1058. Фрагмент повеље краља Дукље Радослава о оснивању манастира у селу Белем (Плат)

   Првог краља српске области Дукље, Михаила Војислављевића, наследио је, према Летопису попа Дукљанина, његов брат Радослав. У овом фрагменту познато из дела Данијела Фарлатија Illyricum sacrum, сазнајемо да је краљ Радослав основао манастир у селу Белем у Жупи дубровачкој око 1058. године.

   Данијеле Фарлати (22. фебруар 1690, Сан Данијеле (Фурланија) – 25. април 1773, Падова) је учио у Горици, а 1707. је у Болоњи ступио у језуитски ред. Студирао је у Падови и Риму. Од 1722. је помагао језуити Филипеу Ричепутију око Illyricum sacrum. Издао је првих пет томова, али ни он није стигао да доврши дело. Након његове смрти, дело је наставио Јакопо Колети.         Историчар Фердо Шишић у својој анализи Летописа попа Дукљанина сматра овај фрагмент фалсификатом (странице 240-241). Архиепископ Виталис и опат Петар се помињу у првој половини 11. века, док је Радослав постао краљ 1081. године према Летопису попа Дукљанина. Читајући ромејске/византијске изворе као владара Дукље не налазимо краља Радослава него сина краља Михаила, Константина Бодина, једино код Летописа попа Дукљанина имамо помен краља Радослава. Фердо Шишић сматра да је село Белем, које је поменуто у повељи, данашње место Плат у Жупи дубровачкој. Историчар Тибор Живковић у својим коментарима ЛПД-а (Gesta Regum Sclavorum II. 295-296), сматра да ова повеља није фалсификат. За такву теорију изнео је неколико чињеница. Наводи да је Радослав стварно могао да истакне своје право на престо Дукље пошто је био најстарији син владара Стефана Војислава. Исто тако, истицањем краљевске титуле, rex, у односу на браћу који су били кнежеви могла би бити потврда аутентичности повеље. Оснивање манастира, што припада сфери владарског права, могло би такође да потврди аутентичност повеље. Због удара непријатеља Радослав се повукао у Травунију а сам манастир се налази у Травунији што би исто могло да указује на тачност повеље.

Први том, издање штампано 1751. у Млецима

Фрагмент текста:

    "Tempore Vitalis archiepiscopi, Petri abbatis et Dominici prioris etc. Ego Radoslavus rex etc. una cum coniuge mea Julia et filio Branislavo volo, quod construatur monasterium in Belem et detur monacis sancti Benedicti di Lacroma etc."

Извор:

1. Т. Живковић, Gesta Regum Sclavorum II, Београд 2009.

Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I, edd. M. Kostrenčić, J. Stipišić, M. Šamšalović, Zagrabiae 1967