До када је Котор био под ромејском влашћу?

Први пут је Котор забележен у 8. веку у спису анонимног равенског козмографа као Декатера. Археолошким ископавањима је утврђено да је имао базилику у другој четвртини 6. века. Због напада Словена многи градови су опустели и дошли под њихову власт. Међутим, Котор је био у рукама Ромеја па је епископ которски Јован 787. године учествовао на Седмом васељенском  сабору у Никеји. Баш тада, у осмом веку, пада се и консолидација ромејске власти у Далмацији. После ромејско-франачког рата Котор је постао део архонтије а затим и теме Далмације која је имала седиште у Задру, а у току самог рата 809. године добио је мошти светог Трипуна од суграђанина, племића Андреација. За мошти светог Трипуна Андреаци је платио 1,3 килограма злата. Године 840. Арабљани су похарали Котор, али је и даље остао ромејски. Цар Самуило је заузео Котор у свом походу на Далмацију 1009/1010. године али је по паду његове државе 1018. поново постао део царства Ромеја.

У 11. веку постао је део теме Дубровник и которски епископ дошао је под власт дубровачког архиепископа. У сукобу између барског и дубровачког архиепископа Котор је избрао да се потчини архиепископу Барија у Италији. Врло могуће је да је дукљански владар Михаило Војислављевић добио на управу Котор пре 1072. године од Ромеја и да се власт ове српске династије одржала све до доба ромејског цара Манојла Комнина (1143-1180).

Један документ из 1124. године нам говори да су Которани кренули у изградњу нове цркве посвећене светом Трипуну, која је добила и полуострво Превлаку са запуштеним манастиром светог Михаила. Нова црква, посвећена заштитнику Котора, је освећена 1166. године и том приликом је присуствовао кир Изанак, дука Далмације и Дукље, што ће указати на то да је и 1166. године Котор био под влашћу Ромеја.

Бока Которска на карти Ивана Лучића, 1669. (Illyricvm Hodiernum, Arheološki muzej Split, Kartografska zbirka, bez signature)

Ипак, јануара 1186. као владар Котора помиње се велики жупан Стефан Немања који је приморске делове Дукље заузео у сукобу са кнезом Михајло Војислављевићем. Значи негде после смрти моћног цара Манојла (1180) Котор је дошао поново у руке Војислављевића, а од 1186. у руке Стефана Немање.  

Литература:

1. D. Preradović, Kroz vizantijski Kotor, od osnivanja grada do osvećenja katedrale Svetog Tripuna 1166, u: Knjiga o Kotoru, ur: Katarina Mitrović, Beograd 2014, 18-34.