Јошаница-Лозовик-Белица. Могућности бољег истраживања прошлости

      На 10 километара западно од Јагодине налази се средњовековни манастир Јошаница. Смештен је на заравни поред Јошаничке реке, на западу затворене шумовитим кланцима Чукаре и Равног гаја, који преко брда Шареника прелази у Црни врх. Манастир је настао почетком владе деспота Ђурђа Бранковића (1427-1456). Према османским пописима из 1521. и 1522. године, манастир је био посвећен Светом Николи. Ипак, постоје могућности да у ранијем периоду манастир није био посвећен Светом Николи већ неком светом ратнику - светом Ђорђу или светом Димитрију. 

Манастир Јошаница, 15. век

          Манастир, који је саградила непозната властела блиска породици Јакшић или породици Белмужевић, је фрескописан око 1430-1435. године (Цветковић 2006:17). У периоду од оснивања па до пада под османску власт, 1458. године, клисура око Јошанице је био мала колонија монаха који су бежали од Турака Османлија и живели аскетски у пећинама на обронцима Црног врха. Томе у прилог говоре и топоними у околини манастира (Црнче-село добило назив по боји одоре монаха, Калуђерски бунар, Манастирски поток, итд.). Непозната властела подигла је цркву да буде средиште групе монаха који су живели у Јошаничкој клисури. Легенда каже да је манастир добио име по испоснику Јоши који је живео у пећини испод брда Шареник.

           Недалеко од манастира налази се село Јошанички Прњавор које је у средњем веку било манастирско село, имање. Име Прњавор потиче од речи пронија, а пронија је условно добро које је владар давао војнику за војну службу. Наиме, после смрти властелина који је држао пронију, његов наследник би морао да врати посед владару уколико не настави да се бави ратничким занатом.

           Брдо код села Лозовик, Шареник, било је познато у средњем веку као погодно земљиште за узгој винове лозе као и по Шареничком вину. Да је земљиште погодно за то сведочи чињеница да се Јагодина налази на 43° 58' северне географске ширине, Бордо, чувен по вину, налази на 44° 50' северне географске ширине. Само село Лозовик је вероватно добило име по виновој лози. Данас на простору села Лозовик постоје две винарије: Цилић и Темет.

Археопарк Микулчице (Чешка), пример како треба да се ради на заштити споменика културе

          На тромеђи села Белица - Мишевић - Старо село налази се утврђење у народу познато као "Јеринин град", на брежуљку са највишом котом од 451 м. Само утврђење представља вишеслојно насеље чији трагови датирају из старијег гвозденог доба. Поред ових трагова, у оквиру утврђења има налаза из периода од IV до VI века као и остатака насеља све до XII века. Вероватно је у периоду од IV до VI века служило као рефугијум и место контроле путева. У околини села налазе се топоними "Црквина", "Логор" и "Јеврејско гробље" који указују на древност места. Код Станоја Мијатовића је записано: "Између села Велике Сугубине (у Левчу), Белице и Мишовића има остатака од неког града, који се зове „Јеринино Градиште“. Око овог града (градишта) налазе се старе ствари из средњег века (бакарни, сребрни и златни новци, комади од оружја и земљаног посуђа). Ту је и једна црквина за коју се, по предању, верује да је некада била велика црква посвећена Св. Богородици.". Могуће је да је утврђење у Белици било седиште истоимене жупе Белица коју је Стефан Немања придодао својој држави 1183. године. 

Шума у којој се налази утврђење

            Крајем октобра, организовали смо експедицију састављену од историчара и археолога и обишли Јеринин град - Белицу. Пут који води до локалитета од села је на неколико места испресецан реком Белицом, тако да се не препоручује полазак без чизама и резервних чарапа. Не постоје никакви путокази и у једном тренутку, после Таборишта, места где су српски устаници дочекали и жестоко потукли Турке 1815. године и које смо препознали на основу бунара, морали смо да се пробијамо кроз шуму. Сам локалитет налази се на брежуљку и заклоњен је шумом. Остатке чине зидине, дужине од око 40 метара и остаци једне куле, а распоред осталих зидина се може наслутити. Наишли смо и на трагове прекопавања локалитета од стране трагача за антиквитетима.

Једна од кула у утврђењу Јеринин град - Белица

          Туристичко повезивање ова три наведена села у јединствену целину могло би да помогне економском и културном развитку овог краја. Новим асфалтним путем између ова три села и према граду Јагодини олакшао би се обилазак и долазак до овог краја. Систематско археолошко истраживање могло би довести до нових података везаних за историјат краја Јошаница-Лозовик-Белица. Довођењем пута до Јерининог града и ограђивањем налазишта олакшали бисмо долазак туриста до локалитета.  Реконструкција утврђења у Белици, по узору на реконструкције сличних локалитета у Чешкој и Пољској, довела би туристе у овај крај,  тиме поспешила опоравак ових места и подигло ниво знања о њима. Настао би својеврстан музеј на отвореном који би се тицао средњег века и представљао јединствено место повезивања историје, културе и природе.

Микулчице-музеј словенског утврђења из 8. века (Чешка)

Бискупин-реконструисано словенско насеље у Пољској

Литература:

1. С. Дрча, Јерини град - Белица (истраживања 1987.), Гласник Српског археолошког друштва 5 (1989), 82-86.

2. Б. Цветковић, Ликови Светог Саве и Светог Симеона Немање у Јошаници, Корени 4 (2006), 15-28.

Линкови: 

1. Јеринин град-Белица, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

2. Село Белица-Аутентик.нет

3. Село Белица-Порекло

4. Село Белица-Порекло

         
Од 4-6.века. Нема 14. века (за сада). Има трагова 10-12.в. Рефугијум, али и контрала путева, можда и експлоатација руда. Помиње га и Т. Бушетић у Левчу.