Војнички закон је скуп одредби које су одређивале положај и права војника. Припада старим одредбама из времена великог жупана Стефана Немање и његовог сина Растка, у монаштву Саве. Закон је први пут забележен у хрисовуљи краља Милутина манастиру светог Ђорђа код Скопља из 1300. године. Војнички закон штити бојног коња а одредбом из Бањске хрисовуље краља Милутина, изједначује права војника и властеле.
Одредба 1) И у Драготином месту у Речици нађе се царска пронија, а не баштина Драготина. И даде је краљевство ми цркви. Због тога Манота, зет Драготин, увидевши да губи тастни мираз предаде се цркви да држи тастнину и да работа цркви у војнички закон. Ако ли Манота и његова деца и унуци одступе од цркве да губе Драготина места и да их држи црква како их је нашло краљевство у старим хрисовуљама (као) царске проније, а не Драготину баштину.
Одредба 2) И Калогоргија са децом и са баштином њиховом да краљевство ми цркви да работају Светом Георгију у војнички закон, а да им се коњ не товари, ни товара да воде
Одредба 3) Бољарски коњи да се не товаре. Јагњећа кожа и лан да им се не узима.
 |
| Средњовековни војници |
Одредба 2) И Калогоргија са децом и са баштином њиховом да краљевство ми цркви да работају Светом Георгију у војнички закон, а да им се коњ не товари, ни товара да воде
Одредба 3) Бољарски коњи да се не товаре. Јагњећа кожа и лан да им се не узима.
Нажалост, мало нам остало од средњовековних докумената и исправа.
ОдговориИзбришиНегде око 2000 исправа је преостало.
Избриши