О дипломатици

Дипломатика је помоћна историјска наука која проучава повеље, исправе и документе у њиховој целини, властитом критичком методом како би се утврдила вредност одговарајућег документа као историјског сведочанстава и потом ставила на располагање историчару.

У историјској науци добро је познато да приликом испитивања дипломатичког то јест писаног материјала у овом случају повеља, главни проблем јесте њихова веродостојност. Приликом испитивања веродостојности повеља морамо се најпре питати је ли она истинита или лажна. Другим речима, морамо утврдити је ли она заиста оно чиме се приказује да јесте. Тако је нужно поступати пре свега због тога што је мноштво оригинала изгубљено па нам је њихов текст познат из копија, а осим тога, главни проблем може се рећи је фалсификовање повеља које је у прошлости била честа појава.

Следећа тема на коју се требамо осврнути у овом раду јесте да кажемо шта је то повеља. Повеља је писано сведочанство о једном правном чину, састављено у одређеном прописаном облику који има за задатак да зајамчи веродостојност и да да доказну моћ, а разликује се по месту, епохи, особама и врсти самог правног чина.

Хиландарска повеља краља Стефана Првовенчаног

Такође, треба напоменути да су повеље са својим правним карактерима имале и књижевни елемент, у свом уводном делу који се зове аренга. У средњем веку повеља је означавала царску привилегију. Временом њоме се означавају у првом реду исправе издане у свечаном облику које издају владари и крупни феудалци. Битно је нагласити да историјско сведочанство повеље не ограничава се само на подручје опште политичке историје, него додирује и остале гране историјске науке, на пример, привредну, друштвену, правну и културну историју. Повеље су садржале обично прописе и обавезе феудално зависног становништва, потврђивање имунитетских права, разрешавање сложених имовинских односа, стечених привилегија, владарске идеологије као и податке везане за трговину, пријатељство и рат. Повеља има унутрашње и спољашње карактеристике. Међу унутрашње убрајамо структуру, језик и стил, а међу спољашње писмо, материјал, боја мастила, печат и разне знакове.

Потпуна дипломатичка анализа једног историјског документа, повеље, подразумева испитивање и тумачење свих њених унутрашњих карактеристика.

Међу унутрашње карактеристике или структуре повеље убрајамо: инвокацију, интитулацију, аренгу, промулгацију, диспозицију, санкцију, кораборацију и потпис.

Сарадник: мастер историје Александар Милосављевић