О словенским поглаварима пре досељавања на Хелм/Балкан

      О словенским и антским поглаварима пре контакта са Источним римским царством мало знамо. Оно што је забележено садржано је у делима Јорданеса и ромејских писаца попут Менандара, Теофилакта Симокате.

     У делу писаном на латинском језику средином 6. века, Јорданес, помиње Боза (Бож), антског владара, кога је убио остроготски владар Винитар заједно са синовима и још седамдесет племића (представника родовске аристократије) око 380. године. Ово се догодило на антској територији негде у области реке Ерак, коју многи поистовећују са реком Дњепар.

Антски артефакти

     Менандар Протектор у свом делу наводи да је за антског посланика, око 560. године, изабран Мезамир, Идаризијев син, а брат Келагеста, који је отишао код Авара на преговоре и тамо био убијен. Мезамир је вероватно био угледни припадник родовске аристократије код Анта, као и његов отац и брат. Даље у свом делу Менандар наводи Даурентија, вођу Словена у Влашкој који је на предлог посланика кагана Бајана да плаћају данак Аварима одговорио: "Ко je, дакле, тај од људи и који се греје на сунчевој светлости, који ће покрити нашу снагу? Навикли, смо, наиме, да владамо туђим, а не други нашим. У то смо сигурни док буде ратова и мачева!" (Крекић, Томић 1955: 92). На овакав одговор Даурентија аварски посланици одговорили су још већим самохвалисањем и настала је свађа у којој су Словени побили аварске посланике. Све се то дешавало око 578/579. године када су Словени у Влашкој низији били независни од аварске и ромејске власти (Живковић, 1997: 235).
        Теофилакт Симоката у свом делу Историја помиње тројицу словенских владара. У питању су Ардагаста, Мусокија и Пирагаста.
    Ардагаст се помиње у походу ромејског војсковође Коментиола. Наиме, каган је 585. наговорио Словене да пљачкају балканске провинције Источног римског царства и у томе су стигли до Дугих зидова Цариграда. Коментиол је успео да порази Словене код реке Ергене, притоке реке Марице у јужној Тракији. Те исте године на лето Коментиол покренуо је војску ка Адријанопољу (данас Једрене). На свом путу ка Адријанопољу наишао је на словенског вођу Ардагаста код места Ансинум. Преноћивши Коментиол је зором пришао каштелу Ансинум и напао словенске снаге које су са собом водиле заробљенике и велики плен из пљачке. После јаког окршаја Словени су се повукли из целе области Астике која је обухватала шумовито подручје између Хадријанопоља (д. Једрене) и Филипопоља (д. Пловдив). Ардагаст је овај окршај преживео и поново се јавља 594. године када је ромејска војска стигавши у Доростол (код д. Силистрије) на Дунаву под вођством Приска прешла на другу страну Дунава, претходно дознавши да су словенске чете налазе у пљачки. Напад ромејске војске изведен је ноћу што је омогућило изненађење. Ардагаст се пробудио, скочио на коња и дао у бекство. Наишавши на Ромеје сјахао је са коња и борио се са њима пешачки. Видевши да ће бити заробљен повуче се Ардагаст у непроходне пределе. спотакнувши се о један пањ нашао се близу реке и срећно препливао реку. Ипак, је добар део затечених Словена на спавању био побијен или заробљен и би одведен у Цариград, по наређењу војсковође Приска.
        О Мусокију сазнајемо исто из похода војсковође Приска 594. године, забележеног пером Теофилакта Симокате. Приск је издао наређење једном од команданата Александру да пређе реку Хелибакију (д. Јаломита/Јаломица/Ialomiţa). Прешавши Хелибакију и не нашавши никога са те стране, продужио је и прешао преко следеће реке и тамо наишао на Словене. Словени су се онда склонили у мочваре и шуме јер су се најбоље знали у њима да се сналазе, вешто хватајући своје непријатеље у заседе. Ромејска чета се нашла у глибу и морала је да се повуче. Покушавали су Ромеји и ватром да истерају Словене из шума али влага је гасила пламен. Тек након што је један Гепид хришћанин који је био код Словена показао пролаз Ромеји су надвладали Словене. Сазнали су да тим Словенима влада словенски владар Мусокије који се налазио на 30 парасанги (стара мера, око 4,8 км) одатле, вероватно су то били простори око југоисточног завоја Карпата. Гепид се вратио Словенима и предложио је Мусокију да му да мноштво чамаца да би избавио Ардагастове људе који су раније пали у заробљеништво. Мусоки је дао чамце Гепиду не знајући да он име договор са Ромејима. По претходном договору Ромеји изврше напад на Словене који су били на обали реке поред својих чамаца. Затим се Ромеји пребацише преко реке Паспириј у поноћ настављајући напад. Мусокије је био пијан јер је тог дана давао даћу покојном брату. Читаве ноћи Ромеји су убијали Словене а Мусокије је заробљен.

Украјина током Велике сеобе народа. Територија Анта

          Пирагаст се помиње током преласка реке Дунав од стране ромејске извиднице у околини данашњег Никопоља, 595. године. Наиме, ромејска извидница би ухваћена од Словена на другој страни Дунава и откри све намере Ромеја. Пирагаст, словенски поглавар, сакри своје људе у шуму близу места прелаза где је најпогодније прећи Дунав. Када је хиљаду ромејских војника прешло у разбијеном поретку Словени нападну и све их побију. За следећи напад ромејски војсковођа дао је команду да ромејске чете када пређу Дунав групишу се на једном месту. Када су ромејске чете то урадиле Словени изврше напад. Међутим, Словени гађани ромејским стрелама са чамаца повукоше се са обале. Од последица рањавања у слабине умре Пирагист ту на обали. После његове смрти Словени су кренули у бекство, а оне које су стигли Ромеји су убили.
         Треба поменути и Хацона који је предводио напад словенских племена Дрогувита, Велегезита, Вајунита, Верзита и других на Солун 614-616. године. Ова опсаде је претрпела велики неуспех, а Хацон је ухваћен на једној од споредних капија Солуна и био скриван у једној од кућа Солуна. На крају су га каменовањем убили становници Солуна.