Девезије - господар Конавала

Конавли се помиње у делу "О управљању царством", које је цар Константин Порфирогенит са сарадницима саставио половином 10. века, заједно са Захумљем. Како је забележено на словенском језику Конавли би означавали "теретна кола", а у време састављања списа био је самостална област. До тог назива могло се доћи преко турске (аварске) речи qancly, која означава кола са два точка. Лингвистичари модерног доба сматрају да је име Конавли добило по латинском Canalis, тј. по римском водоводу Епидаура, или од римских путева - canalis или од конал, конао, пл. конали - canabula, тј. одводна цев за сушење поља.

Сокол, средњовековни град у Конавлима

Ипак, немамо ниједно забележено име господара или властелина из Конавља све до 12. века. У једној повељи на латинском из 1163. или 1178 (према Ф. Шишићу из 1148), коју је А. Соловјев означио као мање сумњиву, помиње се извесни Девезије/Девеш (Devesius) као господар Конавала. Ова повеља носи годину 1113. али је Иван Кукуљевић Сакцински правилно сматрао да је грешком стављена та година јер се у повељи помиње да је настала у доба цара Манојла Комнина, који је владао од 1143. до 1180. године. Девезије/Девеш је у тој повељи дао својој кћери Драгослави и зету Микцу извесну земљу у жупи Жрновничкој/бренској. Жупа Жрновница, данас је позната као жупа дубровачка и простире се од Цавтата/Епидаура до места Дубац, унаколо залива Епидаура (Гр. аутора, 1967, 337).  У повељи, коју је саставио ђакон Матеј, се као сведоци помињу судија Belleca, Staneti (Prete filius), Belas Vratimiri filius, казнац Utalez, сатник Rasuat/Расват, Slit, и једно црквено лице.

Казнац је титула особе која је у Србији и Босни скупљала порез и помиње први пут у 12. веку. На латинском casnecius, на италијанском casnezzo, на дубровачком camerarius и на старосрпском казньць.
Сатници, лат. sednicus, су у прво време били заповедници одреда од сто ратника. Поред војних послова имали су и цивилне обавезе зависности од потребе. Према Летопису попа Дукљанина сатници су морали да суде народу и убиру порез. Обављали су и дужност заступника племства и владара, па се појављују у повељима као сведоци.

Извори:

1. I. Kukuljević Sakcinski, Diplomatički sbornik Kraljevine Hrvatske s Dalmacijom i Slavonijom II, 1102-1200, Zagreb 1876.

2. А. Соловјев, Одабрани споменици српског права од XII до краја XV века, Београд 1926.

Литература:

1. М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 1997.

2. Група аутора, Историја Црне Горе I, Подгорица 1967.

2. М. Динић, Хумско-требињска властела, Београд 1967.

3. П. Коматина, Политички положај Конавала у IX и X веку, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 3 (2015), 11-21.

4. Süditche, Od Serblah, Zora dalmatinska, br. 4 (1848), 13-15.