Повеља краља Ђорђа Војислављевића манастиру св. Бенедикта на Локруму (1115)

Краљ Ђорђе Војислављевић био је син и наследник другог српског краља по реду, Константина Бодина, и на престолу Дукље био је у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). Краљ Ђорђе је повељом августа 1115. године потврдио даровање села св. Мартина у Шумету манастиру св. Бенедикта на Локруму. Ова повеља спада у рес тзв. локрумских фалсификата. 

Дукља за време краља Константина Бодина, оца од краља Ђорђа

Georgius gratia dei rex una cum matre mea domina Jaquinta regina et Gerdo consobrino meo, de quadam ecclesia sancti Martini, quam olim datam habuerunt patres nostri et domini cum omni sua pertinencia ad monasterium sancti Benedicti cognomento Lacromono, modo nos affirmamus eam similiter, ut secure possideant predictam hereditatem, quam suprascripti nostri priores dederunt. Ut nullus de nostris parentibus presumat contrariari, nam si quis temptare probauerit, veniat super illum ira dei et cum omnibus electis eius. Et ego A. abbas ex cenobio sanctorum martyrum Sergi et Bachi per iussionem domini regis scripsi in presentia P(etri) archiepiscopi et aliorum nobilium Ragusii, mense augusti, indictione octava.

Ђурађ по милости Божјој краљ са мајком господарицом краљицом Јаквинтом и мојим рођаком Грдом потврђујемо да дајемо цркву светог Мартина манастиру светог Бенедикта званог Локрум а који су већ били дали наши очеви и господари са свим што јој припада: потврђујемо да стално поседују то наследство како су дали наши преци, да нико од наших рођака да помисли да се томе супростави, а ако би неко покушао нека дође над њим срџба божја и његових изабраника.
Ја А(ндреј) опат самостана светих мученика Срђа и Вакха написах по налогу господина краља у присуству архиепископа П(етра) и других дубровачких племића, месеца августа, индикта VIII.


T. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, Zagreb 1904.
А. В. Соловјев, Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века), Београд 1926.
Б. Шекуларац, Дукљанско-зетске повеље, Титоград 1987.