Ο СРБИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ

 Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели (από των άβαπτίστων Σερβλων, των χαί άσπρων επονομαζομένων), насељених с оне стране Турске [тј. Мађарске], у крају који се код њих назива Бојки (Βοίκι); њима je y суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска, она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле и ови Срби од давнине настањени. Пошто су два брата наследили од оца власт над Србијом, један од њих, преузевши половину народа, пребегне Ираклију, цару Ромеја; цар Ираклије га прими и као место насељавања даде му у солунској теми Сервију (έντφ θέματι θεσσαλονίκης τα Σέρβλια), која отада тај. назив носи. Срби на језику Ромеја значи робови (δοολοι), па се стога и ропска обућа обично назива сербула (σέρβυλα), a цербулијани (τζερβουλιάνοι.) они који јевтину и сиромашну обућу носе. Ово име добише Срби, јер постадоше робови цара Ромеја. После неког времена исти Срби одлуче да се врате у своје земље и цар их отпусти. Када су прешли реку Дунав, покају се, и преко стратега који je тада управљао Београдом (δω του στρατηγού, του τότε το Βελέγραδον κρατοοντος), јаве цару Ираклију да им додели другу земљу за насеље. 

И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Конављана беху под влашћу цара Ромеја, a те земље опусте од Авара (јер из тамошњих земаља они изгнаше Романе који сада станују у Далмацији и Драчу), то цар у овим земљама насели исте Србе и беху они потчињени цару Ромеја; цар њих покрсти довевши свештенике из Рима и, научивши их да правилно врше дела побожности, изложи им хришћанско вероучење. Када Бугарска беше под влашћу Ромеја***, пошто je умро онај архонт Србин који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοίσέσθλαβοζ) и од њега Радослав (Τοδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος) и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима, као блиски суседи, волећи једни друге, налазећи се у служби и потчињености према царевима Ромеја и примајући од њих доброчинства. За владе истог Властимира зарати против Срба Пресијам (Πρεσιάμ) архонт Бугарске желећи да их потчини, али ратујући три године не само да ништа не постиже, већ изгуби и већину своје војске. После смрти архонта Властимира наследише власт у Србији његова три сина: Мутимир, Стројимир и Гојник (ό Μουντψ,ηρος και δ Στροί'μηρος καϊ ο Γοίνίκος), поделивши земљу. За њихово време појави се архонт Бугара Михајло Борис, желећи да освети пораз свога оца Пресијама и отпочне рат; и Срби га тако потуку, те заробе његовог сина Владимира (Βλαδίμηρος), са дванаест великих бољара. Због синовљевих мука, тада Борис, иако преко воље, склопи мир са Србима Желећи да се врати у Бугарску и плашећи се да га Срби негде на путу не пресретну из заседе, затражи за своје обезбеђеше децу архонта Мутимира, Борена и Стефана (τον Βόρενα και τον Στέφανον), који га спроведоше читавог до границе, до Раса. За ову љубазност Михајло Борис их обдари великим даровима, a ови њему узвратише као гостински дар два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака, што Бугари сматрају да претставља склопљено пријатељство. Нешто доцније посвађају се иста три брата архонти Србије и пошто Мутимир, један од њих, надјача и желећи да сам влада, ону двојицу зароби и предаде их у Бугарску, задржавши под својим старатељством једино сина брата Гојника по имену Петра (Πέτρος), који одбеже у Хрватску, ο чему ће доцније бити речи. Напред споменути брат Стројимир у Бугарској имао je сина Клонимира (Κλονίμηρος) коме даде Борис Бугарку за жену. Од њега се роди у Бугарској Часлав (Τζεέσθλαβος). Α Мутимир, протеравши браћу и преузевши власт, роди три сина: Прибислава (Πριβέσθλαβος), Брана (Βράνος) и Стефана, и после његове смрти наследи га најстарији син Прибислав. После годину, дана дошавши из Хрватске, напред споменути Петар, син Гојника, протера c власти свога брата од стрица Прибислава са два његова брата и узе власт, a они побегавши дођу у Хрватску. После три године Бран зарати на Петра и од њега би побеђен, заробљен и ослепљен. После две године избегне из Бугарске и стигне и Клонимир, отац Часлава, са војском уђе у Достинику (ή Δοστινίκα), један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он владаше даљих 20 година, почевши од владе Лава, блаженог и светог цара, коме се подвргавао и покорно служио. Склопи мир [Петар] и са Симеоном, архонтом Бугарске, који му и кум постаде. Α после оног времена у коме je царевао исти господин Лав, тадашњи стратег у Драчу протоспатар Лав Равдух (Λέων δ Ταβδοοχος) који после тога би постављен за магистра и логотета дрома, дође у Паганију, тада у власти архонта Србије, да се састане и посаветује са истим архонтом Петром ο извесној ствари и предмету. Љубоморан на ово Михајло, архонт Захумљана, пријави Симеону, архонту Бугара, да цар Ромеја подмићује архонта Петра да се повеже са Турцима [тј. Мађарима] и зарати на Бугарску. У ово време била je и битка код Анхијала између Ромеја и Бугара. Обузет срџбом против српског архонта Петра, Симеон посла Сигрицу Теодора и оног Мармаја (απέστειλε τον Σιγρίτζη θεόδωρον καΐ tov Μαρμαήν εκείνον) са војском, који су водили са собом и кнежевића Павла, сина Брана, кога je Петар, као архонт Србије, ослепео. Дошавши архонту Србије c лукавством, Бугари, склопе са њим кумство и под заклетвом га убеде да му ce c њихове стране неће никакво зло десити, и тако преваре да изиђе код њих. И заробивши га одмах, одведу га у Бугарску, и он умре у затвору. На место њега дође Павле, син Брана, и он je владао три године. Цар господин Роман, држећи у Цариграду кнежевића Захарију (Ζαχαρίας), сина Прибислава архонта Србије, посла га да буде архонт у Србији, али овај отишавши и ступивши у борбу од Павла би поражен; заробивши га, наиме, предаде га Бугарима и беше држан у ропству. Затим, после три године, пошто се Павле окрену против Бугара, посла [Симеон] Захарију, који je раније био послат од господина цара Романа и он протера Павла и преузе власт у Србији. И он се одмах присети доброчинстава ромејског цара и поста противник Бугара, не желећи уопште да се њима потчињава, већ радије да се покорава цару Ромеја. Тако да, када je Симеон против њега послао војску под Мармајом и Сигрицом Теодором, њихове главе и оружје из рата посла цару Ромеја као трофеје (јер још je трајао рат између Ромеја и Бугара) и никада није престао, као и архонти пре њега, да шаље посланике царевима Ромеја и био je покоран и одан њима. Међутим, Симеон посла другу војску под Книном, Химником и Ицвоклом (δια του Κνήνου uai του Ήμνήχου και τοο Ήτζβόκλία) против архонта Захарије, а заједно c њима и Часлава. Уплашивши се, Захарија тада побеже у Хрватску, а Бугари пошаљу позив жупанима да дођу код њих и одведу архонта Часлава. Намамивши их заклетвом и одвевши их до првог села, одмах их заробе, уђу у Србију и покупе сав народ од малог до великог и одведу у Бугарску, а неки од њих умакну и оду у Хрватску и земља остаде пуста. У то време дођу исти Бугари, зарате на Хрватску под Алогоботуром (Άλογ-οβότουρ) и тамо беху поубијани сви од Хрвата После седам година Часлав побеже из Бугарске са још четворицом, из Преслава (από Περσθλάβου), дође у Србију и у земљи нађе само 50 људи, самаца без жена и деце, који су живели од лова. Са њима завлада земљом, обрати се цару Ромеја, тражећи од њега помоћ и потпору и обећавајући да ћe служити и покоравати се његовој заповести као и архонти пре њега. И отада цар Ромеја стално му je добра чинио, тако да се, дознавши за то, Срби који су се затекли у Хрватској и Бугарској и осталим земљама, a које je Симеон био раселио, сакупише око њега. Шта више, многи из Бугарске прибегну у Цариград и њих цар Роман заодене, обдари и пошаље Чаславу. И пошто je помоћу богатих дарова ромејског цара средио и населио земљу, он je, као и раније, покорно потчињен цару Ромеја и захваљујући великодушности цара и његовим многим доброчинствима, средио je ову земљу и као архонт се у њој учврстио. Архонт Србије je одавно, наиме од владе цара Ираклија, покорно потчињен цару Ромеја и никада не беше потчињен архонту Бугарске. У покрштеној Србији су насељени градови: Дестиник (το Δεστινόκον), Чернавускт , Међуречје (το Μεγυρέτους), Дреснеик, Лесник, Салинес, и у области Босне (είς το χωρίον Βόσονα) Котор и Десник.