Календар празника развио се до 8. века, а до 11. века урађена је подела на велике, средње и мале празнике. Они су се даље делили на подгрупе. Према класификацији из 11. века било је 12 празника Христових и Богородичиних: Рођење Пресвете Богородице, Уздизање Часног крста, Ваведење Пресвете Богородице, Рођење Христово, Богојављање, Сретење, Благовести, Преображење Господње, Успење Пресвете Богородице, покретни празници Цвети-Улазак Христа у Јерусалим, Спасовдан - Вазнесење Господње, Духови - Силазак Светог Духа на апостоле. Такође у групу великих празника спадали су и Обрезање Господње, два празника посвећена Јовану Претечи и празник апостола Петра и Павла. Као највећи празник прослављан је Ускрс. Црвеном бојом крстом у кругу у синаксирима и богослужбеним књигама обележавани су велики празници. Ови дани су прослављани нерадно.
Овакво празновање често је мењано. Код Законоправила Светог Саве укључена су правила апостола Петра и Павла у којима се уопштено наводе празници. Ускршњи циклус који обухвата Страсну недељу и „другу после ње”, односно Недељу светла на првом месту. За време тих дана не треба да раде ни слободни ни робови него да празнују. Издвојени су надаље Вазнесење, Духови, Божић и Богојављање. Суботом и недељом су верници требали да се баве изучавањем хришћанства док су осталих пет требали да раде. До 13. века хришћани су престали да славе суботу и празновали само недељу као дан када је Исус Христ васкрсао.
 |
| Пастири |
Радне обавезе зависног становништва биле су велике. Душановим закоником утврђене су на два дана у недељи и још два дана годишње за рад у винограду и за кошење сена. То је укупно 106 дана резервисано за рад на поседима својих господара (једна трећина).
Нема коментара:
Постави коментар