Богатство краља Вукашина у Дубровнику

     После смрти цара Стефана Душана 1355. на српски престо дошао је његов син Урош. Као владар цар Урош се показао као врло слаб, те је 1365. године за савладара узео великаша Вукашина Мрњавчевића. Убрзо су се савладари разишли и краљ Вукашин је наставио своју политику.

Краљ Вукашин, фреска из манастира Псаче (осликано између 1365. и 1371. године)

     Вероватно. коју годину уочи битке на Марици и своје смрти, краљ Вукашин је одлучио да док дубровачког властелина остави депозит од 295 литара финог сребра. Пошто се ради, највероватније, о дубровачкој литри, овај депозит (поклад) би имао 96,73 килограма сребра. Преведено у дубровачке гроше поклад је имао вредност од 5 600 дубровачких гроша.  Поклад је поверен дубровачком властелину Павлу Барабићу који је трговачким везама био повезан са Призреном и са призренским трговцем Богданом Киризмићем, протовестијером краља Вукашина. Вероватно је било и остављено упутство како треба поделити поклад након његове смрти. 

     После Маричке битке и смрти краља Вукашина и брата му деспота Угљеше поклад је остао у кући Павла Барабића. Након смрти Павлове, априла или маја 1374. године, туторима наследника Павловим обратио се протовестијер или логотет Вукашинове удовице, Дабижив, са жељом да прегледа рачуне депозита. Тада је Дабижив примио 30 дуката из поклада за своје трошкове. Дубровачка општина је пре новембра 1374. преузела од извршилаца тестамента Павла Барабића 5000 перпера из Вукашиновог поклада и сачинила нотарску исправу коју су чували Павлови наследници.

Енглески сандук за чување драгоцености из 14. века. Има типичан облик са куполастим врхом, гвозденом бравом и носачима, везаним гвожђем. Дужине 680 мм, 430 мм висок и 320 мм широк.

     Вукашинови синови, Андрејаш и Дмитар, су средином 1394. године дошли у Дубровник тражећи своје делове поклада. Општина и Павлови наследници су завршили на суду око плаћања Мрњавчевићима. Суд је донео одлуку да је вредност Вукашиновог поклада 5 605 перпера (295 литара х 19 перпера вредео је литар) и да наследници Павла Барабића имају да надоместе разлику од 561 перпера и 9 гроша. Андрејашу и Дмитру Мрњавчевићу исплаћено је 374 перпера и 6 гроша док је за њиховог брата Марка Краљевића остављено 187 перпера и 3 гроша. Дмитар се опет појавио у Дубровнику августа 1399. године тражећи и Марков део (Марко Краљевић погинуо је маја 1395. у бици на Ровинама не оставивши наследника). Општина је одлучила да Дмитру исплати Марков део под условом да докаже да Марко нема наследника и да се обавеже да исплати Марков део ако би се појавио неко захтевајући Марков део.

Литература:

1. С. Ћирковић, Поклад краља Вукашина, Зборник Филозофског факултета XIV-1 (1979), 153-163