Према овој повељи потврђује се пресуда судије Болеслава којом је црква Светог Мартина на Шумету са имањем досуђена манастиру Светог Бенедикта на Локруму. Повеља је датирана, јул 1112. године индикт пети и спада у групу тзв. локрумских фалсификати.
Ову повељу су издали Данијеле Фарлати, Illyricum sacrum VI (1800), Иван Кукуљевић Сакцински, Diplomatički sbornik Kraljevine Hrvatske s Dalmacijom i Slavonijom II (1876), Тадија Смичиклас, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II (1904) и Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века (1912). У Кукуљевићевом зборнику стоји у фусноти да је у Фарлатијевом делу додато "Michaelis filii Bodini", а требало би стојати по Кукуљевићу, "regis Bodini".
Црква Светог Мартина у Шумету налази се око 7 километара источно од Дубровника, а од острва Локрум, где се налази манастир Светог Бенедикта, налази се североисточно.
Ову повељу су издали Данијеле Фарлати, Illyricum sacrum VI (1800), Иван Кукуљевић Сакцински, Diplomatički sbornik Kraljevine Hrvatske s Dalmacijom i Slavonijom II (1876), Тадија Смичиклас, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II (1904) и Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века (1912). У Кукуљевићевом зборнику стоји у фусноти да је у Фарлатијевом делу додато "Michaelis filii Bodini", а требало би стојати по Кукуљевићу, "regis Bodini".
Црква Светог Мартина у Шумету налази се око 7 километара источно од Дубровника, а од острва Локрум, где се налази манастир Светог Бенедикта, налази се североисточно.
 |
| Дубровниик, острво Локрум и Шумет |
I In nomine domini Dei eterni, mense iulio, indictione quinta.
Ego Bolislavo iudex ecclesiam sancti Martini, que in Sumeto esse videtur, olim ab hereticis foedata atque possessa, Dei auxilio fretus, cum ea nostrorum antecessorum esset hereditas, necessarium duxi auferre eam ab eis et tradere chatolicis et orthodoxis viris; quatenus non solum mihi, verum etiam omnibus nostris propinquis ut Deus propitius esset. Unde continuo vocatis ad me monachis sanctissimi Benedicti cenobii, predictam ecclesiam Sancti Martini cum omnibus que ad eam pertinere videbantur, sponte condonaui, terras videlicet atque vineas, domos et predia, mobilia et immobilia eis concessia. Insuper et ducentas oues et nouem seruos et tria iuga bouum et viginti quatuor vaccas.
II Itaque testamentum firmissimum eis facio, un nullus sit qui contradicere audeat, vel aliquid tollere presumat, sed ampliato munere pro nostris animabus et sua salute fideliter tribuat. Sin aliter egerit et iam dictam ecclesiam a monasterio Sancti Benedicti separare temptauerit, iratum habeat trinum et unum Deus, etc.
Et ego A. abbas suprascriptus per iussionem domini Regis scripsi.
Нема коментара:
Постави коментар