. Указом кнеза Александра Карађорђевића постављен је за секретара Кнежеве канцеларије 28. фебруара 1845, а 10. августа исте године именован је за секретара Српске агенције у Цариграду. Константин Николајевић, 11. августа 1847, постао је привремени капућехаја (дипломатски представник, агент, на Порти). Оженио се 21. октобра 1849. седамнаестогодишњом принцезом Полексијом, ћерком кнеза Александра и кнегиње Персиде Карађорђевић. Према председнику владе Авраму Петронијевићу од Константина Николајевића није било способнијег за ту дипломатску дужност. Чак и руски посланик је нудио да Николајевић пређе у руску службу где би боље напредовао. Захвалио се руском посланику речима: „Хвала вам за пажњу; али ово што сам, и штогод имам, све ми је од Србије: њој сам дужан и рад служити док сам год жив!“ Био је капућехаја у Цариграду све до 1856. године када постаје министар унутрашњих послова Кнежевине Србије. </p><p style="text-align: justify;">Константин Николајевић је 1848. направио пројекат о Српским Сједињеним Државама (Србији се присаједињује Босна, Херцеговина, Црна Гора и Стара Србија, а ССД би радиле на нестајању Аустријског царства). У томе је имао подршку Илије Гарашанина, министра унутрашњих послова 1843-1852, који је наводио: ,,Ваш пројекат био би једино спасење, а све друго биће само један крпеж и никакве ползе.“ После пада таста са власти, кнеза Александра Карађорђевића, 1858. године остаје до 1862. у Београду. Након тога је путовао Европом. Извршио је самоубиству 1. октобра 1877. године. Нека од његових дела: <i>Кореспонденција из Париза или финанцијални и трговински пројекти</i> (1843), <i>О границама или докле се простирала област некадашњег пећког патријархата</i> (1856), <i>Комненовске или народне песме</i> (1859), <i>Стара историја Србска по домаћим предањима</i> (1872 – недовршено).</p><p style="text-align: justify;">Константин Николајевић бавио се и најранијом историјом Срба. У Србском летопису (издање Матице српске) из 1861. објавио је <i>Критичка покушења у периоду од првих пет векова србске историје</i>. Тај рад је излазио у неколико бројева Србског летописа у наставцима. Последњи наставак је изашао у Србском летопису за 1870. и 1871. годину под насловом <i>Стара историја србска по домаћим предањима</i>. </p><p style="text-align: justify;">Сматрао је да су се Срби доселили са подручја око реке Лабе и да се Бела Србија простирала све до реке Висле. Наводио је да словенско племе Бодрићи је припадало српском племену. На Балканском полуострву по Николајевићу српска племена су заузела огромна подручја од Тимока до Истре. Користио је као изворе Константина Порфирогенита, Тому Архиђакона и друге. </p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">К. Николајевић, <i><a href="http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=3649&m=2#page/18/mode/2up">Критичка покушења у периоду од првих пет векова србске историје</a>, </i>Србски летопис за 1861, част прва, година 35, књига 103, Будим 1862, </p><p style="text-align: justify;">Р. Новаковић, <i><a href="https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-203.pdf">Поводом једног заборављеног истраживача порекла Срба</a></i>, Зборник Историјског музеја Србије 8-9 (1972) 3-21.</p><p style="text-align: justify;">А. М. Савић, <i><a href="https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/19019/Disertacija_12171.pdf?sequence=1&isAllowed=y">Кнежевина Србија и Османско царство (1839 – 1858)</a></i>, Београд 2021, докторска дисертација</p><p style="text-align: left;">Р. Фемић, <i><a href="http://rih.iib.ac.rs/625/1/Radovan%20F.%20Na%C4%8Dertanije%20Ilije%20Gara%C5%A1anina%20Slovo%2058.pdf">Начертаније Илије Гарашанина као предмет различитих историографских интерпретација</a></i>, Слово, часопис за српски језик, књижевности и културу, 17 (58-59), 156-177. </p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-46773763670023086912022-11-17T20:22:00.004+01:002022-11-24T10:48:01.981+01:00Удеоне области кнеза Мутимира и његове браће Стројимира и Гојника<p style="text-align: justify;"> Владарски род Властимировића владао је Србијом још од 7. века па све до половине 10. века. После смрти кнеза Властимира, негде око 851. године, власт над Србијом су преузела његова три сина Мутимир, Стројимир и Гојник поделивши земљу. Ово означава принцип секундогенитуре где сваки члан кнежевске владарске породице добија свој део државе. У средњем веку се говорило да је неко добио <i>чест</i> (део, удео) <i>државе</i>, док модерна стручна литература користи назив удеона кнежевина. Мора се нагласити да честници признају врховну власт владара државе.</p><p style="text-align: justify;">Након победе над Бугарима када је заробљен бугарски принц Владимир са 12 бољара направљен си савезнички односи кнеза Мутимира са Бугарима. Изгледа да браћа Стројимир и Гојник нису били за мир јер су деца кнеза Мутимира, Борен/Бран и Стефан, морали да обезбеђују пролазак заробљеног бугарског принца и његових бољара (велможа) до српско-бугарске границе. У знак захвалности кнез бугарски Борис богато је наградио Мутимирову породицу а и они су узвратили уздарјем. Примећено је да се нигде не помињу породице Стројимира и Мутимира. </p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMe4uvJjZD4L_KXOi9f0oRuNHfYbZaNbKEzMZDUPXw59hHUHbJVro_n9WL4KTO4Nl4wgsVgX8WGIfn7JlGVfeFLBAxYKnYWSf9UTzAQnG6AOMj4xdyNUjUtT-m6qT3zSxXkk1w3eaeEQd63T_fJL9DQqBVmbswCGF4y2ok5Rt2fSQwd1YdE30UB3t2/s841/%D0%A3%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B5%20%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5%20%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0,%20%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.%20%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0.%20%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Удеоне кнежевине Кнеза Мутимира, Стројимира и Гојника" border="0" data-original-height="477" data-original-width="841" height="226" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMe4uvJjZD4L_KXOi9f0oRuNHfYbZaNbKEzMZDUPXw59hHUHbJVro_n9WL4KTO4Nl4wgsVgX8WGIfn7JlGVfeFLBAxYKnYWSf9UTzAQnG6AOMj4xdyNUjUtT-m6qT3zSxXkk1w3eaeEQd63T_fJL9DQqBVmbswCGF4y2ok5Rt2fSQwd1YdE30UB3t2/w400-h226/%D0%A3%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B5%20%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5%20%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0,%20%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.%20%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0.%20%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0.png" title="Удеоне кнежевине Кнеза Мутимира, Стројимира и Гојника" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Удеоне кнежевине кнеза Мутимира (851-891) и Стројимира и Гојника</td></tr></tbody></table><p style="text-align: justify;">Нешто касније посвађају се три брата и Мутимир надјача браћу Стројимира и Гојника и протера их у Бугарску, а поред себе задржи Петра, сина брата Стројимира. Кнез Мутимир се одржа на власти све до 891/892. када га је наследио најстарији син Прибислав (историчар Тибор Живковић сматра да име треба читати као Првослав <b>1)</b>), који се на власти одржао само годину дана. </p><p style="text-align: justify;">Нас интересује где су се налазиле <i>чести</i> (удеоне кнежевине) Мутимира, Стројимира и Гојника. Према историчару Рељи Новаковићу Мутимир имао највеће и централне и делове земље између река Лим, горње Дрине, Ибра и Западне Мораве, док је Гојник имао прекодринске крајеве (можда Дринску жупанију помињану у Летопису попа Дукљанина), а Стројимир има земљу према Бугарској (Метохија)<b>2)</b>. Реља Новаковић је сматрао да је Гојник имао прекодринске крајеве због бежања његовог сина Петра у Хрватску током самосталне владавине кнеза Мутимира. Ако је Петар побегао у Хрватску онда би значило да је његов отац, Гојник, имао контакте са Хрватима и можда радио на збацивању свога најстаријег брата Мутимира.<b>3) </b>Стројимир је према Рељи Новаковићу поседовао Метохију јер је његов син Клонимир из Бугарске ушао у Достинику, коју убицирао на простору Метохије, вероватно очекујући подршку од области која је била под управом његовог оца Стројимира.</p><p style="text-align: justify;">Историчар Ђорђе Ђекић сматра да је Петар Гојниковић чуван у западним крајевима српске државе у области која је пре свађе и протеривања припадала кнезу Мутимиру. Према њему Мутимир је имао област према граници са Хрватском и Захумљем, свакако<span style="font-family: "Times New Roman", "serif"; font-size: 12pt; text-align: left;"> уз реку Врбас, обухватајући
жупе Ускопље, Раму, као и Босну.<b>4)</b> Одатле даље изводи да су његова браћа имала области негде на према граници са Бугарском. Стројимирова област је била </span><span style="font-family: "Times New Roman", "serif"; font-size: 12pt; text-align: left;">негде између ушћа Дрине,
долине реке Јадар, реке Колубаре, Груже и Ибра.<b>5)</b></span><span style="font-family: "Times New Roman", "serif"; font-size: 12pt; text-align: left;"> Област Гојникова била је, како изводи Ђорђе Ђекић, негде на северу где је макар мањим делом морала да буде уз границу
са Бугарском што би његово противљење миру са Бугарском било разумљиво. Могуће је
да је допирала до границе са Угарском.<b>6)</b></span></p><p style="text-align: left;"><span style="font-family: Times New Roman, serif;"><b>Нажалост, без нових писаних и материјалних историјских извора неће бити могуће дати одговор на ово питање. </b></span></p><div><div id="ftn1">
</div>
</div><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><b>Литература:</b></p><p style="text-align: justify;"><b>1) </b>Т. Живковић, <i>Словени и Ромеји</i>, Београд 2000, стр. 100, ф. 307.</p><p style="text-align: justify;"><b>2</b><b>) </b><span style="text-align: left;">Р. Новаковић, </span><i style="text-align: left;">Још нека питања о обиму Србије у IX и X веку</i><span style="text-align: left;">, Зборник Филозофског факултета X-1, Београд 1968, стр. 163.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"><b>3)</b> <i>Исто</i>, стр. 163.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"><b>4)</b> Ђ. Ђекић, </span><span style="text-align: center;"><span lang="IT"><i>Где се налазила
територија којом је непосредно владао кнез Мутимир?</i>, </span></span><span style="text-align: left;">Научна и духовна утемељеност друштвених реформи X (Научни скуп Бањалучки новембарски сусрети 27– 28. новембар 2009), Бања Лука 2011,</span><span style="text-align: center;"> стр. 8.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: center;"><b>5)</b> <i>Исто</i>, 10.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: center;"><b>6)</b> <i>Исто</i>, 10.</span></p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-70331269130280421642022-01-23T15:59:00.005+01:002022-01-23T15:59:56.239+01:00Повеља деспотице Јелене Бранковић манастиру Хиландару из 1502. године<p style="text-align: justify;"> <span> </span>Након пропасти Српске деспотовине 1459. године српска властела заједно са владарском породицом Бранковића повукла се на просторе Угарске. Тамо су добили поседе јер су били одлични борци против Турака Османлија.</p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Јелена Бранковић је била ћерка Стефана Јакшића и жена последњег мушког потомка династије Бранковић, деспота Јована Бранковића (1496-1502). Сматра се да су Јакшићи једно време имали у свом поседу Јагодину. Након смрти деспота Јована Бранковића, угарски краљ додељује титулу деспота српског хрватском великашу Иванишу Бериславићу. Деспотица Јелена се удаје за деспота Иваниша Бериславића. Брак није дуго потрајао јер је деспот Иваниш умро 1514. године. Син Стефан Бериславић, као дечак од непуних десет година, понео је титулу српског деспота али је поседима управљала Јелена. </p><p style="text-align: justify;">Текст повеље: </p><p style="text-align: justify;">Боже велики и вишњи, који се кроз Свету Тројицу славиш, који неприкосновено у свету обитаваш, који си једини бесмртан; господару свих (бића), Господе неба и земље и сваке твари видљиве и невидљиве; (Ти) који седиш на престолу славе и гледаш у дубине беспочетне, невидqиве, несхватљиве, неописиве, неизменљиве; Оче Господа нашега Исуса Христа, великога Бога и Спаса, наду нашу; Он је слика твоје благости, печат раван лику (и обличју) који собом исказује тебе, Оца. Живо Слово, Бог истинит, предвечна Мудрост, живот, просветљење, сила, свет истинит у коме се Дух Свети јавио, истинити Дух; дар усиновљења, залога будућег богатства и почетак вечних блага, животворна сила, извор светости којима свака твар, укрепљена словесношћу и разумом, теби служи и теби, увек присутном, шаље славословља за све што чиниш; тебе хвале анђели, арханђели, престоли, господства, начела, власти, силе, многооки херувими, шестокрили серафими, који непрестано поју гласно славословqе: „Свет, свет, свет Господ Сават! Испуни се небо и земља славе његове." Са овим блаженим силама, Владико, човекољупче, и ја, грешна, вапим и говорим: „Свет си и пресвет и безмерна је величина светиње твоје." Преподобан је у свим делима својим Бог предвечни, који је ради нас грешних сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Богородице, приснодјеве Марије, добротворке и заступнице моје; који је муке претрпео и од удовице примио два новчића и блуднима грехе опростио и разбојника приликом последње исповести прихватио, и онога који је мито примио речју је оправдао; и услишио је мајку своју, преåисту Богородицу и добротворку моју, која се за грешнике молила. Стога и ја пречисту и пренепорочну Мајку твоју и добротворку своју узимам за молитељку пред тобом, Христе Боÿе, како би молитвама њеним прекрилио мноштво грехова мојих. Знам, Владико, знам да ћеш молбе пречисте своје Мајке, добротворке моје, прихватити, јер си постао човек човекољубља и милости ради. Због тога и ја, грешна и недостојна раба твоја, дрзнух се да приложим теби, пресветој и пренепорочној Мајци Бога свога, дар овај за опроштај грехова мојих; да се молиш Сину својему и Богу за нас. Одредих прилог према скромним својим моћима — да дајемо сто дуката сваке године нашем манастиру на Светој Гори, царској великој Лаври пресвете Богородице Хиландарске; да ми се поје параклис и (држи) литургија пресветој Богородици и добротворки сваког уторка и (ставља) прилевак на трпезу; и да будемо помињани на светим службама; а по мојем престављењу да ми се поје кољиво саборно и литургија како је уобичајено за свете цареве и ктиторе.</p><p style="text-align: justify;">Писа се ова књига лета 7010 (1502), месеца јуна, једанаестог дана, у Будиму.</p><p style="text-align: justify;">У Христу Богу благоверна госпођа Јелена, по милости Божијој деспотица Србљем.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. Гордана Јовановић, <i><a href="https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/sveske_ms_49.pdf">О повељи деспотице Јелене Бранковић</a></i>, Свеске Матице српске грађа и прилози за културну и друштвену историју 49 (2009), 19-26.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-15550733034015228632021-11-25T12:53:00.007+01:002022-11-24T11:28:33.272+01:00Страдање Срба у Јагодини у зиму 1738/1739. године<p style="text-align: justify;"> <span> </span>У Другом аустро-турском рату (1737-1739) Османско царство је потукло Аустријско царство и миром у Београду 1739. вратило Београдски пашалук /Смедеревски санџак/ под своју власт.</p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Крушевачки санџакбег Дели Хасан - паша Суљобашић је био човек склон проневерама, изнудама, отимањима поседа и злочинима. Смењен је са места крушевачког санџакбега али се истакао својом борбеношћу током борби са Аустријанцима. Премештен је из Равног за мухафиза (заповедника) Јагодине почетком августа 1738. године. Чим је постављен мухафиз Дели Хасан - паша је добио задатак да прикупи податке од кнезова и коџабаша Јагодинске нахије, Крагујевачке нахије, Рудничке нахије, Пожешке нахије и Грочанске нахије колико би раја могла да скупи брашна, јечма, зоби и сламе а османска ордија ће одмах платити у готовом цену откупа. Да би помогла мухафизу Дели Хасан - паши у рату наређено је од стране Порте крајем 1738. да буду упућени као помоћ 1200 серденгечтија (јаничарски синови добровољци) из Скопља, Качаника, Дебра, Приштине и Вучитрна у Јагодину.</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgluUX87AT5qoAqsuU9CUKkydIPXTbcQWOLUqLZMPijIDpABAg74qqu18H6aNTNt6seXvf5yWHn0Q9LoKHlDTKgTDB9kBRcD40auyKW5ukAIvrxfgJEpajvsxymbr3xwC9BPUfFZm2Q_xDdSTSsa8b4dTrMvunYrsdSSUZ8HIGbmANhka_Mn6ib3_et/s1000/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%20%D0%BD%D0%B0%D0%B4%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%201738-1739..png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Злочин над Србима у Јагодини" border="0" data-original-height="650" data-original-width="1000" height="260" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgluUX87AT5qoAqsuU9CUKkydIPXTbcQWOLUqLZMPijIDpABAg74qqu18H6aNTNt6seXvf5yWHn0Q9LoKHlDTKgTDB9kBRcD40auyKW5ukAIvrxfgJEpajvsxymbr3xwC9BPUfFZm2Q_xDdSTSsa8b4dTrMvunYrsdSSUZ8HIGbmANhka_Mn6ib3_et/w400-h260/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%20%D0%BD%D0%B0%D0%B4%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%201738-1739..png" title="Злочин над Србима у Јагодини" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Злочин над Србима у Јагодини</td></tr></tbody></table><p style="text-align: justify;"><span> </span>У зиму 1738/1739. године мухафиз Дели Хасан - паша Суљобашић извршио је одмазду и побио известан број Срба, становника Јагодине, киван због своје небудности у вези са привременим губитком Рудника. Затим је присвојио њихова имања.</p><p style="text-align: justify;"> <span> </span>Велики везир Иваз Мехмед-паша Насрулаховић, пореклом из Јагодине, упутио је ферман крајем маја 1739. године јагодинском мухафизу Дели Хасан - паши у ком је наглашено да се раји не дира у образ, имање, жене и децу, усеве, мулкове и стоку. Дели Хасан - паша добио је и задатак да тај ферман се прочита раји са упозорењем за оне који би се одметнули. </p><p style="text-align: justify;"><span> </span><span> </span><span> За овај злочин јагодинског </span>мухафиза Дели Хасана - паше Суљобашића сазнало се на Порти тек у марту 1741. године, за време великог везира Хаџи Ахмед-паше, када су разбаштињени наследници побијених Јагодинаца покушали преко београдског везира да врате своју отету имовину. Дели Хасан - паша Суљобашић је премештен за санџакбега у Призрен.</p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">Радмила Тричковић, <i>Београдски пашалук 1687-1739</i>, прир. Н. Шулетић, Београд 2013.</p><p style="text-align: justify;">Радмила Тричковић, <i>Крушевачки санџакбегови у XVIII веку</i>, у: Крушевац кроз векове, ур. А. Стошић, И. Божић, М. Спремић, Крушевац 1972, 81-109.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-79036170618255402842021-06-04T12:32:00.001+02:002021-06-04T12:32:06.164+02:00Шудиковски натпис<div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Први записи о Шудиковском камену остали су нам из пера Душана Вуксана (1881-1944), директора Беранске гимназије од марта 1923. до јуна 1924. и од августа 1925. до августа 1926. године, у <i>Ловћенском Одјеку</i> из 1925. године. Душан Вуксан је 1923/1924. године радио археолошка ископавања у манастиру Шудиково и при том наишао на Шудиковски камен. Квадер је величине 95/86/54 цм од кречњака. Шудиковски квадер био је, као сполија, уграђен у јужни довратник западног зида цркве Ваведења Богородичиног. (Поповић, Поповић 2020, 35)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Треба споменути и да се на гробљу у Будимљи око цркве, која је постојала још пре 12. века, налазили квадери исписани рунама или знацима сличним на Шудиковском камену, али су уништени од стране локалног становништва током ширења гробља.(Лутовац 2007, 206)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> Владимир Ћоровић (1885-1941) се није бавио Шудиковским натписом који је тема овог писања него другим натписима из Шудикова који потичу из 15. века (Ћоровић 1925-1926, 197)</span><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Петар Ј. Поповић (1873-1945) је у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор 1930. објавио цртеже шара на камену у манастиру Шудиково. Сматрао је погрешним читање професора Драгише Боричића да на квадру пише Урош. Петар Поповић није понудио тумачење Шудиковског натписа али је публиковао изглед слова и квадра у нади да ће неко растумачити.(Поповић 1930, 233)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Ђорђе Сп. Радојичић (1905-1975) сматрао је да су шудиковски знаци слични са протобугарским рунама, сачуваним на грађевинама у центру раносредњовековне Бугарске - Плиски, Преслава и Мадаре.(Радојичић 1957-1958). То је исто поновио и 1967.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> Бугарски епиграфичар Веселин </span><span style="text-align: left;">Бешевлијев (1900-1992) сматрао је да на Шудиковском натпису стоје знаци врховног бога </span>Тангре или Тенгрија (код Турака и прото-Бугара) и да су то <span style="text-align: left;">магијски знаци за одбијање зла.</span></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Јован Ковачевић (1920-1988) је сматрао да су шудиковски натписи урезани као руне.(Kovačević 1960, 23)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Српски лингвиста Данило Барјактаревић (1910-1988) посматрао је шудиковске петроглифе као комбинацију стилизованих грчких и ћириличких слова, сличних тајнопису, и покушао је да их као такве прочита. (Барјактаревић 1963, 169-176)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Иван Пудић (1909-1981) је понудио нов поглед на шудиковски натпис. Сматрао је реч о ромејским зидарским натписима, документованим на великом броју споменика. (Pudić 1965, 179-185)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> Мирко Барјактаровић (1912-2005) сматрао је да знаци писма на квадеру потичу од Бугара јер су у 6. веку на Алтају Монголи имали истоветне знаке са "рунама" из Шудикове (</span>Барјактаровић 1973, 164). Треба напоменути да је Мирко Барјактаровић 1995. године направио прегледну рекапитулацију старијих гледишта, без новијих тумачења.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><span> </span>Александар Лома је понудио гледиште да је првобитна намена шудиковског квадера била култна и да је споменик могао бити дело протобугарских избеглица-пагана који су у време ширења хришћанства у Бугарској побегли у Србију где су образовали своју енклаву. (Лома 2007, 89–102.)Ширење хришћанства у Бугарској је почело 864. године када је кнез Борис постао хришћанин. Паганска реакција се догодила током владавине његовог сина Владимира, али је она угушена 893. године, када је могуће да се десила сеоба Бугара пагана у Србију. Знак IYI који стоји на Шудковском натпису највероватније означава Тангре или Тенгрија, врховно божанство Турака и прото-Бугара. (Поповић, Поповић 2020, 35)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Радомир Илић је 2019. изнео теорију да су знаци на шудиковском натпису претече глагољице и ћирилице и да су то оне "чрте и резе" које су користили Словени пре глагољице и ћирилице и које помиње Црноризац Храбар.(Ilić 2019, 351)</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Литература:</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Д. Барјактаревић, <i>Шудиковски натпис</i>, Зборник Филозофског факултета у Приштини 1 (1963) 169-176.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">М.Барјактаровић, <i><a href="https://eliber.me/wp-content/uploads/2019/12/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5%D0%B3-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0.pdf">Етнички развитак Горњег Полимља</a></i>, Гласник Цетињских музеја, књ. VI, Цетиње 1973, 161-198</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">М. Барјактаровић, <i>Још о шудиковском натпису</i>, Гласника Одјељења друштвених наука ЦАНУ бр. 9 (1995), 121-130.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Д. Вуксан, Ловћенски Одјек, Бр. 1 (1925), 46-51.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">R. Ilić, <i><a href="https://maticacrnogorska.me/files/79/16%20radomir%20ilic.pdf">Antički spomenici crnogorskog Polimlja</a></i>, Matica br. 79 (2019), 341-360.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Д. Мартиновић, <i>Душан Д. Вуксан (1881-1944) и његово стваралаштв</i>о, Историјски записи 60, Свеске 1-4 (1987), 199-211.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">J. Kovačević, <i>Arheologija i istorija varvarske kolonizacije južnoslovenskih oblasti (od IV do početka VII veka)</i>,<i> </i>Novi Sad 1960.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">А. Лома, <i>Шудиковски камен: досадашња тумачења, смернице за даља размишљања</i>, Милешевски записи 7 (2007), 89–102.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">П. Лутовац, <i><a href="https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_21704/objava_18196/fajlovi/smallZapisi%202007_1_4.pdf">Стара црква у Будимљи код Берана</a></i>, Историјски <span style="text-align: justify;">записи 80 Свеске 1-4 (2007), 205-220.</span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;"><br /></span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;">Д. Поповић, М. Поповић, <i><a href="https://www.academia.edu/44503592/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A8%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8_Monastery_%C5%A0udikova_in_Budimlja_">Манастир Шудикова у Будимљи</a></i>, Београд - Беране 2020.</span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;"><br /></span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;">Петар Ј. Поповић, </span><i style="text-align: justify;">Из српских старина</i><span style="text-align: justify;">, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор књ. 10 (1930), 230-235. </span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;"><br /></span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;">I. Pudić, </span><i style="text-align: justify;">Šudikovski znaci</i><span style="text-align: justify;">, Godišnjak Naučnog društva Bosne i Hercegovine, knj. III, Centar za balkanaloška ispitivanja I, Sarajevo 1965, 179–185.</span></div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="text-align: justify;"><br /></span></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Ђ. Сп. Радојичић, <i>Шудиковски знаци</i>, Питања књижевности и језика, год. IV–V (1957-1958), 191-195.</div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">Ђ. Сп. Радојичић, <i>Шудиковски знаци, Књижевна збивања и стварање код Срба у средњем веку и у турско доба</i>, Матица српска, Нови Сад 1967, </div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on"><br /></div><div dir="ltr" style="text-align: justify;" trbidi="on">В. Ћоровић, <i><a href="https://books.google.rs/books?id=90I0AAAAIAAJ&pg=PA197&lpg=PA197&dq=%D1%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8&source=bl&ots=KrZzZka5jE&sig=ACfU3U0LN0WcQI4OemMH9n5GNh9RZzSycw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwi9vP2DmLLhAhWpo4sKHW73DB84ChDoATAGegQICRAB#v=onepage&q=%D1%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8&f=false">Епиграфски прилози, Два шудиковска натписа</a></i>, Јужнословенски филолог књ. 5 (1925-1926), 197-198.</div><div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;"><br /></div></div>
Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Berane, Montenegro42.837934399999988 19.860373214.527700563821142 -15.295876799999998 71.148168236178833 55.0166232tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-154992904543007322021-03-27T10:24:00.003+01:002021-03-27T10:24:59.842+01:00Краљ Константин Бодин и Први крсташки поход<p style="text-align: justify;"> Наследивши престо 1081. године краљ Константин Бодин је покренуо антивизантијску политику користећи се проблемима Ромеја са Норманима. Пошто је под својом влашћу имао већ Дукљу, Захумље и Травунију запосео је од Византије Рашку и Босну 1083/1084. године. Своје походе 1085. окренуо је према Драчу и Дубровнику, али без већих успеха. Успео је да од антипапе Климента III добије 1089. барског епископа статус архиепископа.<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6hM7wekcc1pbszhCUYOXgOI5yQlHhGmp5KNMxXXsICaCkJOSNACRi0xDeTsx2Rtgh_KJEvLeiGWpdGuXfMVYCzBdRq7BlC12vNrEJyRprweP7KX1seX1eByvA58oLI5F4NYh52sXVPHY/s1446/Untitled%25D1%2598%25D1%2598%25D1%2598.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="768" data-original-width="1446" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6hM7wekcc1pbszhCUYOXgOI5yQlHhGmp5KNMxXXsICaCkJOSNACRi0xDeTsx2Rtgh_KJEvLeiGWpdGuXfMVYCzBdRq7BlC12vNrEJyRprweP7KX1seX1eByvA58oLI5F4NYh52sXVPHY/w400-h213/Untitled%25D1%2598%25D1%2598%25D1%2598.png" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Пролазак Рујмунда Тулуског кроз српске земље Константина Бодина</td></tr></tbody></table></p><p style="text-align: justify;"><span> Римски папа Урбан II позвао је 1095. године </span><span style="text-align: left;">да се крене у крсташки рат за „ослобођење гроба господњег“. Велики број племића се одазвао надајући се ослобођењу Свете земље, слави и новим поседима. Највећи део крсташке војске кренуо је на пут преко Угарске и Виа милитариса до Цариграда и даље до Свете земље или до југа Италије и одатле бродовима до Драча и даље преко Виа Егнатија до Цариграда и даље до Свете земље. </span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"><span> Једини војсковођа који је изабра другачију маршуту до Свете земље био је, близу 60 година стар, Рајмунд </span></span><span style="text-align: left;">IV, гроф Провансе и Тулуза. Он је кренуо у Први крсташки поход октобра 1096. године, након што је продао део свог поседа да би опремио своју војску.( Узелац 2018, 71) Сматра се да је са њим кренуло око 10 хиљада војника. Преко Ломбардије, Фриулија, Аквилеје и Истре Рајмундова војска ушла је у "Склавонију". Крсташкој војсци су се наши крајеви учинили дивљим и пустим. Када сагледамо географију предела Далмације видећемо да она није богата водама и плодном земљом тако да можемо разумети крсташе. Великих проблема крсташи су имали са несташицама хране и нападима локалног становништва. Једном приликом гроф Рајмунд Тулуски се са својим пратиоцима издвојио и били су нападнути од Словена (нажалост не знамо локацију напада, али ако су крсташи прешли реку Цетину онда су то били Срби. Извори само дају општи назив Словени). Ипак је Рајмунд са својим пратиоцима успео да победи словенску заседу. Изгледа да су губици крсташа били немали у овим заседама српског становништва јер је крсташка војска ишла преко брдовитих крајева у унутрашњости а не поред морске обале.(Узелац 2018, 74-75)</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"><span> После 40 дана пута Рајмунд и његова крсташка војска је стигла до Скадра крајем јануара 1097. године. Хроничара Рајмундовог пута нису оставили име српског владара који је угостио крсташку војску али јесте нормандијски монах Ордерик Витал који наводи да "Бодин, краљ Словена пријатељски их је примио."(Узелац 2018, 76) Вођа крсташа Рајмунд Тулуски и краљ Константин Бодин су се и побратимили током боравка крсташа у нади да ће уредити снабдевање своје војске и спречити нападе локалног становништва. Међутим, и после одласка из Скадра све до Драча крсташе Рајмунда Тулуског пратили су напади локалног становништва.</span><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"></span></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><span style="text-align: left;"><u><iframe allowfullscreen="" class="BLOG_video_class" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/iGb6Ut8PQq0" width="320" youtube-src-id="iGb6Ut8PQq0"></iframe></u></span></div><span style="text-align: left;"><br /><span><br /></span></span><p></p><p style="text-align: justify;">Литература: </p><p style="text-align: justify;">А. Узелац, <i><a href="https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp">Крсташи и Срби</a></i>, Београд 2018.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-91897609642583700272021-03-06T11:25:00.007+01:002021-03-12T10:39:02.856+01:00Између 945-950, битка код Цвилина у Дринској жупанији<p style="text-align: justify;"><span> </span>Српски кнез Захарије од рода Властимировића владао је Србијом три године. Почео је владавину као бугарски штићеник али је прешао на страну Ромејског царства. Потукао је бугарску војску, али је у следећем походу Бугара са којима је ишао и Часлав, чији је деда био Стројимир, син кнеза Властимира, Захарије је побегао са делом војске код Хрвата. Бугари су на превару похватали српске жупане и одвели их са делом народа у Бугарску. (Бубало 2016, 35) </p><p style="text-align: justify;"><span> После смрти бугарског цара Симеона 927. године Бугарска је почела да слаби. То је искористио Часлав, син Клонимиров и унук Стројимира, и дошао до Србије и преузео власт уз подршку </span>Ромејског царства чију ће власт признавати и касније. <br /></p><p style="text-align: justify;"><span> Под вођством Алмошевог сина, Арпада, Мађари су 896. године дошли у Панонску низију (Рокаи, Ђере, Пал, Касаш 2002, 9). Сматра се да су тада Мађари дошли у броју од 20000 коњаника и да је укупно пола милиона Мађара дошло у Панонску низију (Бабић 2009, 20). Наметнули су власт затеченим Словенима и започели пљачкашке походе</span>. Скоро седам деценија пустошили су северну Италију, Алзас, Лотарингију, јужну Француску (Бабић 2009, 20). Опат Регион из Прима пише о тим походима: "<i>Сабљом не посеку велик број, али тим више убију својим стрелама које са толико умешности одапињу из лукова направљених од рогова, да их је једва могуће избећи... Ратују на коњима који јуре напред или се повлаче, а често симулирају и бекство. Али не могу дуго да ратују, иначе кад би им издржљивост била толика колико им је силовит напад, били би неподношљиви. Већином усред жестоке борбе напуштају битку, па се из бега враћају у бој и, кад би поверовао да си већ победио, баш тада долазиш у смртну опасност.</i>" (Унгер, Саболч, 12) Мађари су направили поход на територију Ромејског царства 933/934. године и 943. године. (Живковић 2006, 70) Мађари су 955. године доживели тежак пораз у бици на реци Леху код Аугсбурга и након тога нису вршили нападе на западу али су наставили походе према истоку и југу све до око 970. године (Бабић 2009, 21)</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzm4599d22zY1KpfPseMUqf3LetXSq8ZkUy33dCwCYJrmw0tJkTCkJZTiu4aZfDZuhGmTCs15ImwpM9ZPRSCWbET1L19n2ch1fucJ3fFuyZFOT77gue9I21aRoXaLgehjDnEn_GWIY8Fk/s1258/Untitled1.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Битка код Цвилина" border="0" data-original-height="885" data-original-width="1258" height="281" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzm4599d22zY1KpfPseMUqf3LetXSq8ZkUy33dCwCYJrmw0tJkTCkJZTiu4aZfDZuhGmTCs15ImwpM9ZPRSCWbET1L19n2ch1fucJ3fFuyZFOT77gue9I21aRoXaLgehjDnEn_GWIY8Fk/w400-h281/Untitled1.png" title="Битка код Цвилина" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Битка код Цвилина. Победа војске кнеза Часлава</td></tr></tbody></table><br /><p></p><p style="text-align: justify;"> Нападе према југу, према Ромејском царству, кнез Часлав је заустављао јер је као ромејски савезник могао да има улогу заштитника простора јужно од Саве и Дунава. Према Летопису попа Дукљанина угарски кнез Киш је са својом војском упао у Босну и пљачкао је, вероватно, користећи старе римске путеве. Кнез Часлав је прикупио војску и у Дринској жупанији поред реке нанесе тежак пораз угарској војсци где се истакао и Тихомил/Техомил. О страдању угарске војске пише у ЛПД-у: "<i>Тога дана паде небројано мноштво Угара на мјесту које се зове Цвилино (као рика односно цвиљење стоке; тако су наиме тада, док су их убијали, Угри цвиљели као свиње на мјесту гдје је убијен Киш, кнез...) све до данашњег дана.</i>(Мијушковић 1988,118)" И данас постоји место Цвилин поред Дрине и пар километара од Устиколине и ушћа Косовске ријеке у Дрину. <br /></p><p style="text-align: justify;"><span> Цвилин и Устиколина су били насељени још у доба римске владавине о чему говоре остаци римских вила, римских мозаика и римских новчића. (Busuladžić 2000, 147-148; Bešlagić 1971 274-275; Kraljević 1988, 120) Устиколина се први пут у изворима помиње 1394. године у вези са задужењем трговаца у Дубровнику. (Узелац 2010, 186) Лингвиста Александар Лома изнео је претпоставку да је могуће да је река Ћехотина, која се улива у Дрину код Фоче (Фоча се налази 9 км јужно од Цвилина), понела име по жупану Техомилу који се помиње као истакнута личност у бици код Цвилина и који је после битке добио Дринску жупанију. (Лома 1989, 7-8) Постоји легенда забележена у Устиколини да се 1463. године одиграо бој султана Мехмеда Освајача са босанском војском на левој обали реке Јошанице (која се налази на 2 км јужно од Цвилина) с десне стране реке Дрине. (Zarzycki 1891, 209) У тој легенди помиње се да је турски војник гонио главног босанског јунака Ивка од Јошанице све до Цвилинског града где је убио Ивка. Главнина османске војске 1463. године је ишла према Зворнику и даље према Олову и Бобовцу тек ако су неке помоћне трупе ишле другим правцима. (Драгичевић 2015, 151) Долази нам мисао да је могуће да је ова легенда и бој османске и босанске војске у близини Цвилина одјек легенде о Цвилинском боју из 10. века.</span><br /></p><p style="text-align: justify;"><span> Историчар Тибор Живковић сматра да је подлога писања попа Дукљанина о кнезу Чаславу постојање народне приче, можда и херојске песме, о кнезу Чаславу која је била разграната од Сплита до Бара. (Живковић 2009, 205)</span><br /></p><p style="text-align: justify;"><span><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span>*Овај чест блога подржале аутентичне одежде <a href="https://www.facebook.com/tribalija">ТРИБАЛИЈА</a></span></p><p style="text-align: justify;"><span><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span>Извори:</span></p><p style="text-align: justify;">1.<i> Gesta Regum Sclavorum II</i>, прир. Тибор Живковић, Београд 2009.</p><p style="text-align: justify;">2.<i> Летопис попа Дукљанина</i>, предговор, пропратни текст и превод С. Мијушковић, Београд 1988.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. С. Бабић, <i>Мађарска цивилизација</i>, Београд 2009.</p><p style="text-align: justify;">2. Š. Bešlagić, <i><a href="https://archive.org/details/SefikBeslagicStecciKataloskoTopografskiPregled/page/n275/mode/2up">Stećci, kataloško-topografski pregled</a></i>, Sarajevo 1971.</p><p style="text-align: justify;">3. Ђ. Бубало, <i><a href="https://www.delfi.rs/knjige/107407_srpska_zemlja_i_pomorska_u_doba_vladavine_nemanjica_knjiga_1_od_sabora_u_rasu_do_sabora_u_dezevu_knjiga_delfi_knjizare.html">Српска земља и поморска, у доба владавине Немањића, Књ. 1, Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву</a></i>, Београд 2016.</p><p style="text-align: justify;">4. A. Busuladžić, <i>Rimske vile u Bosni i Hercegovini</i>, Sarajevo 2011.</p><p style="text-align: justify;">5. П. Драгичевић, <i>Правци турских напада на Босну 1463. годину</i>, у: <i>Пад Босанског краљевства 1463. године</i>, ур: С. Рудић, Д. Ловреновић, П. Драгичевић, Београд, Сарајево, Бања Лука 2015, 129-173.</p><p style="text-align: justify;">6. Т. Живковић, <i>Портрети српских владара (IX-XII век)</i>, Београд 2006.</p><p style="text-align: justify;">7. M. vitez Zarzycki, <i><a href="https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/21/stari-tekstovi-varosica-ustikolina/">Varošica Ustikolina</a></i>, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 2 (1891), 209-213. </p><p style="text-align: justify;">8. G. Kraljević, <i>Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine III</i>, Sarajevo 1988.</p><p style="text-align: justify;">9. А. Лома, <i>Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији</i>, Ономатолошки прилози 10 (1989), 1–32.</p><p style="text-align: justify;">10. П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, <i><a href="https://tuxdoc.com/download/rokai-dere-pal-kasas-istorija-madara_pdf">Историја Мађара</a></i>, Београд 2002.</p><p style="text-align: justify;">11. M. Unger, O. Sabolč, <i>Istorija Mađarske</i>, превод према <a href="https://docplayer.me/35635187-Macas-unger-oto-sabolc-istorija-madarske.html">https://docplayer.me/35635187-Macas-unger-oto-sabolc-istorija-madarske.html</a>, приступљено 5. марта 2021.</p><p style="text-align: justify;">12. А. Узелац, <i>Прилози за "Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља"</i>, Београдски историјски гласник 1 (2010), 181-188.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Foča, Bosnia and Herzegovina43.505478 18.777264515.195244163821151 -16.3789855 71.815711836178849 53.9335145tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-28225161721854588232021-01-12T12:09:00.008+01:002021-01-12T12:15:04.980+01:00Око 1216, битка код Бишћа<p style="text-align: justify;">Захумљем је још од 1161/1162. године управљао кнез Мирослав, брат Стефана Немање (Порчић, 2016, 206). После битке код Пантина Стефан Немања се измирио са браћом Страцимиром и Мирославом и вратио им је њихове удеоне кнежевине. Кнез захумски Мирослав је умро пре 1199. године како видимо из писма Вукана, сина Стефана Немање (Јањић 2012, 116).</p><p style="text-align: justify;">Према писању дубровачког хроничара Мавра Орбинија захумска властела је после смрти кнеза Мирослава изабрала за кнеза извесног Петра који је протерао Мирослављеву жену, сестру босанског бана Кулина, и сина Андрију. Мирослављева породица се склонила код великог жупана Стефана Немање. На сабору у Расу Стефана Немања је предао трон свом средњем сину Стефану Немањићу и након тога се замонашио и постао монах Симеон. Заједно са својим сином Савом монах Симеон је обновио манастир Хиландар где је и умро фебруара 1199. године.Након његове смрти дошло је до рата између браће Стефана и Вукана у коме је накратко победник био Вукан. Грађански рат је завршен најкасније 1205. године тако што су враћени пређашњи односи (Бубало 2016, 86). Браћа су се измирила над моштима Симеона које је донео Сава из Хиландара 1207. године. </p><p style="text-align: justify;">Тачну годину битке не можемо да утврдимо али можемо приближно да одредимо период. Негде између 1207. или 1208. године Вукан се повукао са свог положаја у Дукљи што је омогућило великом жупану Стефану Немањићу да окупи војску и помогне свом брату од стрица Андрији Мирослављевићу да поврати Захумље. Најкасније би се овај поход могао догодити до 1219. године када се Хум појавио у титулатури краља Стефана Немањића (Порчић 2016, 215). Б. Ферјанчић предлаже датовање овог похода у 1216. годину (Ферјанчић 1981, 302). Захваљујући Мавру Орбинију знамо где се битка одиграла. Бишће помиње се као замак на реци у пријатном, дрвећем богатом крају, такође знан као Бишће у Подграђу јер се налазио испод брда где се налазила утврда Благај (Јиречек 1959, 236).</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEglNBliGnDGRspkYy9aKS9bNX0-LvMxATO6eAgn88T081oDvjfwUSjE6Z5YNqjgLtImzI1vqdTYY6M9c63IhYYgM4OXAyVdCDsJqey6R1hlTjdFyXgP-DEFZyld88AmjlZ2K-sUsQTgAEM/s1402/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B4+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2588%25D1%259B%25D0%25B0%252C+%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25BE+1216..png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Битка код Бишћа, око 1216. године" border="0" data-original-height="863" data-original-width="1402" height="246" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEglNBliGnDGRspkYy9aKS9bNX0-LvMxATO6eAgn88T081oDvjfwUSjE6Z5YNqjgLtImzI1vqdTYY6M9c63IhYYgM4OXAyVdCDsJqey6R1hlTjdFyXgP-DEFZyld88AmjlZ2K-sUsQTgAEM/w400-h246/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B4+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2588%25D1%259B%25D0%25B0%252C+%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25BE+1216..png" title="Битка код Бишћа, око 1216. године" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Битка код Бишћа, око 1216. године. Кликнути за увећање</td></tr></tbody></table><br /><p></p><p style="text-align: justify;">О бици је Мавро Орбини у свом делу оставио запис: </p><p style="text-align: justify;"><i>"Пошто је над њима владао (како је речено) кнез Петар, Стефан сакупи јаку војску и пође на њега водећи са собом свога млађег сина Радослава и свога синовца Андрију, сина Мирослављева, који је био протеран из Хума. Тада кнез Петар, као веома одважан господар, није хтео да избегне борбу већ је сакупио што је игда могао више војске и изишао да се огледа с њиме. У бици која се беше заметнула у равници Бишћа, кнез Петар је био поражен. Теран од Рашана, тргне мач, удари по једном дрвету и, засекавши га свом снагом, рече: ''Довла Рашани'', тј. довде, Рашани. Сви који видеше овај снаţни ударац остадоше запањени и сматраху га чудом. Затим умакне преко реке Неретве и држаше онај део Хума који је с оне стране реке. Тада рашки жупан Стефан заузе читав Хум и постави на његову управу свога млађег сина Радослава, а своме синовцу Андрији даде жупанију Попова, Приморја и Стона. Оставивши у Хуму Радослава и Андрију, врати се у Рашку."</i></p><p style="text-align: justify;"><b>*Овај чест блога подржале аутентичне одежде <a href="https://www.facebook.com/tribalija">ТРИБАЛИЈА</a></b></p><p style="text-align: justify;">Извор:</p><p style="text-align: justify;">М. Орбини, <i><a href="https://www.antikvarne-knjige.com/knjige/detail-item_id-5417">Краљевство Словена</a></i>, Београд 1968.</p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">Ђ. Бубало, <i><a href="https://www.delfi.rs/knjige/107407_srpska_zemlja_i_pomorska_u_doba_vladavine_nemanjica_knjiga_1_od_sabora_u_rasu_do_sabora_u_dezevu_knjiga_delfi_knjizare.html">Српска земља и поморска, у доба владавине Немањића, Књ. 1, Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву</a></i>, Београд 2016.</p><p style="text-align: justify;">Д. Јањић, <i><a href="https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2012/0353-90081232115J.pdf">Писмо Вуканово папи Иноћентију III</a></i>, Баштина 32 (2012), 115-127.</p><p style="text-align: justify;">К. Јиречек, <i>Славенска племена у Србији и Босни у ранијем средњем вијеку</i>, у: Зборник Константина Јиречека I, ур. Михајло Динић, Београд 1959, 228-246.</p><p style="text-align: justify;">Н. Порчић, <i><a href="https://www.academia.edu/28748829/Prilog_istoriografskim_portretima_humskog_kneza_Miroslava_i_njegovih_potomaka_A_Contribution_to_the_Historiographic_Portraits_of_Prince_Miroslav_of_Hum_and_His_Descendants_">Прилог историографским портретима хумског кнеза Мирослава и његових потомака</a></i>, у: Споменица др Тибора Живковића, ур. И. Р. Цвијановић, С. Рудић, Београд 2016, 203-220.</p><p style="text-align: justify;">Б. Ферјанчић, <i><a href="https://www.delfi.rs/knjige/127266_istorija_srpskog_naroda_1-10_knjiga_delfi_knjizare.html">Историја српског народа I</a></i>, Београд 1981.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1Bišće Polje 106b, Mostar 88000, Bosnia and Herzegovina43.3096123 17.834133114.999378463821152 -17.3221169 71.619846136178836 52.9903831tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-58531539954815273452020-12-28T12:23:00.004+01:002020-12-28T17:23:26.225+01:00Др Едвард Браун о Јагодини 1669. године<p style="text-align: justify;"> Др Едвард Браун (1644-1708) био је син енглеског писца сер Тома Брауна. Завршио је медицинске студије 1663. у Кембриџу, а докторирао 1667. године. Француску и италијанске државе је обишао 1664. године. На свој други пут, који је трајао годину и по дана, по Европи је кренуо 1668. године. Посетио је Холандију, Аустријско царство, Венецију и Турску. На пут је водио дневник у својој укориченој књижици на чијој је првој страни стојало: "Wien, August 23, 1669. Funf grossen. Jagodna. Krushevatz. Scopia. Prokupli." У Београду се налазио 6. септембра 1669. године, а у Лариси (Тесалија, Грчка) 27. септембра исте године видео је султана Мехмеда IV. Књига у којој је описан пут кроз наше земље штампана је 1673. године, а друго, допуњено издање, штампано је 1687. године под насловом "<i>A Brief Account of some Travels in Hungaria, Servia, Bulgaria, Macedonia, Thessaly, Austria, Styria, Carinthia, Carniola and Friuli. As also some Observations of the Gold, Silver, Copper, Quick-silver Mines, Baths and Mineral Waters in those Parts</i>". Преносимо део о пропутовању кроз Јагодину.</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtKUE_WPTW_Uqk2HY1P56iRytD1RnuAwZIc-fwrvbHRV3cM7PTyU6c6uKcOswOH6GB3lqA1Zje7HIL7iB82VhZtetO0BgYLTwul4fRHbEP0x1XFNag7Uvh010NQA5as-n6WoL0zxx3-oA/s1876/%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B8+%25D0%25B8%25D0%25B7+1669.+%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B5.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Il regno della Servia, detta altrimenti Rascia, 1689." border="0" data-original-height="803" data-original-width="1876" height="171" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtKUE_WPTW_Uqk2HY1P56iRytD1RnuAwZIc-fwrvbHRV3cM7PTyU6c6uKcOswOH6GB3lqA1Zje7HIL7iB82VhZtetO0BgYLTwul4fRHbEP0x1XFNag7Uvh010NQA5as-n6WoL0zxx3-oA/w400-h171/%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B8+%25D0%25B8%25D0%25B7+1669.+%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B5.png" title="Il regno della Servia, detta altrimenti Rascia, 1689." width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Il regno della Servia, detta altrimenti Rascia, дело Ђакома Кантелија из 1689.</td></tr></tbody></table><br /><p></p><p style="text-align: justify;">"Одатле у Баточину, где женска ношња поче да се мења; била ми је некако чудна. Жене носи на глави неку врсту конђе, која је, као и чело, окићена сваковрсним новцем који добију од странаца. Дадосмо им неколико новчића у ту сврху. Са оваквим накитом видео сам неке Гркиње, али њихове конђе нису биле тако високе; чела су им била покривена дукатима и бисером.</p><p style="text-align: justify;">Продужили смо за Јагодину, која је на лепом положају, са красном околином, одакле пошав даље, после неколико часова, окренемо према југу, и ускоро затим, на коси једног брда, с десна, видео сам гроб неког турског свеца, скоро четири аршина (од 65 цм до 75 цм) у дужину, близу неког четвороугаоног покривеног места. Пут нас је одатле водио кроз велике шуме, опасне због курјака и лопова, поред Чифлика, где има један каравансарај, али који није увек сигуран. Освежили смо се у једној великој пољској кући, недалеко одатле, која беше својина неког богатог винарског трговца из Београда. Кренули смо ноћу према главној реци ове земље, чувеној Морави."</p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. В. Поповић, <i><a href="http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=13080&m=2#page/298/mode/2up">Путопис Др-а Брауна</a></i>, Гласник Историског друштва V-1-3 (1934), 285-304.</p><p style="text-align: justify;">Карта:</p><p style="text-align: justify;">1. <i><a href="https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b5964163d/f1.item.zoom">Il regno della Servia detta altrimenti Rascia</a></i>, descritto da Giacomo Cantelli da Vignola Cantelli, Giacomo (1643-1695). </p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Jagodina, Serbia43.9777294 21.257271915.667495563821156 -13.8989781 72.287963236178854 56.4135219tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-67205094749880060792020-12-25T16:20:00.002+01:002021-01-12T18:42:51.239+01:0025. децембар 1380/1381, битка на Дубравници<p><span style="text-align: justify;"><span> </span>Након смрти краља Вукашина и цара Стефана Уроша, 1371. године, најмоћније личности на простору некадашњег Српског царства били су жупан Никола Алтомановић и кнез Лазар. Ородио се око 1370/1371. са Вуком Бранковићем удавши своју ћерку Мару за њега (Шуица 2014, 61). Уз помоћ бана Босне, Твртка Котроманића, кнез Лазар је победио жупана Николу Алтомановића 1373. године и заједнички су поделили његове земље. Кнез Лазар победио је 1379. године Радича Растислалића и заузео његове подунавске крајеве. До 1380. године кнез Лазар је ставио већину старих рашких земаља и оба царска столна места под своју власти (Мишић 2014, 13)</span></p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Негде око 1365. године кнез Лазар је успоставио добре односе са Црепом Вукославићем, господарем Петруса (Мишић 2014, 9). Још цар Стефан Душан (1331-1355) је доделио пустош код Параћина Цреповом оцу, Вукославу (Михаљчић 1975, 7). Ту је формирано Петруско крајиште у време цара Стефана Душана (Благојевић 2004, 167). Од времена Вукослава ова пустош се насељава и велике шуме храста се крче да би се населило становништво, где ће се створити крајиште али и жупа Дубравница, која се простирала дуж десне обале горњег тока Велике Мораве, од Ражња и Сталаћа до Багрданског теснаца (Мишић 2007, 1-7). Тврђава Петрус контролисала је пут из Великог Поморавља у Црну Реку и за Видин, преко Честобродице (Мишић 2010, 211). Цар Урош је 1360. године потврдио даривање села Лештје са засеоцима, Доња Мутница са засеоцима, Брестница са засеоцима, Зубарије, Невидово у Заструми од стране жупана Вукослава цркви Богородице Петрушке (Новаковић 1912, 437-438). Према препису хрисовуље кнеза Лазара Богородица Петрушка је добила села Лештије, Брестница, власи Голубовци, Видово, Сини Вир. Према повељи кнеза Лазара из 1375. помиње се и село Горња Мутница, трг Паракинов брод и село Петра Горња (што би значило да постоји и Петра Доња). У повељи деспота Стефана из 1407. и 1414. године у Петрушкој области помињу се села: Курилова, Вранково, Шалудовац и Буљани. Према повељи деспота Стефана из 1427. помињу се села: Извор, Брница и Квасичевица (наслања се на Доњу Мутницу). Помињу се и два села световног властелинства Петрушке области: Десивојево село и Пријездино село (Михаљчић, Вуковић, 2012, 10). </p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNWmAiMi3m-xOzY7BKRk6_lRm2u8VVpYX9SFgXU5-blujoLaRhTLIznKV9reIvmc-Gd67WBUTACk6NZtadaRa3S7iMF28AtCteAG9-cTjMF-C8E2bq2OlCc1o_GhGwXt7FU4oJlvFAyXc/s1898/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%2594%25D1%2583%25D0%25B1%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B8+1380..png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Подручје бојишта на Дубравници" border="0" data-original-height="877" data-original-width="1898" height="185" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNWmAiMi3m-xOzY7BKRk6_lRm2u8VVpYX9SFgXU5-blujoLaRhTLIznKV9reIvmc-Gd67WBUTACk6NZtadaRa3S7iMF28AtCteAG9-cTjMF-C8E2bq2OlCc1o_GhGwXt7FU4oJlvFAyXc/w400-h185/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%2594%25D1%2583%25D0%25B1%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B8+1380..png" title="Подручје бојишта на Дубравници" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Подручје бојишта на Дубравници. Кликните за већу слику</td></tr></tbody></table><p></p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Према турском дефтеру из 1516. године у Петруској нахији било је 18 села са влашким статусом. По том попису у нахији Петрус било је укупно 95 села са око 3.000 становника (Васић 1972, 51-52). Према следећем дефтеру из 1528. године било је 24 села са 260 кућа са влашким статусом и 274 војника скупљених заманицом (Амедоски, Гарић Петровић 2013, 124). Сматра се да је и почетком 15. века било преко 100 села у Петруском крајишту (Благојевић 1987, 38).</p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Након победе на Марици септембра 1371. османска моћ се повећала. Балкански обласни господари полако постају вазали Османског царства. Као бедем њиховом ширењу се налазила држава кнеза Лазара. Тактика османских освајача је да дуго времена упадају и врше пљачкашке походе чиме би се одређено подручје се испразнило од становништва и представљао лак плен Османлијама. Први напад Турака Османлија на државу кнеза Лазара уследио је десет година након Маричке битке. Акинџије су упале на простор Петруског крајишта са пљачкашким плановима. </p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Петруски крајишник властелин Цреп Вукослављевић је заједно са властелином Витомиром потукао је Турке Османлије 25. децембра 1381. у боју на Дубравници (Стојановић 1927, 113, 214, 287). Немамо никаквих више података од дате реченице из летописа (оуби Цреѣпи Витомирь Тоурке nа Доубравnице). Не знамо ни локацију бојног поља ни јачину снага, али можемо претпоставити. Као што смо навели жупа Дубравница се простире од Ћуприје (Равно у средњем веку) до Ражња и Сталаћа. Кључна је тврђава Петрус јер се ту налазио највећи број Црепових војника, до 500. Власи су имали обавезу да на пет влашких кућа дају једног војника (петник), ако би било тешко стање онда би из сваке куће мора да крене у војску по један одрасли мушкарац (војска скупљена заманицом). Видели смо да је био сличан број становника почетком 16. и почетком 15. века. Требало би смањити мало број становника за крај 14. века. Такође, становници манастирских и црквених властелинстава су морали да иду у потечице (потере) и крајишку војску. Погранична села су морала и да дају стражу која би надгледала погранични појас (граница у данашњем смислу не постоји све до 18. века). Према томе крајишник властелин Цреп Вукослављевић је могао да подигне највише око 2000 војника. Не знамо где се налазила баштина властелина Витомира, али можемо да се налазила у близини Петруског крајишта или у оквиру њега. </p><p style="text-align: justify;"><b>*Овај чест блога подржале аутентичне одежде <a href="https://www.facebook.com/tribalija">ТРИБАЛИЈА</a></b></p><p style="text-align: justify;">Извори:</p><p style="text-align: justify;">1. С. Новаковић, <i>Законски споменици српских држава средњег века</i>, Београд 1912.</p><p style="text-align: justify;">2. Љ. Стојановић, <i>Стари српски</i> р<i>одослови и летописи</i>, Београд 1927.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. М. Благојевић, <i>Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459. године</i>, Историјски гласник. 1—2 (1987), 29-42.</p><p style="text-align: justify;">2. Г. Гарић Петровић, Д. Амедоски, <i><a href="https://www.academia.edu/13848154/Stanovni%C5%A1tvo_i_naselja_nahije_Petru%C5%A1_u_16_veku_POPULATION_AND_SETTLEMENTS_IN_THE_PETRUS_N%C3%82HIYE_IN_THE_16TH_CENTURY_">Становништво и насеља нахије Петрус у 16. веку</a></i>, Историјски часопис 62 (2013), 117-137.</p><p style="text-align: justify;">3. С. Мишић, <i>Петрус</i>, у: Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Београд 2010.</p><p style="text-align: justify;">4. Р. Михаљчић, <i>Кнез Лазар и обнова српске државе</i>, <i>О кнезу Лазару</i>, Београд 1975, 1–11.</p><p style="text-align: justify;">5. Р. Михаљчић, Т. Вуковић, <i><a href="http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2012/0350-66731278003M.pdf">Насељавање Петрушке области</a></i>, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXXVIII (2012), 3-10.</p><p style="text-align: justify;">6. С. Мишић, Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, <i>Делиград од устанка до независности 1806-1878</i>, Београд 2007, 1-7.</p><p style="text-align: justify;">7. С. Мишић, <i>Од земаљског кнеза до кнеза Срба - уздизање до владарске моћи</i>, y: <i><a href="https://www.academia.edu/12312886/Vlast_i_mo%C4%87_Vlastela_Moravske_Srbije_od_1365_do_1402_godine_Kru%C5%A1evac_2014_Authority_and_power_Nobility_of_Moravian_Serbia_from_1365_to_1402_Krushevac_2014">Власт и моћ: властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године</a></i>, Крушевац 20147-20.</p><p style="text-align: justify;">8. М. Шуица, <i>Вук Бранковић, славни и велможни господин</i>, Београд 2014.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com2Paraćin, Serbia43.858616 21.40391115.548382163821152 -13.752339 72.16884983617885 56.560161tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-37676436524613723902020-12-03T17:51:00.009+01:002020-12-03T21:31:07.725+01:001322. година, битка на Дмитровачком пољу<p style="text-align: justify;"> <span> </span>Краљ Стефан Урош II Милутин дошао је на престо српских и поморских земаља 1282. године, наследивши свога брата. Стефан, син Милутинов и управитељ Зете, побунио се против свог оца 1314. године али је био савладан, кажњен ослепљивањем и прогнан у Цариград. После смрти "сремског" краља Драгутина 1316. године, краљ Стефан Урош II Милутин је свог синовца Владислава бацио у тамницу тиме не марећи за Дежевски споразум. (Јечменица 2018, 125) Тиме је Константин, млађи син Милутинов, постао престолонаследник српских и поморских земаља.</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj656OdyeHAZ3cxXZtmwm8YZhc1FzDWYHRgE_aqaxSrmHY4PplMdsx3GiFv3KRtNA51uIg2UD6lV2kDz7vVtoscLEX-hhpCFD6zorpEKaGPW96N8raji9u4mVp_Hf3cwrV5q6UkA3HJjH4/s926/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B4+%25D0%2591%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B0+1385..jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Битка на Дмитровачком пољу код Звечана" border="0" data-original-height="607" data-original-width="926" height="263" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj656OdyeHAZ3cxXZtmwm8YZhc1FzDWYHRgE_aqaxSrmHY4PplMdsx3GiFv3KRtNA51uIg2UD6lV2kDz7vVtoscLEX-hhpCFD6zorpEKaGPW96N8raji9u4mVp_Hf3cwrV5q6UkA3HJjH4/w400-h263/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B4+%25D0%2591%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B0+1385..jpg" title="Битка на Дмитровачком пољу код Звечана" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Битка на Дмитровачком пољу, код Звечана 1322. г.</td></tr></tbody></table><p></p><p style="text-align: justify;"><span> </span>Ипак, под притиском цркве, ослепљени Стефан, најстарији Милутинов син, вратио се 1321. у отачаство и дата му је жупа Будимља на издржавање. У време смрти краља Стефана Уроша II Милутина, 29. октобра 1321, престолонаследник Константин био је ван граница српских и поморских земаља са задатком да унајми војску од Грка и Бугара. Стефан је прогласио да је прогледао и да није слеп, и одмах је почела властела да прилази њему. И Стефан и Константин су почели са окупљањем својих присталица. Тек прогледалом Стефану пришло је <i>војништво безмало све, и велможе које су у савету</i> (Цамблак 1989, 62). Стефан, <i>сабравши војску своје области у Лиму</i>, кренуо је до архиепископа Никодима, могуће до Неродимља где се налазило вероватно тело краља Милутина, који га је у цркви крунисао за краља српских и поморских земаља на Богојављање 6. јануара 1322. године. (Јечменица 2018, 133)</p><p style="text-align: justify;"><span> Пре него што ће до боја доћи Стефан Дечански је послао Константину, који се тада налазио у Ромејском царству, поруку да поделе земљу и да владају жребом.</span>(Јечменица 2018, 134) Константин је на то одговорио са увредама да слепац не може владати земљом. Григорије Цамблак напомиње да је Константин <i>сакупивши довољно војске призвао од околних предела не малу помоћ</i> (Шафарик 1859, 65) кренуо на брата. До боја је дошло на Дмитровачком пољу, под градом Звечаном, на пролеће 1322. године (Јечменица 134). Константин је у боју сигурно користио војску коју је најмио од Грка и Бугара и малобројну властелу која му је остала верна. Ипак, његова војска је до ногу потучена и он је убијен. (Стојановић 1927, 49)</p><p style="text-align: justify;"><span> Постоје још две верзије смрти Константина Немањића, једна је од Гијома Адама, а друга од Мавра Орбина. Док српски летописи и житија указују да је Константин Немањић погинуо у бици, Гијом Адам, барски архиепископ (1324-1341) и ватрени католик, је у свом делу Упутство за путовање у Свету земљу, ставио да је Стефан Дечански бацио Константина у тамницу и напослетку дао да се прикује клиновима за дрво или крст и онда ударцем по сред мозга убије. </span>(Јечменица 2018, 135) Дубровачки хроничар Мавро Орбини у Краљевство Словена наводи да је Константин био разапет на крст, па претестерисан по средини. (Орбини 1968, 26) </p><p style="text-align: justify;"> После <a href="http://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2020/11/1168.html">битке код Пантина</a> 1168. и погибије Тихомира, брат Стефана Немање, ово је први пут да је неко из владарске породице Немањића погинуо у бици и то од руке брата.<br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">*Овај чест блога подржале аутентичне одежде <a href="https://www.facebook.com/tribalija">ТРИБАЛИЈА</a></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Извори: </p><p style="text-align: justify;">1. Мавро Орбини, <i>Краљевство Словена</i>, Београд 1968.</p><p style="text-align: justify;">2. Љ. Стојановић, <i>Стари српски родослови и летописи</i>, Сремски Карловци 1927.</p><p style="text-align: justify;">3. Г. Цамблак, <i>Књижевни рад у Србији</i>, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 12., прир. Д. Петровић, Београд, 1989, </p><p style="text-align: justify;">4. Я. Шафарик, <i><a href="http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5388&m=2#page/73/mode/1up">Живот краля Стефана Дечанског</a></i>, Гласник Српског ученог друштва 11 (1859), 35-94.</p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. Д. Јечменица, <i>Немањићи другог реда</i>, Београд 2018.</p><p style="text-align: justify;">2. В. Петровић, <i><a href="https://www.academia.edu/13845731/O_TRPENIJU_SVETAGO_KRALJA">О трьпѣn<span face="-apple-system, BlinkMacSystemFont, "Segoe UI", Roboto, Lato, Helvetica, Arial, sans-serif" style="background-color: white; color: #202122; font-size: 16px; text-align: -webkit-center;">ї</span>e светаго краља</a></i>, Историјски часопис 54 (2007), 93-100</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-66191221908552790852020-11-25T11:02:00.008+01:002020-11-26T20:54:03.350+01:00Ужасна зима 763-764.<p style="text-align: justify;"><span> </span>О клими у нашој историографији ретко се писало и то углавном о периоду касног средњег века. Ту се напомиње да је од 1200. до 1350. године владао хладан и влажан климатски циклус, а да је период од 750. до 1200. године био период релативног умереног и благог раздобља. (Радић 1999, 12) </p><p style="text-align: justify;"><span> Ипак, зима 763/764. године је била толико сурова да је од Ирске до Црног мора забележена у многим изворима. Сматра се да је то последица рада вулкана. </span></p><p style="text-align: justify;"><span><span> </span>У <i>Аналима Алстера</i>, позносредњевековној компилацији раних ирских анала, стоји да је "<i>велики снег трајао три месеца</i>" (</span><span style="text-align: left;">McCormick, Dutton, Mayewski 2007, 878)</span>. У <i>Англо-саксонској хроници</i> из Весекса, писаној крајем 9. века, запамћена је као "<i>велика зима</i>". Опат манастира Вермут-Џероу се извињавао бискупу Мајнца зато што није послао још књига за Немачку због удара "прошле зиме, која је ужасно притисла острво наших људи хладноћом, смрзавање, ветром и олујама ветрова и кише". У <i>Annales Sancti Amandi</i>, писаним у Аустразији, стоји да је "најгоре замрзавање" почело 14. децембра 763. и да је трајало до 16. марта 764. године. У <i>Annales regni Francorum</i>, из времена Ајнхарда, остало је сећање да је та зима била толико "<i>јака и оштра, да је изгледало непоредива зимама ранијих година због своје велике хладноће</i>". Chronicon Moissiacense, нађеним у југоисточној Француској, стоји да је "<i>велико замрзавање притисло Галију, Илирик и Тракију и, да су исцрпљене од хладноће, многе маслине и смокве увенуле; да су клице усева увенуле, и следеће године, глад је притисла ове крајеве врло озбиљно, тако да су људи умирили од оскудице хлеба</i>". Папа Павле I (757-767) одговори је франачком краљу Пипину III Малом (752-768), на његово питање о повратак папских и франачких посланства из Цариграда, да је немогуће да није приметио да због сурове оштрине зиме нико не долази из тих крајева и да му је лакнуло што је краљевска породица здрава односећи се сигурно на суровост зиме која је погодила Европу. Ово папско писмо показује и да је зима била оштра и у Италији.</p><p style="text-align: justify;"> </p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiBY5x_lJHTQh0stF7gDTrjfvwdA63tDx9o-fSzBaLG7ASsEx9XaZX-qt3E9uVs70qCkNWUU5mIFetaHA0wSogWR9nT3u_D9bB_5L55HQXtztCU-ManrC0lDYoMDnwDlhTVm5lNlnbyiQ/s1137/Untitled.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="686" data-original-width="1137" height="241" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiBY5x_lJHTQh0stF7gDTrjfvwdA63tDx9o-fSzBaLG7ASsEx9XaZX-qt3E9uVs70qCkNWUU5mIFetaHA0wSogWR9nT3u_D9bB_5L55HQXtztCU-ManrC0lDYoMDnwDlhTVm5lNlnbyiQ/w400-h241/Untitled.png" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Карта показује где је све забележена ужасна зима 763. године<br /></td></tr></tbody></table><p></p><p style="text-align: justify;"> Оштрина зиме довела је до недостатка хране за становништво и војску па је франачки краљ Пипин III Мали одустао од освајања Аквитаније. (<span style="text-align: left;">McCormick, Dutton, Mayewski 2007, 880) У Ромејском царству забележена је екстремно јака хладноћа која се простирала и према северу и према западу и према истоку. О тој зими ромејски писац Теофан је у својој <i>Хроници</i> оставио запис: "<i>Исте те године (763) је било страшно хладно почетком октобра, и то не само у нашој земљи, јер је још хладније било према истоку, западу и северу. Због хладноће, северна обала Црног мора је била залеђена до дубине од 30 лаката стотину миља од обале.Тако је било од Нинкије до реке Дунава, укључујући реке Куфис (Кубан), Дњестар, Дњепар, Некропела, и остале обале све до Месамбрије и Мидије. Због још леда и снега, дубина се повећала за још двадесет лаката, тако да је море постало као сува земља. Њиме су путовали дивљи људи и питомо звериње из Хазарије, Бугарске, и земаља суседних људи. По божјој команди, током фебруара истог другог индикта лед се поделио у велики број комада попут планина. Снага ветра их је донела до Дафноусије (данас Кефкен) и Хијерона, тако да су дошли до Босфора и све до града (Цариграда) и све до Пропонтиде, Абидоса, и острва, испуњујући сваку обалу. Ми смо били очевидци и, са 30 другара, отишли смо на један од њих (ледени брег) и играли се на њему. Ледени брег је имао много мртвих животиња, и дивљих и домаћих, на њему... У марту исте године многе звезде су виђене да падају са неба, тако да свако ко их је видео сумњао је да је ово крај времена. Такође, била је и тешка суша, чак су и пролећа била сушна</i>" (Theophanes 1982, 123) </span><span style="text-align: left;">Сличне описе налазимо и код васељенског патријарха Нићифора I (806-815), у његовој </span><i style="text-align: left;">Краткој</i><span style="text-align: left;"> </span><i style="text-align: left;">историји</i><span style="text-align: left;">. </span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"><span> </span>У време ове ужасне зиме Србијом је владао претходник кнеза Вишеслава чије нам име није познато. Оно што може рећи јесте да је ова зима донела проблеме и у српским земљама (Србији, Босни, Дукљи, Травунији, Конавлима, Захумљу и Паганији) и вероватно глад због дуге зиме и сушног пролећа.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"><br /></span></p><p style="text-align: left;">Извори:</p><p style="text-align: left;">1. <i><a href="https://archive.org/details/TheChronicleOfTheophanesTrans.ByHarryTurtledove1982/page/n73/mode/2up">The Chronicle Of Theophanes</a></i>, trans. Harry Turtledove, Philadelphia 1982.</p><p style="text-align: left;"><br /></p><p style="text-align: left;">Литература:</p><p style="text-align: left;">1. F. Curta, <i><a href="https://books.google.rs/books?id=YIAYMNOOe0YC&pg=PA78&lpg=PA78&dq=kouphis&source=bl&ots=l12oATjz2F&sig=ACfU3U3YzVOkL3mgK42IpWOWpJZgT2iKOQ&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwir9ujgipztAhVN_SoKHU_OB4gQ6AEwFHoECAkQAg#v=onepage&q=kouphis&f=false">Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250</a></i>, Cambridge 2002.</p><p style="text-align: left;"><span style="text-align: justify;">2. M. McCormick, P. E. Dutton, P. A. Mayewski, </span><i style="text-align: justify;"><a href="https://www.journals.uchicago.edu/doi/10.1017/S0038713400011325">Volcanoes and the Climate Forcing of Carolingian Europe, A.D. 750-950</a></i><span style="text-align: justify;">, Speculum, The journal of the Medieval Academy of America 82/4 (2007), 865-895.</span></p><p style="text-align: left;"><span style="text-align: justify;">3. Р. Радић, </span><i style="text-align: justify;"><a href="https://muzejleskovac.rs/leskovacki-zbornik/leskovacki-zbornik-39-1999.pdf">Глад у српским земљама XIII-XIV века: историографски покушај</a></i><span style="text-align: justify;">, Лесковачки зборник 39 (1999), 9-26.</span></p><p style="text-align: left;"><span>4. I. Telelis, E. Chrysos, <i><a href="https://www.academia.edu/34446137/1992_The_Byzantine_Sources_as_Documentary_Evidence_for_the_Reconstruction_of_Historical_Climate">The Byzantine Sources as Documentary Evidence for the Reconstruction of Historical Climate</a></i>, In: B. Frenzel (ed.), <i>European climate reconstructed from documentary data: Methods and results, European Palaeoclimate and Man No 2</i>, Stuttgart-Jena-New York 1992, </span>17-31.</p><p style="text-align: left;">5. E. Xoplaki, D. Fleitmann, J. Luterbacher, S. Wagner, J. F. Haldon, E. Zorita, I. Telelis , A. Toreti, A. Izdebski, <i><a href="https://www.academia.edu/32225126/The_Medieval_Climate_Anomaly_and_Byzantium_A_review_of_the_evidence_on_climatic_fluctuations_economic_performance_and_societal_change_2016_">The Medieval Climate Anomaly and Byzantium: A review of the evidence on climatic fluctuations, economic performance and societal change</a></i>, Quaternary Science Reviews, Vol. 136 (2016), 229-252</p><p style="text-align: left;">6. V. Yavuz, N. Akçar, C. Schlüchter, <i><a href="https://www.researchgate.net/publication/282805226_The_frozen_Bosphorus_and_its_paleoclimatic_implications_based_on_a_summary_of_the_historical_data">The frozen Bosphorus and its paleoclimatic implications based on a summary of the historical data</a></i>, In: Editors: Yanko-Hombach, V., Gilbert, A.S., Panin, N., Dolukhanov, <i>The Black Sea Flood Question: Changes in Coastline, Climate, and Human Settlement</i>, Berlin 2007, 633-649</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><span style="text-align: left;"> </span></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-19451179288917395222020-11-08T20:55:00.005+01:002020-11-26T11:41:30.068+01:001168. година, битка код Пантина<p style="text-align: justify;"><span> </span>Након пораза српског великог жупана Уроша II на Тари 1150. године, Ромејско царство је потврдило своју власт над Рашком. Ромејски цар Манојло Комнин утицао је на одлуке у Рашкој и на постављање великих жупана. У једном тренутку, највероватније 1165. године, на рашки трон поставио је Тихомира, сина Завиде, а његовој браћи потврдио удеоне кнежевине. Чест Стефана Немање обухватала је жупе Топлицу, Ибар, Расине и Реке. (Благојевић 1997, 58) У добу јуноше ( од 23 до 44 године) био је позван на виђење са царем негде у нишкој области, вероватно са својом браћом, када је добио царски сан и Дубочицу. (Пириватрић, 93) До свађе са браћом долази око зидања цркве Св. Николе у Топлици током 1165. године. Стефан Немања је утамничен али је успео да побегне и да постане велики жупан 1166. године.</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisvQ0PKWFx1Pveu5lfOyzM1K0F8skubie-UzI5hTQA4QEnHjYsIJWGGqYCcFL7OCekyVpen-qjpYa2KPGBjyD78FspsTChcdOH7Xo0iZ0z17QasV0XwbWvoFAj4ZMNxpMrK_H6XxaLvT4/s926/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B4+%25D0%2591%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B0+1385..jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="608" data-original-width="926" height="263" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisvQ0PKWFx1Pveu5lfOyzM1K0F8skubie-UzI5hTQA4QEnHjYsIJWGGqYCcFL7OCekyVpen-qjpYa2KPGBjyD78FspsTChcdOH7Xo0iZ0z17QasV0XwbWvoFAj4ZMNxpMrK_H6XxaLvT4/w400-h263/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B4+%25D0%2591%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B0+1385..jpg" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Битка код Пантина 1168. године</td></tr></tbody></table><p style="text-align: justify;"><span> Велики жупан Стефан Немања почео је са нападима на Котор и византијску Хрватску. Ромејски цар Манојло Комнин одлучио је да помогне Немањину браћу, Тихомира, Страцимира и Мирослава, и да им пошаље војску под командом Теодора Падијата (Пириватрић 1991, 132) Војска је кренула долином реке Ситнице одакле би даље, вероватно, ишла долином Ибра и скренула према Расу, столном месту великог жупана. Велики жупан Стефан Немања је окупио војску од жупана који су му били верни и дошао је до Звечана, где је наредио да се у цркви Св. Ђорђа презвитер моли за победу. Заповедник војске која је ишла према држави Стефана Немање, био је његов брат Тихомир, ако би се ослонили на писање Доментијана. (Доментијан 1988, 251) Треба напоменути да су Срби познавали бојни ред још у време битака код Драча 1081. и на Тари 1150. године и да су 1167. учествовали у бици код Земуна где су били у бојном реду ромејске војске. У тим борбама српска пешадија је имала оклопљене копљанике, а основно оружје су били мач, копље и штит. (Драшковић 2010, 17-18)</span></p><p style="text-align: justify;"></p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7esbV120q-rdGNXPAWijyHLNeEmtkJwvepYdxImXUQ8-NJnewPeevoKBCvvihttbFGnQbKrT-CMC6PtThAm0u93Rl8aD4qRN7NgpGyKyLgsY21G0KXqImb-y5SaIabgZUopfZfkEQOgw/s1660/pantino.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="869" data-original-width="1660" height="210" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7esbV120q-rdGNXPAWijyHLNeEmtkJwvepYdxImXUQ8-NJnewPeevoKBCvvihttbFGnQbKrT-CMC6PtThAm0u93Rl8aD4qRN7NgpGyKyLgsY21G0KXqImb-y5SaIabgZUopfZfkEQOgw/w400-h210/pantino.png" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Предео од Звечана до Пантина<br /><br /></td></tr></tbody></table>Битка се одиграла код села Пантино, код данашњег Вучитрна, које документовано и у повељи цара Стефана Душан манастиру Св. Арханђела код Призрена из 1348. године. (Пурковић 1940, 125) О бици је писао, тада велики жупан, Стефан Немањић у житију посвећеном Св. Симеону, наглашавајући да је била силна:<p></p><p style="text-align: justify;"><span>"<i>И разгна и расеја тада овај Свети непријатеље своје по земљама иноплеменим за зла безакоња њихова. И мисли своје недостојне остварише наговором сотониним у грчком царству, да ту помоћ добију, трудећи се да убију Светога и да његове добре намере и дела разоре и до краја искорене, али које не послуша Бог. И, најмивши грчке војнике, Фруге и Турке и друге народе, пођоше на Светога и уђоше у отачаство његово, на место по имену Пантин...Сутрадан одмах стекоше се на битку снажну и силну. Божјом помоћу и светога и преславног мученика Христова Ђорђа победи непријатеље своје, иноплемене народе, и падоше од оружја сви, и нестаде им помена са земље. Учинив битку ту, један од законопреступне браће његове сврши, утопив се у води, да се збуде реч пророка Давида: "Ров изри, ископа, и упаде у јаму коју начини." И, уистину, обрати се болест на његову главу, и на теме његово његова неправда сиђе.</i>"(Стефан Првовенчани 1988, 69)</span></p><p style="text-align: justify;"><span>*Овај чест блога подржале аутентичне одежде <a href="https://www.facebook.com/tribalija">Трибалија</a></span></p><p style="text-align: justify;">Извори:</p><p style="text-align: justify;">1. Стефан Првовенчани, <i>Живот Светог Симеона</i>, <i>Сабрани списи</i>, ед. Љ. Јухас-Георгијевска, Београд 1988.</p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">М. Благојевић, <i>Српске удеоне кнежевине</i>, Зборник радова Византолошког института 36 (1997) 45-62.</p><p style="text-align: justify;">М. Драшковић, <i>Српско наоружање и тактика у делу Јована Кинама</i>, Војноисторијски гласник 2 (2010), 9-19</p><p style="text-align: justify;">С. Пириватрић, <i>Манојло I Комнин, „царски сан“ и „самодржци српског престола“</i>, Зборник радова Византолошког института 48 (2011) 89- 118.</p><p style="text-align: justify;">С. Пириватрић, <i>Прилог хронологији почетка Немањине власти</i>, Зборник радова Византолошког института 29/30 (1991) 125-136.</p><p style="text-align: justify;">М. Пурковић, <i>Попис села у средњовековној Србији</i>, Београд 1940.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-42560556343263906082020-11-02T20:58:00.001+01:002021-01-12T18:44:08.406+01:001094. година, битка на Ситници<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;"> Краљ Дукље Константин Бодин (1081-1099) је 1083/1084. заузео Рашку и Босну и поставио за њихове управитеље жупане Вукана и Марка и кнеза Стефана.(Живковић 2006, 116) Жупан Вукан водио је антивизантијску политику као и краљ Константин Бодин. Нападао је византијске постаје у жупи Алтин и желео да продре све до Скопља.(Живковић 2006, 128-129) На том путу му је сметало византијско утврђење, на обронцима Зигона, Липљан које је заузео и спалио 1093. године. Акција цара Алексеја Комнина натерала је жупана Вукана на преговоре и предају таоца. Због неизвршавања својих обећања цар Алексеј Комнин је послао свог братанца Јована Комнина да нападне жупана Вукана. <div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjitWT85vWFr7Fol-BbRnI-j10riS4uYCMkk9BF5VnSbxH0z_dZ7b1oNpFEEdexVihM7NhBSK9L4CaAVjmlEZeKBcmr4Cs6kCaQhcqkbm20EoET6yLUhqtD_2UuKVR_GMkhnQOBqDwtR7Y/s926/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25A1%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B8+1094..png" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img alt="Битка на Ситници 1094." border="0" data-original-height="606" data-original-width="926" height="261" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjitWT85vWFr7Fol-BbRnI-j10riS4uYCMkk9BF5VnSbxH0z_dZ7b1oNpFEEdexVihM7NhBSK9L4CaAVjmlEZeKBcmr4Cs6kCaQhcqkbm20EoET6yLUhqtD_2UuKVR_GMkhnQOBqDwtR7Y/w400-h261/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25A1%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B8+1094..png" title="Битка на Ситници 1094." width="400" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><span style="font-size: x-small;">Битка на Ситници 1094.</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><span style="font-size: x-small;"><br /></span></div></div>
<div style="text-align: justify;"> Ромејска војска под командом Јована Комнина је прешла реку Ситницу код Липљана и наставила кретање према Звечану где се налазило најјужније утврђење жупана Вукана. Заповедник ромејске војске Јован Комнин је наредио да се сагради палисад насупрот Звечана. Раније је и цар Алексије градио палисаде и секао дрвеће да би препречио пут српским одредима.(Поповић 1997, 133) Треба напоменути да се река Ситница улива у реку Ибар код Косовске Митровице и да је ушће удаљено око 5 километра од тврђаве Звечан. <table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgk2GgF4ehTS1qqe7xxG7Qo8WhDVLK6QU6TgjGCXjrvhKhWtO_QWy1I8wOtC58cMRiQzYb17PEyrOowdib0r8wATVWtUgEBfpQP1aMgfok-N4t154OvRpdmEAw1PpnTId-1ZxMeOCMBUM4/s1024/35945128401_2542a2a106_b.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Мадридски Скилица" border="0" data-original-height="534" data-original-width="1024" height="209" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgk2GgF4ehTS1qqe7xxG7Qo8WhDVLK6QU6TgjGCXjrvhKhWtO_QWy1I8wOtC58cMRiQzYb17PEyrOowdib0r8wATVWtUgEBfpQP1aMgfok-N4t154OvRpdmEAw1PpnTId-1ZxMeOCMBUM4/w400-h209/35945128401_2542a2a106_b.jpg" title="Мадридски Скилица" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><div><span style="font-size: x-small;">Мадридски Скилица је богато илустровани илуминирани рукопис Синописа Историја из 12. века</span></div></td></tr></tbody></table><br /></div><div style="text-align: justify;"> Жупан Вукан се онда обратио за мир Јовану Комнину и обећао му је искрен однос према Ромејима и таоце, у исто време припремајући војску. Ромеји су поверовали обећањима жупана Вукана и чак отерали монаха који је јавио да се приближава Вуканова војска. Српску војску су чинили пешаци јер ромејски палисад који су напали налазио се на обронцима планинског венца Зигос, који се могао прелазити само пешице због своје шумовитости и стрмости.(Драшковић 2010, 15-16) </div><div style="text-align: justify;"> Напад српске војске кренуо је под велом ноћи док су ромејски војници били у шаторима. Вест о том ноћном препаду оставила нам је Ана Комнина у свом делу Алексијада коју је завршила 1148. године: "<i>Јер, привукавши му се ноћу (sc. Вукан) поби многе војнике у шаторима, a многи безглаво бежећи, нађоше смрт у таласима реке, која je текла доле. Они који су били духом прибранији потраже Јованов шатор и, храбро се борећи, једва га сачуваше. Овако, дакле, највећи део ромејске војске погибе; Вукан, пак, прикупивши своје и прешавши Зигон заустави се код Звечана. Они око Јована видећи их, a не могући због малобројности да се са њима боре, одлучише да пређу натраг реку. Учинивши то, стигоше до Липљана на удаљености од око дванаест стадија отуда. He могавши више издржати, пошто je већи део (војске) изгубио, (se. Јован) потражи пут према царском граду</i>." (Крекић 1966, 387-388)</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><span> </span><span> </span>Ромејска војска се повукла и кренула према Цариграду што је искористио жупан Вукан и опљачкао околину Скопља, заузео Полога и извршио напад на Врање.(Коматина 2015, 187)</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;"><b>*Овај чест блога подржале аутентичне одежде <a href="https://www.facebook.com/tribalija">ТРИБАЛИЈА</a></b></div><div style="text-align: justify;"><br /></div>
<div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Извори:</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">1. <i>Византијски извори за историју народа Југославије III</i>, Београд 1966, Б. Крекић</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div>
<div style="text-align: justify;">Литература:</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">1. М. Драшковић, <i><a href="http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/vig_2_2010_1554879900.pdf">Српско наоружање и тактика у делу Јована Кинама</a></i>, Војноисторијски гласник 2 (2010), 9-19.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">2. И. Коматина, <i><a href="https://www.academia.edu/24888500/I_Komatina_Srpski_vladari_u_Aleksijadi_hronolo%C5%A1ki_okviri_delovanja_Serbian_rulers_in_the_Alexiad_some_chronological_notes_ZRVI_52_2015_">Српски владари у Алексијади - хронолошки оквири деловања</a></i>, Зборник радова Византолошког института 52 (2015), 173-194.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">3. М. Поповић, <i><a href="https://books.google.rs/books?id=4UtoAAAAMAAJ&pg=PA133&lpg=PA133&dq=%D0%97%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%81+%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&source=bl&ots=Tu9h754MXf&sig=ACfU3U20o9heRGHhvjLk8yiv-T_jBPY_DA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjn5ue58ujoAhUSmYsKHfYBBXwQ6AEwAHoECAsQKA#v=onepage&q=%D0%97%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%81%20%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false">Земљано-палисадне и сухозидне фортификације у српско-византијским сукобима крајем 11. века</a></i>, Зборник радова Византолошког института 36 (1997), 119-138.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">4. Т. Живковић, <i>Портрети српских владара (IX-XII век)</i>, Београд 2006.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;"><div><br /></div><div><br /></div></div>
</div>
Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-72862309054021562492020-10-17T18:10:00.010+02:002020-10-20T00:52:41.603+02:001260. година, битка код Кресенбруна<p style="text-align: justify;"> На српски престо, Стефан Урош I дошао је након збацивања полубрата Владислава 1243. године. (Бубало 2016, 161) У његову државу доселили су се Саси, како се сматра, после провале Монгола који су опустошила Угарску 1241. године. Долазак Саса побољшао је и унапредио рударство у држави краља српских и поморских земаља и омогућио боље финансије српског владара. Сматра се да су власници рудника морали да дају 1/10 или 1/8 или 1/12 од ископане руде.</p><p style="text-align: justify;"> У српској држави је ојачао угарски утицај након краљеве женидбе Јеленом <i>од рода фрушкога </i>негде око 1250. године (Ћирковић 1981, 348, н. 14). Сматра се да је она била ћерка војводе Срема Јована Анђела, који је по мајци припадао угарској краљевској династији Арпадоваца.(Узелац 2015, 93) Српски краљ је признавао номинално власт и Никејског царства и Угарске. (Бубало 2016, 186, 195)</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguiijuCtv8FPhSlj7qGVaTaQTx-JP_gxLFzurn-qZvUIWdrqVNdfI36crtrt1wbOklAAoZayustVbfLKCGjRoTuLqH9tcUYbGFNhP0QuOhCYj4Iy8gRUNIJJ-2HObErl3rFKTv_s91VLM/s1673/Untitled11111.png" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1000" data-original-width="1673" height="239" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguiijuCtv8FPhSlj7qGVaTaQTx-JP_gxLFzurn-qZvUIWdrqVNdfI36crtrt1wbOklAAoZayustVbfLKCGjRoTuLqH9tcUYbGFNhP0QuOhCYj4Iy8gRUNIJJ-2HObErl3rFKTv_s91VLM/w400-h239/Untitled11111.png" width="400" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">Чешки краљ Отакар II и угарски краљ Бела IV</div><p></p><p style="text-align: justify;"> Између угарског краља Беле IV и чешког краља Отакара II Пшемисла дошло је до сукоба око поседовања војводстава Аустрије и Штајерске. Оженивши се 1252. Маргаретом Бабенберг, сестром последњег војводе Аустрије и Штајерске, тада маркгроф Моравске, Отакар, је стекао ова два војводства. Крајем 1253. године постао је и чешки краљ и тиме је створио пространу државу. Право на Аустрију и Штајерску истакао је угарски краљ Бела IV. Свака страна је окупила своју војску.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen="" class="BLOG_video_class" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/EujsS3kfHyc" width="320" youtube-src-id="EujsS3kfHyc"></iframe></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">О бици код Кресенбруна на каналу BazBattles</div><p></p><p style="text-align: justify;"> Угарски краљ Бела IV позвао је своје вазале и савезнике, међу којима је био и српски краљ Стефан Урош I. Није познато колико је војника послао угарском краљу али можемо претпоставити да је послао око 1000 војника пошто је толико војника послао своме савезнику епирском деспоту Михаилу Анђелу три године раније. (Ћирковић 1981, 350) Српски одред је кренуо, вероватно, маја месеца пошто се битка одиграла 12. јула 1260. године код Кресенбруна, у близини реке Мораве (око 15 км северозападно од Братиславе). Белина војска је окупљала одреде Срба (Rasiensium), Руса, Бугара, Пољака Татара, Кумана и других народа како наводи хроника настављача Козме из Прага. (Узелац 2014, 12) Процењује се да је Белина војска је имала око 35.000 војника, док је Отакар II имао око 30.000 војника.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBTiHYfHGpbRrRG0f_lNi_MWDU5nZD2ytveb9LkzfH6pMHryQVWVHHydM8YT8Qy-90yJY1BFBoqijBM-qQMy2-12KqglDyXX7rRWt_ZM6E9rhVDlu32VUMu9nWxcEK84dUb147W0NUo80/s677/%25D0%25A1%25D0%25B2.+%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BF%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5+%25D0%25B8+%25D0%25A1%25D0%25B2.+%25D0%25A2%25D0%25B8%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25BD.png" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img alt="Св. Прокопије и Св. Тирон, Призренско јеванђеље 13. век" border="0" data-original-height="481" data-original-width="677" height="284" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBTiHYfHGpbRrRG0f_lNi_MWDU5nZD2ytveb9LkzfH6pMHryQVWVHHydM8YT8Qy-90yJY1BFBoqijBM-qQMy2-12KqglDyXX7rRWt_ZM6E9rhVDlu32VUMu9nWxcEK84dUb147W0NUo80/w400-h284/%25D0%25A1%25D0%25B2.+%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BF%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5+%25D0%25B8+%25D0%25A1%25D0%25B2.+%25D0%25A2%25D0%25B8%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25BD.png" title="Св. Прокопије и Св. Тирон, Призренско јеванђеље 13. век" width="400" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">Св. Прокопије и Св. Тирон, Призренско јеванђеље 13. век. Пример изгледа мачева</div><p></p><p style="text-align: justify;"> Према писаним историјским изворима река Морава је раздвајала два противничка табора. Због врућине чешки краљ Отакар II је предложио краљу Бели да склони своје трупе са обале и дозволи им да пређу преко реке да би започели битку. Краљ Бела се сложио и одреди његовог сина Стефана прешли су реку. Међутим, убрзо је дошло до чарки између угарске и чешке војске иако главнина угарске војске није прешла реку. Цела чешка војска је онда ударила на део угарских трупа које су прешле реку и нанела им тешке губитке. Главнина угарске војске под краљем Белом IV је са друге стране реке Мораве могла само да посматра погибју дела своје војске. Угарски млади краљ Стефан је рањен али је успео да побегне. Сматра се да је у току битке погинуло 10.000 војника што у борбама што од дављења у реци Морави. Немамо података шта се догодило са српским одредом, али сматрам да је српски одред остао са главнином снага око краља Беле IV.</p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWNN8oRyR40fdGTPS6VSlTPmLkWRupbSGC3EyfEfpfp_sb5W9yUoB7_ix5RsCelJAzJ9zR6VQDN1LQCHM_SFHwzRE6q_PaJdakcXWsWPRmUbBVOjUYKgKU-EPY1pEnlDH-MJC_jd28DB0/s1170/imgonline-com-ua-twotoone-NcCIUKi3I6.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img alt="Сцена Распећа Христовог, војник Лонгин, мач има јабуку тип Е1 и сечиво XIII карактеристично за Сасе у Трансилванији. Манастир Сопоћани, друга пол. 13. века" border="0" data-original-height="776" data-original-width="1170" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWNN8oRyR40fdGTPS6VSlTPmLkWRupbSGC3EyfEfpfp_sb5W9yUoB7_ix5RsCelJAzJ9zR6VQDN1LQCHM_SFHwzRE6q_PaJdakcXWsWPRmUbBVOjUYKgKU-EPY1pEnlDH-MJC_jd28DB0/w400-h265/imgonline-com-ua-twotoone-NcCIUKi3I6.jpg" title="Сцена Распећа Христовог, војник Лонгин, мач има јабуку тип Е1 и сечиво XIII карактеристично за Сасе у Трансилванији. Манастир Сопоћани, друга пол. 13. века" width="400" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">Сцена Распећа Христовог, војник Лонгин, мач има јабуку тип Е1 и сечиво XIII карактеристично за Сасе у Трансилванији. Манастир Сопоћани, друга пол. 13. века</div><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">1. Ђ. Бубало, <i><a href="https://www.delfi.rs/knjige/107407_srpska_zemlja_i_pomorska_u_doba_vladavine_nemanjica_knjiga_1_od_sabora_u_rasu_do_sabora_u_dezevu_knjiga_delfi_knjizare.html">Српска земља и поморска, у доба владавине Немањића, Књ. 1, Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву</a></i>, Београд 2016.</p><p style="text-align: justify;">2. Група аутора, Историја српског народа I, Београд 1981.</p><p style="text-align: justify;">3. А. Узелац, <i><a href="https://www.academia.edu/19235444/%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%9F%D1%81%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B8_%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5_%D1%83_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%98_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8_XIII_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2015_Under_the_Shadow_of_the_Dog_Tatars_and_South_Slavic_Lands_in_the_Second_Half_of_the_Thirteenth_Century_324_12_pp_with_color_illustrations">Под сенком пса — Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века</a></i>, Београд 2015.</p><p style="text-align: justify;">4. А. Узелац, <i><a href="https://www.academia.edu/8674851/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8_%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%98_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8_XII_XIV_%D0%B2%D0%B5%D0%BA_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_1_2014_9_29_Serbian_Armies_in_the_Wars_in_Europe_and_Asia_Minor_XII_XIV_C_">Српске војске у ратовима у Европи и Малој Азији (XII-XIV век)</a></i>, Војноисторијски гласник 1 (2014), 9-29.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com02293 Marchegg, Austria48.2623073 16.911432919.952073463821158 -18.2448171 76.572541136178842 52.0676829tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-52431630253530470912020-10-05T21:24:00.003+02:002020-11-02T11:22:13.650+01:001190. Битка на Морави<p style="text-align: justify;">Велики жупан Стефан Немања је 1186. године склопио мир са Ромејским царством и Дубровником. У овом рату велики жупан српски задобио је "област нишевска до краја, Липљан, и Морава, и звано Врање, призренска област и оба Полога до краја, са међама". </p><p style="text-align: justify;">Пад Јерусалима 1187. у руке султана Саладина проузроковао је покретање Трећег крсташког похода који је предводио, поред енглеског краља Ричарда и француског краља Филипа Августа, и цар Светог римског царства, Фридрих Барбароса. Током марта 1188. године цар Фридрих се одазвао позиву папе и почео да окупља војску. Српски посланици посетили су цара Фридриха Барбаросу у Нирнбергу где су сазнали да ће војска ићи старим римским путем Виа милитарис и тиме проћи кроз српске земље.(Узелац 2018,148-149) На пролеће 1189. војска цара Фридриха Барбаросе, са 12000-15000 војника, од тога 3-4 хиљаде витезова, (Loud 2010, 19) кренула је на југ. Српски посланици су сачекали Барбаросину војску у Равном (данашња Ћуприја) средином јула 1189. године обећавајући скори сусрет са српским великим жупаном.(Коматина 2015, 77). На састанку у Нишу, 27. јула 1189. године, велики жупан је понудио "римском августу" Фридриху Барбароси сарадњу у борби против Ромејског царства, што је Барбароса одбио јер је желео да се бори против Саладина а не против хришћана, и да се његов синовац Тољен, син кнеза Мирослава, ожени ћерком истарског маркгрофа. </p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjP8goEmzm0xozIsrYAneq8ATuWDDZkNW9Dk388NbIQkrwzAfnHane1ureqLYGsHZawmVE09Z96TWvYlRRtan56mGLWRFmXEZYBa0g3YyCY6AjXWtep6cEFMVy54H5-aH5I7lXEBDAaP38/s525/1190.+bitka+na+moravi.png" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img alt="Простор битке на Морави 1190. године" border="0" data-original-height="525" data-original-width="484" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjP8goEmzm0xozIsrYAneq8ATuWDDZkNW9Dk388NbIQkrwzAfnHane1ureqLYGsHZawmVE09Z96TWvYlRRtan56mGLWRFmXEZYBa0g3YyCY6AjXWtep6cEFMVy54H5-aH5I7lXEBDAaP38/w369-h400/1190.+bitka+na+moravi.png" title="Простор битке на Морави 1190. године" width="369" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">Простор битке на Морави 1190. године</div><p></p><p style="text-align: justify;">Српски велики жупан је склопио пре састанка у Нишу савез са Бугарима против Ромејског царства. На нападе Срба и Бугара ромејски цар Исак II Анђео (1185-1195) је одговорио тек априла 1190. године када је крсташка војска прешла у Мала Азију. (Бубало 2016, 70). Напао је Бугаре али је потучен да је једва извукао живу главу. Ипак, цар Исак је кренуо да се обрачуна са српским великим жупаном јер је освојио Скопље. (Коматина 2020, 51) У то време велики жупан Стефан Немања је имао око 77 година. Цар Исак Анђео је кренуо из Филипопоља (данашњи Пловдив) вероватно према Сердици (данашња Софија) и одатле према Нишу. Сматра се да је битка била у октобру 1190. године негде на Јужној Морави. У тој бици, према Никити Хонијату, Срби су користили мач са једном оштрицом (Драшковић 2010, 13). Раније битке и сукоби говоре да су Срби познавали бојни ред и употребу оклопа, тј. да су били оклопљени пешадинци копљаници.</p><p style="text-align: justify;"><span> </span> О боју на Морави говоре два ромејска писца Никита Хонијат и Евстатије Солунски.</p><p style="text-align: justify;">О догађајима на Морави Никита Хонијат, у својој <i>Историји</i> каже: "<i>Око јесенске равнодневице je и сам изашао у околину Филипопоља водећи собом женски део двора, пa je сузбијао нападе Влаха и Скита колико je било могућно. Али пошто je и жупан Срба зла наносио и Скопље порушио, цар крену против њега. Кад се војске сударише на реци званој Морава, варвари узмакоше и кад je настало гоњење многи од њих беху уништени, у води подављени и копљима прободени. Дошавши до Ниша и стигавши близу реке Саве састао се са својим тастом, Белом, краљем Угарске</i>." (Калић 1971, 156-157)</p><p style="text-align: justify;">Са више епитета је Никита Хонијат приказао победу на Морави над српском војском у својој беседи посвећеној цару Исаку II Анђелу: <i>"A какав беше твој поход у западну земљу Далмата, ο богу најподобнији царе, заиста страшан и речима неисказив! Ти беше несрећним Далматима огањ уништавајући, a не бљесак засењујући. Ти им сломи оружје и мач и отпор, штитове им попали у огњу, страшнијем од ватре која пустоши шуму, све им тамо уништи. И стога, за свако зло спремни Немања, уништен би као растопљени восак и он, богаташ кривоклетством којим се свакодневно, као вином и јелом богато гостио, закука и зацвили на ломачи језивих мука, коју сам себи малоумно беше припалио...а ипак, он себе истој казни изручи, иако je побегао. Када наиме ти, на кривоклетника замахну тешком, великом и чврстом сабљом димискијом и када њоме озго удари по Далмацији, онда се она зари у кућу онога који се лажно куне, па докрајчи њега и дрвље његово и камење његово. Јер, свеждерући огањ, који наредбом твојом у тамошња насеља беше убачен, захвати не само дрвена здања и у летњу их прашину претвори или прогута, него и камене куће. Па мноштво погинулих, па гомила заробљених којима броја и рачуна нема „Ja ћу их бројати a њих ће бити више него песка"... као господар заповедио да станеш на једном тамошњем брежуљку, одакле си варварима био видљив и одакле си блистао не толико царским оружјем, колико вештином стратега и срећно урођеном присебношћу. Тиме je он (Исус) Далматима ратне страхоте продужио и потеру за њима учинио дуготрајнијом, па су чак и они, који се у честаре горске као поуздана склоништа срећно завукоше, ускоро били пронађени и заробљени, увидевши да ни уздање у брда није до краја спасоносно. Јер ти, царе, у право време довикну одметницима оне пророчке речи „ето, шаљем мноштво ловаца и они ће вас ловити на сваком брду" и посла своју војску да их лови. Откривши трагове задиханих Далмата војници их дотериваху у логор као стадо у тор, не по двојицу или тројицу, него на хиљаде,... Са тим успехом, самодршче, ствар заправо стоји овако: уништавајући варваре ти си много труда уложио, док je војска, умешавши се у твоје напоре, непријатеља у мрежу уловила, једне живе хватајући и окове им све до врата намећући, a друге копљем прободене у воду бацајући. Доиста, лакше je капљицама пљуска докучити број, него рачун наћи за оне које речна потопи вода. Јер ти испружи десницу своју и варваре вода прогута. И који мало пре избегоше опасност и које, мачем их косећи као траву, не прими земља, те сада вода пригрли. Они варварски викаху и река „гласове њихове подижући", обалама и висовима предаваше песму, али не умилну као пастирска свирка, него песму јада и кукњаве. И сама брда, пратећи гласове варвара и на њих одговарајући, ствараху грозне крикове одјека, којима се веселе Страх и Ужас и чете осталих из доњега света. Песник би рекао да je тада река Морава, прозборивши као тројански Скамандар, тебе самодршца и хероја снажног, преклињала да од тога часа више не одводиш и не убијаш Далмате, сажаливши се над множином околних људи који у њој издахнуше. Ja пак, поново плетући теби похвалу од речи Давидових, рекао бих да je она река „рукама пљескала", док су се Далмати смртоносно строваљивали и батргали у вировима њеним, и да je устављајући воду због великог мноштва утопљеника, окретању реке Јордана подражавала, или пак да je загадивши се мноштвом погинулих и не могући више да тече правим коритом, прегла да тече на горе, како вели пословица, и да je, текући натраг, оличавала тупоглавост варвара, због које они, попут ракова, још увек не знају да иду право... И нога твоја, o силни, која угази у крв непријатеља твојих, као црвено уже премери земљу Далмата и припоји део Ромејима."</i> (Ферјанчић 1971, 226-231)</p><p style="text-align: justify;">Евстатије Солунски је у свом реторичком саставу посвећеном цару Исаку II Анђелу овако представио победу над Србима на Морави: <i>"Α шта неће у овоме смислу пропатити они који буду дознали да je, колико јуче, пре кратког времена, српску силу и охолост изгазио наш цар као гумно пуно снопова и у плеву претворио, пошто ће тај пораз и на њих пренети исти страх?"</i> (Ферјанчић 1971, 221)</p><p style="text-align: justify;">После битке велики жупан Стефан Немања је ромејском цару морао да врати све области које је освојио осим Липљана, да потпише документ о потчињености, чиме је постао ромејски вазал, и после свега тога дошло је до остваривања брака између Стефана и Евдокије (Коматина 2020, 52).</p><p style="text-align: justify;">Извори:</p><p style="text-align: justify;">1. Византијски извори за историју народа Југославије IV, Београд 1971.</p><p style="text-align: justify;">Литература:</p><p style="text-align: justify;">И. Коматина, <i><a href="https://www.academia.edu/44068888/I_Komatina_I_obnovi_svoju_dedovinu_i_bolje_je_utvrdi_Stefan_Nemanja_i_Stefan_Prvoven%C4%8Dani_i_uobli%C4%8Davanje_srpske_dr%C5%BEavnosti_u_Stefan_Prvoven%C4%8Dani_i_njegovo_doba_Beograd_2020">"И обнови своју дедовину и боље је утврди" - Стефан Немања и Стефан Првовенчани и уобличавање српске државности</a></i>, у: Стефан Првовенчани и његово доба, Београд 2020, 37-61.</p><p style="text-align: justify;">И. Коматина,<i> <a href="https://www.academia.edu/20433334/I_Komatina_Srbi_na_putu_krsta%C5%A1a_Serbs_on_the_routes_of_the_Crusaders_I%C4%8C_64_2015_">Срби на путу крсташа</a></i>, Историјски часопис 64 (2015), 55-83.</p><p style="text-align: justify;">G. A. Loud, <i>The Crusade of Frederick Barbarossa: The History of the Expedition of the Emperor Frederick and Related Texts</i>, Farnham 2010.</p><p style="text-align: justify;">А. Узелац, <i><a href="https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp">Крсташи и Срби</a></i>, Београд 2018.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Vranje, Serbia42.5450345 21.900271214.234800663821154 -13.255978800000001 70.855268336178852 57.0565212tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-76660333137601068802020-10-01T23:24:00.005+02:002021-09-28T09:45:15.511+02:0027. септембар 1186. Мировни уговор између Дубровника и великог жупана Стефана Немање и његове браће, Страцимира и Мирослава <p style="text-align: justify;">Мировни уговор између Дубровника и великог жупана Стефана Немање и његове браће, Страцимира и Мирослава настао је после двогодишњег рата током ког су Немањина браћа доживела пораз од Дубровчана и на мору и на острву Корчула. Посланици српског великог жупана и посланици Дубровника потврђују границе Дубровника и утврђују слободу трговине за обе стране. Сви спорни догађаји око винограда, лађа, људима, стоци, другом поседу предати су забораву. Велики жупан Стефан Немања признаје Дубровнику мирно поседовање њихове баштине (простор Астареје - Жупа дубровачка, Шумет, Ријека, Затон, Гружа са околином града).Уговор је потписан у присуству заступника норманског краља, коморника Тасалигарда.</p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaCIT6Wsujxgmr2j0N9R-7IHTAxehk6ey4hQ0CG0vpqdVjqfxiZBpuqAVOa53L1jGg69ultmTTkn_oZTEN-OlXEuiTkcFulJMjdP0bJZkLtBnB5DwUtvWOPeb7HMp2uLmltfBrLzEK-q4/s505/117444808_3160378847364552_7610210499845497665_n.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Уговор Дубровника и српског великог жупана" border="0" data-original-height="505" data-original-width="493" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaCIT6Wsujxgmr2j0N9R-7IHTAxehk6ey4hQ0CG0vpqdVjqfxiZBpuqAVOa53L1jGg69ultmTTkn_oZTEN-OlXEuiTkcFulJMjdP0bJZkLtBnB5DwUtvWOPeb7HMp2uLmltfBrLzEK-q4/w390-h400/117444808_3160378847364552_7610210499845497665_n.png" title="Уговор Дубровника и српског великог жупана" width="390" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Уговор Дубровника и српског великог жупана</td></tr></tbody></table><p></p><p style="text-align: justify;">In nomine patris et filii et spiritus sancti, amen</p><p style="text-align: justify;">Anno eiusdem incarnationis millesimo centesimo octogesimo sexto, indictione quinta mensis septembris die sanctorum Cosmo et Damiano.</p><p style="text-align: justify;">In civitate Ragusii, in curia domini gloriosissimi regis W et domini Tribuni archiepiscopi in presentia et Tasaligardi, regis camerarii, ac Gervasii comitis, cunctorumque nobilium et populi universi.</p><p style="text-align: justify;">Venit Neudalus iupanis, et Drusina semiti [Vidossi filius] ex parte magni iupani Nemanne et fratrum eius, comitis Strazimiri et comitis Miroslavi, quorum locutiones audientes, archiepiscopus [camerarius] comes cum nobilibus et populohoc ordine pacem fecerunt, videlicet.</p><p style="text-align: justify;">I Ut omnia mala, que retro tempore acta fuerint inter Raguseos et Sclavos pro lite de vineis, galeis, sagiteism, hominum, animalium et omnium rerum ex utraque parte usque ad diem istum, in pace remaneant, et nunquam rememorentur omni tempore, salva tamen hereditate Raguseorum, quam antiquitus possederunt. [ex avis et proauis suis]</p><p style="text-align: justify;">II Et quod secure Ragusei per totam terram illorum, nominatim portum Narente, mercando, laborando, pascendo, et sua reposita recipiendo, et ligna incidendo, pergant sine ullo contrario secundum antiquam consuetudinem et sine aliqua [datione decime que ex nouo super] Raguseos posita fuit.</p><p style="text-align: justify;">III Et ut vas antiquum de vineis tollatur per quas antea acceptum fuit.</p><p style="text-align: justify;">IV Et quod [solidus] nullo unquam tempore super Raguseos querantur aut accipiantur, sicut pereniter retro tempore acceperunt pro nulla [culpa quorumlibet hominum]</p><p style="text-align: justify;">V Item Sclavi ut aperte Ragusium sint salvi, et nullum malum sit eis a Raguseis per terram aut per mare [et nullam captionem habeant] sive [iusti] tia.</p><p style="text-align: justify;">VI Et Sclavi de Chelmunia, ut per civitatem, ubi voluerint, emant, et quod [Ragusei...] querant.</p><p style="text-align: justify;">VII Et quod pax pro nulla re, aut culpo aliquorum proici possit perpetuo, ex quor [fuerit per iustitiam] emendetur.</p><p style="text-align: justify;">VIII Insuper, quod inimici illorum, Ragusium stando illis et terre eorum non offendant, et quod (Raguseorum inimici intra illorum stando)... Raguseis non offendant.</p><p style="text-align: justify;">IX Hanc pacem cum mega iupano Nemanne, Strazimiro, Miroslavo nos Ragusei [fecimus et heredibus eorum] et terra illorum ut perenne firma permaneat omni tempore, salva tamen jussione et ordinatione [atque fidelitate domini nostri] gloriosissimi regis.</p><p style="text-align: justify;">X Et nos Ragusei ut nullum quod queramus a mega iupano et eius fratribus, sine ratione sic [nos Deus adiu] et hec sancta patrocinia atque Dei evangelia et crux sancta, hoc, quod his scriptum est, tenere, amen.</p><p style="text-align: justify;">+Ѣзь вели жупаnь кльnь се и подьписахь</p><p style="text-align: justify;">+Ѣзь кnезь Мирославь кльnь се и подьписахь</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Преписано из: Стојан Новаковић, <i>Законски споменици српских држава средњег века</i>, Београд 1912, 132-133.</p><p style="text-align: justify;">Допуњено у [.] из: Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик, З<i><a href="https://books.google.rs/books?id=tmpiMwEACAAJ&printsec=copyright&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false">борник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књ. 1</a></i>, 1186-1321, Београд 2011, 45-48.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Dubrovnik, Croatia42.650660599999988 18.094423814.340426763821142 -17.0618262 70.960894436178833 53.2506738tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-54601175577497224412020-08-21T13:32:00.005+02:002020-08-21T14:13:02.535+02:0015. јун 1193. Juras/Ђураш, син Андријин, враћа цркви Св. Мартина у Шумету отету земљу<p style="text-align: justify;">Ова исправа сачувана је у препису 18. века у делу Mattei o. c. I. и преставља записник о станку између представника дубровачке општине и представника великог жупана Стефана Немање (1166-1196), одржаном вероватно код цркве Св. Трифуна у Шумету. На овом станку представници Дубровника су били кнез са малим већем, викар Михач/vicario Michatio и још четири Дубровчана (Cranca Bubane, Johanne Petracce, Mengatia Bocini и Girace), док су представници српског великог жупана били судија Андриша/iudice Andrise и сатник Велчина/setnico Velcinna. У исправи се помиње нека земља у Шумету код Дубровника, у власништву цркве Св. Мартина у Шумету, коју је запосео Јураш, син Андријин/Juras, Andritii filius. Он је испред књегиње Десиславе/comitissa Desislava, жене последњег дукљанског кнеза Михаила, изјавио да та земља припада њему, али сада, пред станком, враћа земљу цркви Св. Мартина у Шумету. Можемо извести закључак да је територија Шумета припадала држави књегиње Десиславе, али да је негде на почетку Немањине владавине припала Дубровнику. </p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi2-0PkldZlbkJEywRWJCmTjCyse3NcXjobOrwjuHn6Syt4fbxsPqVUWSkB3b1XeYRyM3rQLpq6elXajRMcEL-vbBoD4jExQn7gnAILyBPn3nnhpUVf6VaYB3cNFmYxnt-RDxFVhR6cIO8/s1519/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+1193.+%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25B0+%25D0%25BE+%25D0%25B2%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%259B%25D0%25B0%25D1%259A%25D1%2583+%25D0%25B7%25D0%25B5%25D0%25BC%25D1%2599%25D0%25B5.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="742" data-original-width="1519" height="196" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi2-0PkldZlbkJEywRWJCmTjCyse3NcXjobOrwjuHn6Syt4fbxsPqVUWSkB3b1XeYRyM3rQLpq6elXajRMcEL-vbBoD4jExQn7gnAILyBPn3nnhpUVf6VaYB3cNFmYxnt-RDxFVhR6cIO8/w400-h196/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+1193.+%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25B0+%25D0%25BE+%25D0%25B2%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%259B%25D0%25B0%25D1%259A%25D1%2583+%25D0%25B7%25D0%25B5%25D0%25BC%25D1%2599%25D0%25B5.png" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Простор Шумета и Дубровника</td></tr></tbody></table><p style="text-align: justify;">Anno dominice incarnationis millesimo centesimo nonagesimo tertio, mensis iunii decimo quinto intrante, apud Ragusinam civitatem. Coram comite [et] consilio, et iudice domni magni iuppani [Rascie] Andrise (?) et setnico Velcinna, et vicario Michatio, Cranca Bubane, Johanne Petracce, Mengatia Bocini et Girace (?) pro parte [civitatis Ragusinae], ego Juras, Andritii filius, de loco Qradessi (?) habitator, [confiteor], quod verissime recolo a patre, illud in anima testor, summtim dominum testem interpono, quia terra que in Zonchetto, est de ecclesia sancti Martini, false coram domina comitissa Desislava me interpellate: utrum [a] consanguineis recepta fuit, meam ad perditionem et nostrorum omnium, terra ipsa [usque] nunc retenta est. Et quia peccatum hoc nolo habere, quantum ex me dimitto illam et omnibus in presenti tenentibus iubeo, ut illam dimittant, quia semper de ipsa ecclesia sancti Martini terra ilia fuit, recolens hoc verissime per me et per patrem meum et omnes meos antecessores. Et in hoc Bratoc filius Bratachanii interfuit. Quod ego diaconus Marinus et communis notarius, qui interfui, rogatus scripsi.</p>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Dubrovnik, Croatia42.650660599999988 18.094423813.313174822668373 -17.0618262 71.9881463773316 53.2506738tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-44292849964003340642020-08-11T17:06:00.006+02:002020-08-11T17:28:22.596+02:00Истраживачи из 19. века о старинама у Јагодини<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">Милан Ђ. Милићевић о старинама у Јагодини</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">
У Јагодини имају темељи од грађевина, које као да ће бити старије од Турака, а стоји и једна лепа џамија, од тесаног камена, што је, наравно, сведок њихове некадашње моћи у овој моравској питомини. </div>
<div style="text-align: justify;">
На Ђурђевом брду, више саме Јагодине, имају неке развале од некаквих грађевина: мисли се да су то били двори Ђурђа деспота, од кога је и име том брду остало. (М. Ђ. Милићевић, <i>Кнежевина Србија</i>, Београд 1876, 181-182)</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Пуковник Јован Мишковић о старинама у Јагодини</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">На Ђурђевом брду било је неких остатака, за које се прича, да су ту били двори Ђурђа деспота, по коме се и ово брдо прозвало.</div><div style="text-align: justify;">У Јагодини, налазе се такође знаци неких старинских грађевина. (Ј. Мишковић, <i>Кратки опис Јагодинског округа</i>, Гласник Српског ученог друштва 64 (1885), 221)</div><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGniyGTJgBwZK8NVbaW89yimGUTZZLymsF3_lg92dFYFQkk1aTHGv0zCZqWza8SWB7O9wcR9TA_4Si25bDICmz1t7wd75ZkImX9wzwHhVbQ8ZXyRDUSg2XvVAz1QUEuXxtx-4YzLbCwSM/s512/unnamed.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="345" data-original-width="512" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGniyGTJgBwZK8NVbaW89yimGUTZZLymsF3_lg92dFYFQkk1aTHGv0zCZqWza8SWB7O9wcR9TA_4Si25bDICmz1t7wd75ZkImX9wzwHhVbQ8ZXyRDUSg2XvVAz1QUEuXxtx-4YzLbCwSM/d/unnamed.jpg" title="Ђурђево Брдо у Јагодини" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Ђурђево брдо у Јагодини</td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;"><br />Феликс Каниц о старинама и историји јагодинској</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Па ипак, Јагодина има богату историјску прошлост. Оруђе које je нађено код оближњег, 3 km удаљеног Буковча сведочи да су овде људи били настањени већ у праисторијско време. Из које епохе потичу зидови који се виде на североисточној периферији Јагодине, показаће детаљнија истраживања њихових темеља. Према једном старом плану у бечком Ратном архиву закључујем да je паланка настала на античким остацима. Постојање Јагодине у време средњовековне Србије потврђује једна хрисовуља деспота Стефана Високог, послата манастиру Хиландару, a датирана: Јагодина, 20. јуна 1441.1 У доба Турака варош je представљала важну саобраћајну тачку. Од Београда до ње стизало се четвртог дана. Дерншвам (1553) и путник Швајгер (1577) помињу Јагодину као велико, лепо место. Тада je у њој било 4 караван-сераја и 2 џамије са мермерним чесмама. У исто време Герлах je тамо нашао једног бега који je код Јагодине у три села населио многе Угре с њиховим породицама. Царски изасланик je коначио код једног Турчица који се хвалио да je Мухамедовој вери привео више хришћанских девојака. У следећем столећу изгледа да je Јагодина заостала. Према Хаџи-Калфи, она je тада имала само једну џамију и једно купатило. И поред тога, остала je стратегијски важно место, за које су се у ратовима Аустрије са султаном често водиле битке. Из тога времена потиче поменути план у бечком Ратном архиву на коме je јагодинска паланка показана као дугуљаст правоугаоник са бедемима и са шест кула. Mon. serb., 569. 39 Србија, земља и становништво 609 238 У славном походу 1689. под Емануелом Баварским, принц Лудвиг Баденски je, оперишући самостално, са својим корпусом од 24000 људи код Јагодине изненадио готово двапут јачу турску главнину. Турци су веровали да je царска војска још под Смедеревом, па су у првом страху напустили свој положај, оставивши комору. Киша која није престајала учинила je непроходним подводно моравско земљиште и спречила успешно гоњење. Док je царска пешадија код оближње Баточине копала шанчеве да би осигурала свој логор, коњица je под Пиколоминијем и Ветеранијем разбила турску коњицу (12000 људи) под младим татарским ханом, која je била и претходница војске великог везира. У заштити шанца појачаног једном притоком Мораве, Турци су заузели положај насупрот царској војсци; вештим маневрима маркграф их je ипак збацио са тог положаја (30. августа) и гонио све до Ниша. Три хиљаде Турака je изгинуло, a 108 топова, 1000 камила и цео логор пали су као плен у руке Аустријанцима. И следеће године je Јагодина остала главно упориште царске армије. Из Јагодине je 1737. маршал Зекендорф упутио објаву рата изненађеном нишком паши. Царска пешадија се кретала према турској граници старим војним путем преко Гроцке, Колара, Баточине и Багрдана, a коњица преко Паланке и Јагодине. За марш од Београда до Јагодине требало je једанаест дана; много времена чак и кад се узму у обзир тадашњи лоши путеви и велика јулска жега. У рату Аустрије и Русије са Турском 1789. године хришћанско становништво Србије je, као и ранијих година, било наклоњено својим ослободиоцима. Капетан Коча, њихов најистакнутији вођ (рођен у селу Пањевцу, северно од Јагодине), извојевао je са својим ратницима многе победе, a кад je пуковник Михаљевић после освајања Београда стигао с једним одредом добровољаца у Јагодину, заузет je и тамошњи редут. Муслиманско варошко становништво je побегло у Карановац, али се после Свиштовског мира вратило. Мало je градова у Србији који су после тога обест још безобзирнијих јаничара и дахија јаче осетили од Јагодине, и зато 1804. године нигде није тако радосно дочекан Карађорђев позив на устанак, иако je турска посада у Јагодини била после београдске најјача. Злогласни Фочић Мехмед-ага запретио je »хајдучком гнезду« да ће га сравнити са земљом. У почетку су слабији устаници подлегали непријатељској надмоћи, али кад су Карађорђеве чете приморале Турке да се боре на разним странама, они су, после неколико изгубљених битака, морали да напусте Јагодину. Кад je султанова војска 1809. победоносно продирала десном обалом Мораве, Јагодинци су сами запалили своју варош да je не би предали непријатељу и истовремено се окупили у шанцу на брду Липару; одатле су, у испадима, задавали надирућим Турцима такве ударце да су ови били присиљени на повлачење. Кад je Полумесец 1813. поново завладао Србијом, храбри Јагодинци су са Хаџи-Продановим четама опет покушали да je ослободе. Стога je међу 610 стотинама оних који су у Београду набијени на колац или обешени био велик број родољуба из области око Белице. Неуспели покушај није био разлог храбрима да не предузму нове. Године 1815, кад je Милош Обреновић позвао српски народ у борбу, раја Црног врха je код Белице ископала шанац, на који je без успеха јуришао Тахир-паша, који je из логора Ћерима Бошњак-паше код Јагодине био послат у помоћ опседнутим крагујевачким Турцима. »Бежите, ђаури, бежите«, довикнуо je браниоцима шанца. Али тада одјекну један хитац, његов коњ паде, и после огорчене борбе Турци побегоше. Многи су остали на бојишту, 70 их je заробљено. Вест о победи стигла je Милошу у тренутку кад су његови људи, које je ћаја-паша из Чачка био добро притиснуо, већ били клонули духом и били спремни да напусте шанчеве на Љубићу. Кад je вест гласно прочитана, Милошева храбра жена, потоња кнегиња Љубица je узвикнула: »<b>Видите ли шта су Јагодинци урадили? A ви? Припашите кецеље и пустите нас жене да пођемо у бој!</b>« И касније, код Ћуприје, Баточине и на другим местима истицали су се борци из овога краја. Са њиховог утврђеног положаја на Таборишту Милош je започео преговоре с Марашли-пашом који су довели до коначног ослобођења Србије од непосредне турске владавине. (Ф. Каниц, <i>Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века</i>, Београд 1985, Српска књижевна задруга, 609-611)</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">...А једна велика циглана прерађује изврсну глину овога брда, чије име потиче од црквице коју je саградио Ђурађ Бранковић; хиљаду комада ове цигле стаје 12 динара. Како остаци древних зидина показују, од овог доброг материјала су прављене опеке већ у римско доба и у средњем веку. (Ф. Каниц, <i>Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века</i>, Београд 1985, Српска књижевна задруга, 616)</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Литература:</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">1. Ф. Каниц, <i>Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века</i>, Београд 1985, Српска књижевна задруга</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">2. М. Ђ. Милићевић, <i><a href="https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/knezevina%20srbija.pdf">Кнежевина Србија</a></i>, Београд 1876.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">3. Ј. Мишковић, <i><a href="https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1885/b064#page/1/mode/1up">Кратки опис Јагодинског округа</a></i>, Гласник Српског ученог друштва 64 (1885), 190/224.</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">4. Ј. Мишковић, <i><a href="https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1885/b061#page/1/mode/1up">Топографски речник Јагодинског округа</a></i>, Гласник Српског ученог друштва 61 (1885), 1-205.</div>
</div>
Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-9838481436919156222020-08-07T15:53:00.005+02:002020-08-07T15:53:50.081+02:001156/1159. Повеља босанског бана Борића манастиру Св. Бенедикта на Локруму <div style="text-align: justify;">У овом акту износи се како је била подигнута тужба против монаха манастира Св. Бенедикта на острву Локруму у вези са држањем, без основа, цркве Св. Панкрација на острву Мљету. Бан Борић је чекао да дође неко од манастирске браће да побије ове оптужбе. Дошао је опат Вићентије /Винценције (dominus Vincencius abbs) са делом манастирског братства (cum quibusdam de fratribus) и показао бану "истоветна и истинита" писмена издата од протоспатара Љутовида (Lotauitto protospatario) као и друга писмена од других "наших старих претходника владара земље" (ab aliis nostris antiquis decessoribus, terre principibus) у којим актима је речена црква Св. Панкрација поменутом манастиру Св. Бенедикта потврђена за вечита времена њиховим печатом (in quibus litteris data est dicta ecclesia sancti Panchracii prephato monasterio sancti Benedicti, eorumque sigillo perpetuo affirmata). "Стога ја, бан Борић, са синовима својима и рођацима пред целокупним народом моје земље са великом радошћу тврдим да је та црква у Бабином пољу, која је на Мљету, са свим земљама, манастира Св. Бенедикта овом повељом, печатом мојим потписаном и датом господину Вићентију, опату истога манастира, тако да је држе без икакве сметње и безбедно уживају. Ја и моји синови хоћемо да будемо браниоци и заштитници за сва времена. Когод пак чини противно нека изазове над собом проклетство и гнев бога и његова освета и суд нека га осуде са непоштенима". Повод за прављење ове повеље је повеља краља Стефана Првовенчаног (1196-1228) којим је острво Мљет дато манастиру Св. Марије на Мљету. Монаси манастира Св. Бенедикта на Локруму су тада исписали ову повељу да би одбранили своје претензије на имовину цркве Св. Панкрација. Овај део је преузет из чланка Б. М. Недељковића, <i>Постојбина првог босанског бана Борича</i>, ИЧ 9-10 (1959).</div><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhefEbg3ODczCta3VjL0_qh2hq03KcxB9gyJo9trxR-MvvVUfC7uCz4MgMCgAuZpBPUkv2l2Jz8oiyQugutR1jOJ4RhShe3O7bKJxKKxFOTGXdrPBVZJnnef8rhAAfR0ktLEPWIvTWLt5E/s836/%25D0%25BB%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2580%25D1%2583.png" imageanchor="1" style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto; padding: 1em 0px;"><img border="0" data-original-height="521" data-original-width="836" height="249" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhefEbg3ODczCta3VjL0_qh2hq03KcxB9gyJo9trxR-MvvVUfC7uCz4MgMCgAuZpBPUkv2l2Jz8oiyQugutR1jOJ4RhShe3O7bKJxKKxFOTGXdrPBVZJnnef8rhAAfR0ktLEPWIvTWLt5E/w400-h249/%25D0%25BB%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2580%25D1%2583.png" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Острво Локрум на коме се налази манастир Св. Бенедикта<br /></td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Текст повеље:</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Quodam tempore facta est acusatio super monachos sancti Benedicti lacruminensis insule, quod iniuste possiderent ecclesiam sancti Panchracii de Meleta, coram me bano Baricio ego cum aures meas eorum fallacibus verbis non statim accomodaui, usque dum venerit aliquis de fratribus monasterii, interea siquidem veniens dominus Vincencius abbs predicti monasterii cum quibusdam de fratribus, ostendit michi litteras idone as atque vereces scriptas a Lotauitto protospatario, et alias litteras ab aliis nostris antiquis decessoribus, terre principibus, in quibus litteris data est dicta ecclesia sancti Panchracii prephato monasterio sancti Benedicti, eorumque sigillo perpetuo affirmata. Unde ego banus Baricius, cum filiis meis, atque propinquis, quoram (sic) huniuerso populo terre mee, cum magno gaudio affirmo eandem ecclesiam de Babina polhla, que est in Meleta, cum omnibus terris et planicie monasterio sancti Benedicti, his litteris domino Vincentio eiusdem monasterii abbati datis, et sigillo meo signatis, ut sine omni impedimento possideant et secure optineant. Ego et filli mei defensores et protectores atque adiutores eorum omni tempore esse volumus. Quicumque autem eis contrarium fecerit, malediccionem et iram dei super se concitet, eiusque ulcione et iudicio cum improbis dampnetur. </div><div style="text-align: justify;">Data in... mense augusto in die septima.</div><div style="text-align: justify;">Svana: De ecclesia sancti Panchratii facta a bano baricio.</div>Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4533395212441736854.post-80295402956136461212020-05-20T22:57:00.004+02:002020-05-21T12:45:24.941+02:00Битка на Дриму 1283. године<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Доласком на власт Милутина 1282. године српска држава је започела агресивнију политику према Ромејском царству. Српска војска је направила продор до Скопља и краљ Милутин је својој држави прикључио оба Полога, Овче поље, Пијанец, Злетово и Скопље. </div><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNVhvDHRTSoMqSzuPnuTOpWAjxsppl54IKHnbEL_HclcXYQtwAtyM8Ckv2lSmorGrF0kfyiVubsrQE7luLuOgImIPIvrLUzvMfTLcvGO0qTrQSksyg5iZ9XuAiGX3OO_YvjZ1-9aXWiJk/" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="„Милутинова победа над Татарима“, литографија Анастаса Јовановића (1817-1899) из 1852." border="0" data-original-height="612" data-original-width="742" height="330" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNVhvDHRTSoMqSzuPnuTOpWAjxsppl54IKHnbEL_HclcXYQtwAtyM8Ckv2lSmorGrF0kfyiVubsrQE7luLuOgImIPIvrLUzvMfTLcvGO0qTrQSksyg5iZ9XuAiGX3OO_YvjZ1-9aXWiJk/w400-h330/milutin-pobedjuje-tatare_orig.jpg" title="„Милутинова победа над Татарима“, литографија Анастаса Јовановића (1817-1899) из 1852." width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">„Милутинова победа над Татарима“, литографија Анастаса Јовановића (1817-1899) из 1852.</td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;"><br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зет ромејског цара Михајла Палеолога био је татарски кан Ногај који је свом тасту послао 4.000 коњаника за борбу против тесалијског владара севастократора Јована Анђела. На почетку похода, 11. децембра 1282. у Тракији, преминуо је цар Михајло Палеолог а његов син и наследник Андроник II је одустао од похода на Тесалију и послао Татаре на српску државу да би је опљачкали и тиме ослабили. </div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicl8JuSiiCsIKQdrZe8py2VSNHAWVECl31kmqD1_8mYfmqaQO6CNtDoqXMIahXTsPl7RSBn8cmjvLjrrfhSmQXwc3KDbGaOAVa5CfGTT3J62ED2DBV8Jx3t9Zq2PPoPBgDjLUX_SAq9gM/" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Предео западно од Призрена са селима уз реку Дрим, где је могла да се деси битка на Дриму" border="0" data-original-height="874" data-original-width="1426" height="245" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicl8JuSiiCsIKQdrZe8py2VSNHAWVECl31kmqD1_8mYfmqaQO6CNtDoqXMIahXTsPl7RSBn8cmjvLjrrfhSmQXwc3KDbGaOAVa5CfGTT3J62ED2DBV8Jx3t9Zq2PPoPBgDjLUX_SAq9gM/w400-h245/%25D0%2598%25D0%25A1%25D1%2583%25D0%25A0%25D0%25A1%25D0%2592%252C+%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B0+%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%2594%25D1%2580%25D0%25B8%25D0%25BC%25D1%2583+1283..png" title="Предео западно од Призрена са селима уз реку Дрим, где је могла да се деси битка на Дриму" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Предео западно од Призрена са селима уз реку Дрим, где је могла да се деси битка на Дриму</td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">
Ромејска војска заједно са татарским одредом кренула је на српску државу и продрла до Липљана и Призрена на почетку 1283. године. </div>
<div style="text-align: justify;">
Од главнине ромејско-татарске војске другим путем је кренуо један татарски одред који је покушао да пређе набујалу реку Дрим. О томе је архиепископ Данило II оставио запис:<br />
<i>И пошто су завојевали на те крајеве, и према толикој њиховој множини и сили, не учинише велике пакости отачаству овога благочастивога, но се опет вратише у државу своју. И тада се један део њихов народа татарскога одлучи да дође на реку звану Дрим, који беше веома надошао, тако да се нико није могао усудити да га пређе. И ти нечастиви видевши с оне стране реке где се на једном месту збегло мноштво народа, као несите звери устремише се на стадо Христово, и уздајући се у снагу коња својих, уђоше у њега (у реку Дрим). А вода нагло подигавши се, потопи многе од њих. А који су од њих хтели да пристану на обалу, такови засипани и убијани оружјем, опет се враћаху и скончаше у таквој реци, и погибоше од свога безакоња. И ту ухвативши самога старешину њихова званога Чрноглави, и одрезавши му главу украшену драгоценим бисером, и натакавши је на копље, донесоше благочастивоме краљу као нарочити дар. </i></div><div style="text-align: justify;">Из писања Данила II види се да су Срби користили лукове и стреле у одбрани збега (<i>такови засипани и убијани оружјем</i>), а знајући то доба, сигурно су имали копља и мачеве. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvyFCQ80IaeJ9NRBmnJIqr4l4KeL_onD7Saiz6K3c0Skk2Z81rCQCDG3S3TXdTYYCsBXCkDF9ohF_AA1iPEXgQWQ-Rm9UJqrKqdlL0YqG0yXMfQ96wJD39e2C6q4zQUmPtp8-Bp-CsZzI/" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1742" data-original-width="626" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvyFCQ80IaeJ9NRBmnJIqr4l4KeL_onD7Saiz6K3c0Skk2Z81rCQCDG3S3TXdTYYCsBXCkDF9ohF_AA1iPEXgQWQ-Rm9UJqrKqdlL0YqG0yXMfQ96wJD39e2C6q4zQUmPtp8-Bp-CsZzI/s320/%25D0%25A1%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25B8-%25D0%2588%25D0%25B5%25D0%25B2%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5.jpg" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фреска из манастира Жича<br /></td></tr></tbody></table><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><br /></div><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgH95UEe2N1pwC34VMqVLk6GeDAXZRJjXXoJ5MyjUbxRJchyphenhyphen3fbyDeXD6SYCiKpujlBLQzH7tx4Zr_Q7kBT-qabutqn8nOPKSiQWOET_XdyC9lvb0tflPvKxEutjNOHzR1DjKRxXpcTOeU/" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="301" data-original-width="450" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgH95UEe2N1pwC34VMqVLk6GeDAXZRJjXXoJ5MyjUbxRJchyphenhyphen3fbyDeXD6SYCiKpujlBLQzH7tx4Zr_Q7kBT-qabutqn8nOPKSiQWOET_XdyC9lvb0tflPvKxEutjNOHzR1DjKRxXpcTOeU/s320/Zli-duhovi-i-ljudi.-Kako-demoni-i-zli-dusi-deluju-na-ljude-freska-manastir-Gra%25C4%258Danica.jpg" width="320" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фреске из манастира Грачанице /1321/ <br /></td></tr></tbody></table><br /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgwbgRbsKnwKVQWEXL3dJzHOZh5kzi0RF7fLpNPM9krKMdVeLo5igsdbwXeXiBf7xZ6sfGD46ql3RcnM4Jnv9mw98xaHEubNqgGMNuac1EQUqLPOPBlYq1XG_jJ4qsrjX4DafGsN0jEVBw/" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="389" data-original-width="600" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgwbgRbsKnwKVQWEXL3dJzHOZh5kzi0RF7fLpNPM9krKMdVeLo5igsdbwXeXiBf7xZ6sfGD46ql3RcnM4Jnv9mw98xaHEubNqgGMNuac1EQUqLPOPBlYq1XG_jJ4qsrjX4DafGsN0jEVBw/s320/48052545_1158612194307056_1622009582043791360_n.jpg" width="320" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фреске из манастира Грачанице /1321/</td></tr></tbody></table><br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Последњи Вулканацhttp://www.blogger.com/profile/08093511879952141429noreply@blogger.com0Prizren42.2171438 20.743649513.906909963821157 -14.4126005 70.527377636178841 55.899899500000004