И у време деспота није прављена разлика између владареве и државне благајне. Приходи владара, тј. државе сливали су се у благајну која се називала ризница. Функцију управника ризнице након првог пада Деспотовине имао је челник ризнички, до тада је благајну и финансије водио протовестијар. Дубровачки властелин Паскоје Соркочевић био је управник деспотове ризнице у периоду 1445-1453. године. Главна три прихода државне (деспотове) благајне чинила су:
1) Средства од дажбина зависног становништва
2) Приходи од трговине, тј. царина
3) Рударство и друга регална (владарска) права
Деспот Стефан Лазаревић је, највероватније, 1411. године добио од угарског краља Сребреницу, рудник на истоку Босне који је доносио велики приход (Спремић 2008, 53). Приликом одласка из Дубровник 1441. године деспот Ђурађ Бранковић оставио је 10 000 златних дуката, милион аспри, 334 кг злата у полугама, око 112 кг гламског сребра, преко 973 кг "белог сребра", око 114 кг позлаћеног и сребрног посуђа. Све ово је процењено на 160 000 дуката што је могло да подмири само три годишње рате харача према Османској држави.
1. М. Спремић, Деспот Стефан Лазаревић и "господин" Ђурађ Бранковић, Историјски часопис књ. LVI (2008), 49-68.
1) Средства од дажбина зависног становништва
2) Приходи од трговине, тј. царина
3) Рударство и друга регална (владарска) права
Деспот Стефан Лазаревић је, највероватније, 1411. године добио од угарског краља Сребреницу, рудник на истоку Босне који је доносио велики приход (Спремић 2008, 53). Приликом одласка из Дубровник 1441. године деспот Ђурађ Бранковић оставио је 10 000 златних дуката, милион аспри, 334 кг злата у полугама, око 112 кг гламског сребра, преко 973 кг "белог сребра", око 114 кг позлаћеног и сребрног посуђа. Све ово је процењено на 160 000 дуката што је могло да подмири само три годишње рате харача према Османској држави.
1. М. Спремић, Деспот Стефан Лазаревић и "господин" Ђурађ Бранковић, Историјски часопис књ. LVI (2008), 49-68.
Нема коментара:
Постави коментар