понедељак, 16. новембар 2015.

Битка код Драча 1081.

Након што су заузели већи део јужне Италије, Нормани су припремали 1080. године у Салерну да крену у напад на Ромејско царство. Појава претендента Псеудо-Михаила (представљао се као Михаило VIII Дука) дала им је изговор да крену у поход. Априла 1081. године на ромејски престо долази Алексије Комнин након што је збачен Нићифор III. Нормански војсковођа Роберт Гвискард крајем пролећа 1081. даје знак за полазак експедиције из Бриндизија.
Норманска војска се маја 1081. искрцала код града Касиопа, који се налази 19 километара северно од града Крфа, главног места теме Кефалонија. Почетком јуна Нормани заузимају град Крф и прелазе у Валону 17. јуна. Одатле је Роберт Гвискард стигао до Бутринта где се састао са Боемундом. њих двојица су се сложили да требају напасти Драч.
Василевс Алексије Комнин да би спречио веће последице овог напада смењује управитеља Драча, Георгија Мономахта, и за новог поставља свог пријатеља и шурака Георгија Палеолога и уздиже ранг епископије Крф на ранг митрополије, 24 по хијерархијском реду. Такође, ступа у контакт са млетачким дуждом Домеником Силвом (1070-1084) који је заузврат да да флоту Византији добио трговинске привилегије 1082. године.
На путу за Драч, норманска флота доживела је озбиљну штету током олује код рт Глоса код града Химаре. Ипак, то није спречило норманског вођу да се појави на челу велике војске (која је била појачана крајем јуна 1081), испред Драча.
У првим тренуцима опсаде Гвискард није предузимао нападе него је парадирао својом војском и показивао претендента на престо као њиховог законитог владара. Браниоци граду су се подсмевали овим покушајима. Док се опсада развлачила, флота Венеције је пристигла до драчког пристаништа и донела помоћ бранитељима града. Нормани су били изненађени и нису могли да разбију венецијанске бродове, као ни да их придобију за себе. Браниоци су направили испад и нанели губитке Нормани где је и сам Гвискард једва избегао пропаст. Блокиран у Драчком заливу, додатно ослабљен недостатком залиха и избијањем заразе међу војницима, Гвискард је био суочен са новим комбинованим нападом ромејско-венецијанских флота. Коришћењем "грчке ватре" флота и војска норманског војводе била је приморана да се повуче на ушће реке Мауропотамос. Норманска флота морала је да проведе насукана два месеца код Орикона.
Варјашка гарда из Скиличине хронике
Средином августа 1081. цар Алексије је кренуо са армијом од 20 000 војника, колико неки извори наводе, ка Драчу где су Нормани опет започели опсаду. У првом сукобу код Боутротона Нормани су победили ромејске најамнике. То је охрабрило Нормане да наставе опсаду Драча. Заповедник града, Георгије Палеолог, успео је да спали опсадне машине током једног испада али је задобио рану. Цар Алексеј је 15. октобра 1081. стигао близу Драча са својом војском, где му се придружио и дукљански краљ Константин Бодин. Пре тога српска војска је узнемиравала норманске одреде. Нормани су понудили мир али је цар Алексеј под притиском својих младих и неискусних команданта одбио и изабрао да се суочи са Норманима на бојном пољу. Боље решење је било да постави опсаду норманског кампа, као што му је саветовао Георгије Палеолог.
Цар Алексеј је поставио своје трупе дуж обале насупрот Норманима, који су дошли на бојно поље. На десном крилу ромејском војском је командовао Нићифор Мелисин, на левом Григорије Бакуриан, док је центром командовао сам цар Алексије. Гвискард је направио овако свој распоред трупа: на десном крилу био је кнез од Ђовинаца,  на левом је био Боемунд и у центру сам Гвискард.
Ромејски цар је наредио Варјазима да иду испред главнине снага са јаким одредом стрелаца иза њих. Стрелци би излазили испред Варјага и испаљивали стреле и онда се враћали иза Варјага. Како се ромејска војска приближавала Гвискард је послао коњицу у центар ромејских снага да би повукао Варјаге напред и одвојио их од главнине. Овај план је пропао због ромејскх стрелаца који су сузбили кретање норманске коњице према центру. Десно крило Нормана је изненада започело напад ка тачки где се ромејски центар и лево крило састају, усмеравајући напад против Варјага. Овај напад Варјази су издржали док је ромејско лево крило извршило напад на Нормане. Формације Нормана су попустиле и они су почели бег ка плажама.
За то време, ромејски центар и десно крило имали су чарке са Норманима насупрот њих. После пропасти норманског десног крила појавила се опасност да остатак норманских снага буде упадне у обруч. Варјази су јурили норманско десно крило и тиме били одсечени од главнине снага. Гвискард послао додатне снаге  које су уништиле одсечене Варјаге. У међувремену Георгије Палеолог је извршио испад из града али није успео да спаси ситуацију.
Краљ Дукље Константин Бодин је остао по страни у овој бици, чекајући да види исход. Када су Ромеји почели да беже, краљ Константин Бодин се повукао са својом војском. Турски најамници су следили Бодинов пример.
Ромејско лево крило које је и даље гонило норманско десно крило, је оставило незаштићено цара Алексеја у центру. То је искористио Гвискард и послао тешко оклопљену коњицу против ромејског центра. Овај напад је сломио ромејску линију у центру и натерао на бекство. Царски камп је пао у руке Нормана. Цар је са својом гардом пружао отпор колико је могао пре повлачења. Током повлачења цар Алексеј је рањен од стране норманских војника и изгубио је доста крви. Ипак, успео је да дође до Охрида, где је реорганизовао своју војску.

Литература:



Нема коментара:

Постави коментар