недеља, 04. фебруар 2018.

Свесловенска књижара

Свесловенска књижара основана је 1910. године у Београду, престоници Краљевине Србије. Власници овог предузећа били М. Ј. Стефановић и друг (Н. Живковић). У еприоду пре Великог рата издавала је средњошколске уџбенике и српске и руске књиге. За време Великог рата и окупације Београда 1915-1918. ова књижара је уништена, а њен власник М. Ј. Стефановић осуђен на смрт. Пресуду је једва избегао.
Л. М. Сухотин, Историска читанка средњег века са 45 слика, Београд 1928.
Године 1919. рад Свесловенске књижаре је обновљен, а укупан број издања до 1929. године је био 149 књига и уџбеника. Те 1929, Станоје Станојевић наводи, како књижара има велико стовариште књига, поглавито српско-хрватских и руских књига. Треба поменути да је у оквиру издавачког предузећа Свесловенска књижара 1921. године изашла најзначајнија едиција српске књижевне авангарде, Албатрос, чији су уредници били Станислав Винавер и Тодор Манојловић. Вињету за насловну страну библиотеке урадио је Петар Добровић. Књижара се 1930. године налазила на адреси Поенкареова ул. 36, а године 1937. телефонски број књижаре је био 20-920.
Милош Ђурић, Пред словенским видицима, Београд 1928.
Нека од издања Свесловенске књижаре: Бранислав Петронијевић, Словени у вишој науци (1920), Растко Петровић, Бурлеска господина Перуна  бога грома /Библиотека Албатрос/ (1921), Милош Црњански, Дневник о Чарнојевићу /Библиотека Албатрос/ (1921), Josip Kulundžić, Lunar /Biblioteka Albatros/ (1921), Станислав Винавер, Громобран свемира /Библиотека Албатрос, свеска друга/ (1921), Витез деспота Стефана, приповетка из српске прошлости (1921), Приповетке за децу, прев. са руског Косара Цветковић (1921), Војислав Илић, Целокупна дела (1922), Владимир Маринковић, Атласна карта (физичка географија) за више разреде средњих и других школа (1922), Милан П. Ђорђевић, Србија и Југословени за време рата 1914-1918, (1922) Хенрик Сјенкjeвич, Quo vadis? I-II (1923), Станислав Винавер, Немачка у врењу (1924), Мачак у чизмама (1926), Вук и седам јарића (1926), Франческо Нити, Бољшевизам фашизам и демократија (прев. Влад. Ристовић) (1927) Бранислав Гојковић, Латинске изреке и узречице које се употребљавају у науци, беседништву и разговору (1927), Милош Ђурић, Пред словенским видицима (1928), Л. М. Сухотин, Историска читанка средњег века са 45 слика (1928), Vladimir Marinković, Rečnik-imenik mesta Kraljevine Jugoslavije: sa administrativnom podelom srezova po banovinama (1930), Момчило Даничић, Анатомски атлас човечијег тела са пет табли и деветнаест слика (1930), Славко Бошкан, Никола Тесла и његов пионирски рад у електротехници (1930), судски мајор Драг. А. Маринковић, Поуке и правни савети једном војнику (1931), Потсетник за 1937. Свесловенска књижарница (1937), Хенрик Сјенкjeвич, Quo vadis? (1940), Власт. А. Петровић, Слободно цртање (1940),






Литература:
1. Станоје Станојевић, Народна енциклопедија СХС (С-Ш), IV књига, Загреб 1929.






Нема коментара:

Постави коментар