Поред ромејских извора, о Словенима сазнајемо и из неколико латинских извора. Један од тих извора је De summa temporum vel de origine actibusque Getarum, скраћено Гетика, дело Јорданеса, писано око 551. године. Писац Гетике био је секретар код magistra militum Гунтикиса, који је био сестрић аланског вође Кандака. Јорданес је прво био аријанац, да би затим приступио правоверју. У спису Damnatio Theodori из 551. помиње се Iordanes episcopis Crotonensis који се може довести у везу са писцем Гетике. Као епископ Кротона у Брутији (д. Калабрија) Јорданес не би био много удаљен од манастира Виваријум, који је основао Касиодор, писац дела Историје Гота које је користио Јорданес за своју Гетику.
 |
| Iordanes Gothus, De origine actibusque Getarum (Fragment) Manuscript Summary: Along with Heidelberg, Universitätsbibliothek Pal. lat. 921, this fragment from the Fulda Abbey Scriptoriumconstitutes one of two documented manuscripts of the Getica by Jordanes, written in a (continental) Anglo-Saxon minuscule; it is not, however, a part of the last leaf of Pal. lat. 921, which has been missing since the beginning of the 19th century. Along with Palermo, Archivio di Stato "Codice Basile" and Rome, Biblioteca Vaticana Ottob. lat. 1346, and together with Pal. lat. 920, this remnant of a leaf is among the oldest text witnesses of the Getica. It could be a part of a manuscript by Jordanes that had been attested in Fulda until the middle of the 16th century. |
Нама је Јорданес важан као извор за словенску историју. За Словене Јорданес каже: "Ови људи као што смо рекли на почетку наше листе или пописа народа, премда потичу од једног народа, сада носе три имена, а то су: Венети, Анти и Склавени" (XXIII, 85), "иако су њихова имена распршена између разних кланова и места, ипак се углавном називају Склавенима и Антима" (V, 59), "пребивалиште Склавена протеже се од града Новиодунума до језера званог Мурсијанус до Дунава, и на северу све до Висле. Они имају мочваре и шуме за своје градове. Анти, који су најхрабрији од ових људи живећи у кривини Понтског мора, простиру се од Дунава до Дњепра, река које су удаљене једна од друге више дана путовања" (V, 59).
О борбама Гота са Антима Јорданес је оставио запис: "Али не волевши да остане под владавином Хуна, он (остроготски краљ Винитар) се повукао мало од њих и настојао је да покаже његову храброст тако што покренуо своје снаге против земље Анта. Када их је напао, био је поражен у првом сукобу. Затим је храбро и, као страшан пример, распео њиховог краља, по имену Боз (Бож), заједно с његовим синовима и седамдесет племића, и пустио да њихова тела да висе да би удвостручио страх оних који су се предали" (XLVIII, 121)."
О Венетима Јорданес каже: "У оквиру ових река лежи Дакија, окружена од стране високих Алпа као круном. Близу њиховог левог гребена, који се нагиба према северу и на почетку извора Висле, многобројни народа Венета пребива, заузимајући велико земљиште" (V, 59), затим наставља наведени део о народу који иако је распршен углавном називају Склавенима и Антима. Након тога Јорданес пише о сукобу Гота и Венета: "После убиства 119 Херула, Eрманарик такође подиже оружје против Венета (XXIII, 84)".
На латинском: Introsus illis Dacia est, ad coronae speciem arduis Alpibus emunita. iuxta quorum sinistrum latus, qui in aquilone vergit, ab ortu Vistulae fluminis per inmensa spatia Venetharum natio populosa consedit. quorum nomina licet nunc per varias familias et loca mutentur, principaliter tamen Sclaveni et Antes nominatur. Sclaveni a civitate Novietunense et laco qui appellatur Mursiano usque ad Danastrum et in boream Viscla tenus commorantur: hi paludes silvasque pro civitatibus habent. Antes vero, qui sunt eorum fortissimi, qua Ponticum mare curvatur, a Danastro extenduntur usque ad Danaprum, quae flumina multis mansionibus ab invicem absunt. (V, 62, 63)
Извори:
1. М. Антоновић, Наративни извори за историју народа Европе, средњи век, Београд 2007.
1. The Gotic History of Jordanes, prev. Čarls Kristofer Mierov, Prinston-London 1915.
2. Iordanis, Romana et Getica, prev. Teodor Momsen, Berlin 1882.
О борбама Гота са Антима Јорданес је оставио запис: "Али не волевши да остане под владавином Хуна, он (остроготски краљ Винитар) се повукао мало од њих и настојао је да покаже његову храброст тако што покренуо своје снаге против земље Анта. Када их је напао, био је поражен у првом сукобу. Затим је храбро и, као страшан пример, распео њиховог краља, по имену Боз (Бож), заједно с његовим синовима и седамдесет племића, и пустио да њихова тела да висе да би удвостручио страх оних који су се предали" (XLVIII, 121)."
О Венетима Јорданес каже: "У оквиру ових река лежи Дакија, окружена од стране високих Алпа као круном. Близу њиховог левог гребена, који се нагиба према северу и на почетку извора Висле, многобројни народа Венета пребива, заузимајући велико земљиште" (V, 59), затим наставља наведени део о народу који иако је распршен углавном називају Склавенима и Антима. Након тога Јорданес пише о сукобу Гота и Венета: "После убиства 119 Херула, Eрманарик такође подиже оружје против Венета (XXIII, 84)".
На латинском: Introsus illis Dacia est, ad coronae speciem arduis Alpibus emunita. iuxta quorum sinistrum latus, qui in aquilone vergit, ab ortu Vistulae fluminis per inmensa spatia Venetharum natio populosa consedit. quorum nomina licet nunc per varias familias et loca mutentur, principaliter tamen Sclaveni et Antes nominatur. Sclaveni a civitate Novietunense et laco qui appellatur Mursiano usque ad Danastrum et in boream Viscla tenus commorantur: hi paludes silvasque pro civitatibus habent. Antes vero, qui sunt eorum fortissimi, qua Ponticum mare curvatur, a Danastro extenduntur usque ad Danaprum, quae flumina multis mansionibus ab invicem absunt. (V, 62, 63)
Nam hi, ut in initio exspositionis vel catalogo gentium dicere coepimus, ab una stirpe exorti, tria nunc nomina ediderunt, id est Venethi, Antes, Sclaveni; (XXIII, 89)
...,tamen aegre ferens Hunnorum imperio subiacere, paullum se subtrahens ab illis suaque dum nititur ostendere virtute, in Antorum fines movit procinctum, eosque dum adgreditur prima congressione superatus, deinde fortiter egit regemque eorum Boz nomine cum filiis suis et LXX primatibus in exemplum terroris adfixit, ut dediticiis metum cadavera pendentium geminarent. (XLVIII, 121)
Извори:
1. М. Антоновић, Наративни извори за историју народа Европе, средњи век, Београд 2007.
1. The Gotic History of Jordanes, prev. Čarls Kristofer Mierov, Prinston-London 1915.
2. Iordanis, Romana et Getica, prev. Teodor Momsen, Berlin 1882.
Линкови:
1. http://www.forumromanum.org/literature/jordanes/intro.html
2. http://www.harbornet.com/folks/theedrich/Goths/Goths1.htm#X02
3. The Gotic History of Jordanes in English version; Internet Archive
4. Iordanis, Romana et Getica in Latin version (1882)
Нема коментара:
Постави коментар