уторак, 23. јануар 2018.

Врсте средњовековних утврђења у Србији

У раном средњем веку имамо различите врсте утврђених места који су имали и различите функције.
1. Урбани центри који садрже значајну популацију попут Ефеса, Никеје, Цезареје.
2. Утврђени логори распоређени дуж путева где се могу концентрисати трупе. 
3. Утврђени тргови, piazzeforti, који садрже гарнизон иформирају једну дефанзивну линију на граници, попут оне у Кападокији. 
4. У смислу рефугијума сва кастра су асимилована у градовe.

Археолог Иван Микулчић предложио је овакву категоризацију насеобина:
1. кастели - градићи (oppida), 
2. кастели - страже (speculae), 
3. збегови (refugia) 
4. утврђени засеоци (pagi murati), 
5. утврђена села (vici murati) 
6. војне логоре (castra ).
Бедем раносредњовековног српског утврђења на Врсеницама код Сјенице на надморској висини од 1330 метара

Историчар Синиша Мишић предложио је поделу градских насеља према начину постанка и степену развијености комуналног уређења:

1. Градови у Приморју и Зети (висок степен аутономије у односу на централну власт, комунално уређење по угледу на италијанске комуне, град води Веће пуноправних грађана). Котор, Скадар, Бар, Улцињ, Дриваст, Дањ, Сарда, Цавтат, Стон.

2. Некадашњи византијски градови које су Срби освојили током времена (потпуно одсуство самоуправе). Липљан, Призрен, Ниш, Скопље, Штип, Велес, Велбужд...

3. Градови настали под утицајем Саса и развоја рударства (у већим оваквим центрима град је водило веће од 12 пургара/грађана). Ново Брдо, Сребреница, Рудник, Брсково, Трепча, Јањево, Плана, Беласица, Крупањ, Липник, Крешево, Фојница, Олово, Звоник...

4. Градови јако утврђени на важним стратешким тачкама (привредна функција у другом плану или је нема). Рас, Звечан, Брвеник, Голубац, Висући, Милешевац, Ужице, Борач...
Врсенице са околним утврђењима у сјеничком крају 
5. Градови самостално настали у доба кнеза Лазара, деспота Стефана Лазаревића и Бранковића. Крушевац, Смедерево, Сталаћ, Лесковац, Копријан, Прокупље...

6. Тргови - отворени типа насеља. Дријева, Велика Хоча, Книнац, Свети Срђ, Торник...

Оно што би додали да град у средњем веку нема 1. повластице које га издвајају од осталог становништва 2. средњу класу 3. општинску организацију. Српски градови у раном средњем веку би се више могли поредити са бурговима (burg) Франачке државе него са италијанским civitates. Бургови су настали ради одбране од Сарацена, Нормана. По правилу малог су обима, врло често кружне основе, са кулом у средишту. Ту је боравила стална посада и у бург се склањало околно становништво због спољног непријатеља. Углавном је било око 300 или 400 становника у тим бурговима.

Литература:
1. V. Bikić, M. Popović, Vrsenice, kasnoantičko i srpsko ranosrednjovekovno utvrđenje, Beograd 2009.
2. Група аутора, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Београд 2010.
3. Т. Живковић, Словени и Ромеји, Београд 2000.
4. М. Милинковић, Рановизантијска насеља у Србији, Београд 2015.





Нема коментара:

Постави коментар