1344. Битка код Стефанијане

     Савез између краља Стефана Душана и Јована Кантакузина окончан је априла 1343. године, када је Јован Кантакузин ушао у Верију и напустио табор српског краља. Поред Верије Кантакузин је запосео још неколико тврђава, добио подршку властеле из Тесалије и тиме ојачао своју позицију у царству Ромеја. Напуштање савеза изазвало је краља Стефана Душана да промени страну и да подржи легитимног цара Ромеја Јована V Палеолога.

Борба тешко наоружане српске пешадије. Фреска из манастира Лесново, 1341. година

     Кантакузин је зато морао да тражи подршку емира Умура, господара Смирне у Малој Азији. Војска емира Умура је прешла преко мора и опљачкала околину Солуна и на јесен 1343. дошла до Тракије, где је нападала градове верне цару Јовану V Палеологу заједно са Кантакузиновом војском. Од помочи Кантаказуну емир Умур је морао да одустане због окупљања бродова и војске хришћанске лиге. Бродови Републике Венеције, кипарског краља Хуга IV од Лузињана, витезова са Родоса и папе Климента VI кренули су на пролеће 1344. године пут Смирне. Умур је повео војску назад, у Малу Азију, али нису се вратили сви његови војници. Латински бродови су маја 1344. године попалили селџучке бродове код полуострва Лонгоса. Морнари су се склонили на копно намеравајући да се пробију до Херсона и пређу у Малу Азију. 

Битка код Стефанијане одиграла се недалеко од Бешичког језера на северу Халкидикија

   Добивши обавештење о стању селџучких морнара краљ Стефан Душан је одлучио да пошаље војводу Прељуба да се сукоби са њима. Селџучки морнари, који их је било око 3 100, видевши српску војску повукли су се у оближња брда код града Стефанијане. Српски ратници су сјахали са коња и пешке почели потеру уз брдо тешко се крећући због тежине оклопа и оружја. Селџуци су брзо кренули према остављеним коњима и до којих су брзо стигли јер нису имали оклопа. Користећи српске коње Селџуци су напали српску војску и већину побили док се су се остали разбежали по брдима.

Реконструкција: 1. српски лаки коњаник; 2. бугарски лаки коњаник; 3. српски витез

     Битка код Стефанијане вођена у другој половини маја 1344. године, у оквиру Грађанског рата у Византији између два цара Јована, била је прва битка Срба и Турака на Балканском полуострву, која се завршила српским поразом.

Литература:

1. Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, краљ и цар 1331-1355, Београд 2005.

2. Историја српског народа I, Београд 1981.