петак, 02. фебруар 2018.

Лично виђење значаја Косовског боја. Место стварања нације!

Одавно се води полемика да ли је српска војска победила у Косовском боју или је изгубила. У првим изворима који помињу бој спомиње се победа док у нашој епској традицији имамо успомену на пораз и издају. Победа или пораз да ли је за нацију данас то битно?
Свети кнез Лазар
Нације настају на темељима сећања и херојства али највише на поразима и местима страдања. Сетиће те се да Американци увек помињу Аламо, битку коју су Тексашани изгубили 1836. године и где су пружили лавовски отпор војсци генерала Санта Ане али су сви изгинули. Сетиће се да Руси обележавају као Велике отаџбинске ратове само оне сукобе који су се пренели дубоко у њихову земљу. Зато је Косовска битка ушла у свест српског народа као место сећања и страдања. Подсетимо да су тада кнез Лазар и Вук Бранковић извели око 15-20 хиљда војника и то представља врхунац величине њихове војске. Османлије су са друге стране имали преко 25 хиљада војника. Прве вести које имамо из западних извора говоре о победи српске војске и погибији султан Мурата I ("Срећно поље толиког пораза, које ће вековима чувати кости палих као вечити споменик победе" - Одговор фирентинске општине од 20. октобра 1389 краљу Срба и Босне Твртку I).
И поред бројчане надмоћности османлијска војска је изгубила владара и много војника, али сву трагику су преузеле српске земље оставши без вође и војске. Читава једна генерација властелина је оставила своје животе на Косову. У српској држави је дошло до сукоба између књегиње Милице и господина Вука, призната је врховна власт османска, дата је Оливера Бајазиту у харем. Зато остаје сећање на пораз и тај пораз постаје место сећања и то место сећања постаје Косовски завет.

Косовски јунаци заслуга је ваша што сте поставили темеље нацији!

Нема коментара:

Постави коментар