После победе код Бара октобра 1042. над ромејском војском, кнез Стефан Војислав је морао одмах да реагује на војску која је долазила из другог правца, са севера. Војску је предводио кнез Љутовид, који је у једној повељи из 1039. насловљен као Litouiti protospatharii epi tochrusotriclino, ypati et stratigo Seruiae et Zachlumiae. Ово нам говори да је кнез Љутовид био ромејски вазал који је управљао Србијом и Захумљем.
Из ког правца је војска кнеза Љутовида дошла до Клобука, у жупи Врм, можемо само да нагађамо. Оно што знамо јесте да је војска Гојислава, сина Стефана Војислава, прешла преко залива Бококоторског залива и да је стигла у Конавале, одакле је преко Мрцина (данас Дубравка) и Граба стигла до Клобука. Војска кнеза Љутовида већ се тада налазила код Клобука. О двобоју, који се претворио у јурњаву поколебане војске пише у Летопису попа Дукљанина, нашем једином извору за ову битку.
"Послије тога (битке код Бара) краљ пошаље свога сина Гојислава, с војском против кнеза Љутовида, давши му педесет Грка који су били заробљени и рањени, да би их чим се буде приближио непријатељима, овако рањене и попрскане крвљу, послао у логор кнеза Љутовида, како би Грци испричали што им се догодило, а ако Грци не буду хтјели отићи, да им одсијече главе. И то је краљ урадио зато да кнез и његова војска ослабе од страха када их виде овако сјечене. Гојислав дакле, учини све оно што му је отац био наредио. Покренувши, дакле, војску, преплови залив, настављајући пут преко Конавала попео се на брдо које се зове Клобук. Тада, пошто бјеше близу Љутовидова војска, пошаље гореречене Грке у његов логор. Кад виђеше то они који су били са Љутовидом и чувши што се збило, веома се уплаше. А кнез Љутовид, како је био човјек ратоборан и вичан оружју, нимало се не уплаши.
Напротив он поручи Гојиславу говорећи: "Твоја досјетљивост ме нимало не плаши, него ако си човјек и ако нешто вриједиш, узми са собом два војника, а ја ћу исто тако сићи у поље да ту укрстимо оружје, па ћеш сазнати ко сам ја". Ова порука допаде се Гојиславу и одмах, узевши са собом два одважна војника, сиђе у поље, а кнез је исто тако сишао. Чим пак почеше да се боре, један од двојице Гојислављевих војника, по имену Удобик, нападајући кнеза Љутовида, погоди га и бачи на земљу. Тада други поче викати: "Трчите саборци и другови, трчите, јер је Љутовид пао и мртав је". На глас о његовој погибији почеше сви да трче, али Љутовид, иако је био рањен, докопавши се коња даде се у бијег. Они пак који су били са њим, виђевши да је он пао и да је био рањен, сви побјегну. А Гојислав са својим људима гонио их је цијелог оног дана, и узевши њихов ратни плијен, вратише се као побједници у своја мјеста."
Након победа код Бара и Клобука 1042. године, Стефан Војислав успоставио је независну кнежевину и засновао своју династију.
Из ког правца је војска кнеза Љутовида дошла до Клобука, у жупи Врм, можемо само да нагађамо. Оно што знамо јесте да је војска Гојислава, сина Стефана Војислава, прешла преко залива Бококоторског залива и да је стигла у Конавале, одакле је преко Мрцина (данас Дубравка) и Граба стигла до Клобука. Војска кнеза Љутовида већ се тада налазила код Клобука. О двобоју, који се претворио у јурњаву поколебане војске пише у Летопису попа Дукљанина, нашем једином извору за ову битку.
Црвеном линијом подвучено је место Клобук код кога се десила битка |
"Послије тога (битке код Бара) краљ пошаље свога сина Гојислава, с војском против кнеза Љутовида, давши му педесет Грка који су били заробљени и рањени, да би их чим се буде приближио непријатељима, овако рањене и попрскане крвљу, послао у логор кнеза Љутовида, како би Грци испричали што им се догодило, а ако Грци не буду хтјели отићи, да им одсијече главе. И то је краљ урадио зато да кнез и његова војска ослабе од страха када их виде овако сјечене. Гојислав дакле, учини све оно што му је отац био наредио. Покренувши, дакле, војску, преплови залив, настављајући пут преко Конавала попео се на брдо које се зове Клобук. Тада, пошто бјеше близу Љутовидова војска, пошаље гореречене Грке у његов логор. Кад виђеше то они који су били са Љутовидом и чувши што се збило, веома се уплаше. А кнез Љутовид, како је био човјек ратоборан и вичан оружју, нимало се не уплаши.
Путеви из Дубровника у долину реке Дрине |
Након победа код Бара и Клобука 1042. године, Стефан Војислав успоставио је независну кнежевину и засновао своју династију.
Двобој класичан.
ОдговориИзбриши