Обласни господари Балшићи су своју власт у Зети учврстили током владавине последњег Немањића, цара Уроша (1355-1371). И после његове смрти наставили су да шире своје територије али сада према просторима данашње јужне Албаније. Балша II се женидбом са Комнином, ћерком деспота Јована Комнина Асена. Тиме је он постао господар Валоне, Берата, Канине и Химаре. У борби са властелином Карлом Топијом успео је да заузме 1385. године град Драч и себе је почео потписивати са титулом дука драчки (ИСН II 28). Да би повратио своје поседе и осветио се Балшићима властелин Карло Топија је затражио помоћ од османског султана Мурата који му је послао свог војсковођу Хајредина-пашу.
Битка између војски Балшића и Османлија догодила се на Саурском пољу код Берата 18. септембра 1385.
Према речима дубровачког хроничара Мавра Орбинија битка је изгледала овако: "У то време дође велика турска војска до Београда у Романији и навали на Балшину земљу, те похара један њен део. Кад је то дознао Балша, одмах крене из Драча не чекајући да сакупи много људства, па са хиљаду коњаника даде се у потеру за Турцима. Будући да су они били далеко бројнији од Зећана, Балшу је његова властела саветовала да избегава битку док не сакупи јачу војску. Но он, како је био веома одважан, није хтео послушати добар савет који су му давали ни водити рачуна о опасности којој се излагао, него је донео одлуку да удари на непријатеља. Заметнувши, дакле, битку код реке Војуше, у покрајини званој Грекот и на Поповом пољу које се налази у поменутој покрајини, би поражен од Турака и убијен у борби. У тој бици борио се веома храбро заједно с неким својим људима и замало да није издржао напад непријатеља, чији се број пео на пет хиљада и од којих су многи ту изгинули. И с Балшине стране пало их је много, а неки су били заробљени. Међу осталим био је убијен његов војвода Ђурађ Крвавчић, врстан ратник, и Иваниш, син краља Вукашина. Балши Турци одсекоше главу и однесоше је Каријатину (Хајредину), Турчину који је држао оне крајеве Македоније и Романије у име турског султана Мурата."
Код једног другог писца, Марлина Барлеција, стоји да се битка одиграла "in una certa pianura, che chiamata da i paesani Saura, vicina al fiume Aou, apresso Alba Greca, terra del'Epiro"(у одређеној равници, коју зову сељани Саура, код реке Аоу (река Војуша на грчком Aoös), близу Белграда (данас Берат), у земљи Епир). И код овог писца налазимо податак да је Балша II био веома храбар, али да се османски заповедник звао Jewrenesio (Авранез) и да је његова војска имала 40 000 људи, за разлику од Орбинијевих 5000 војника.
Овим поразом Балшићи су изгубили јужну и средњу Албанију и приморани да бране своје поседе у Зети. Ђурађ Страцимировић Балшић је 1386. године склопио мир са Турцима Османлијама.
Извори:
1. Мавро Орбини, Краљевство Словена, Београд 1968. (редакција Ф. Баришић, Р. Самарџић, С. Ћирковић)
2. Francesco Sansovino, Historia universale dell'origine et imperio de'Turchi: Con le guerre successe in Persia, in Ongaria, in Transilvania, Valachia, sino l'anno 1600, Venetia 1582.
Литература:
1. В. Алексић, Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу 1371-1395, Београд 2012. (докторска дисертација)
Историја српског народа II, Београд 1982.
Битка код Берата 1385. |
Битка код Берата 1385. |
"in una certa pianura, che chiamata da i paesani Saura, vicina al fiume Aou, apresso Alba Greca, terra del'Epiro" |
Извори:
1. Мавро Орбини, Краљевство Словена, Београд 1968. (редакција Ф. Баришић, Р. Самарџић, С. Ћирковић)
2. Francesco Sansovino, Historia universale dell'origine et imperio de'Turchi: Con le guerre successe in Persia, in Ongaria, in Transilvania, Valachia, sino l'anno 1600, Venetia 1582.
Литература:
1. В. Алексић, Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу 1371-1395, Београд 2012. (докторска дисертација)
Историја српског народа II, Београд 1982.
Нема коментара:
Постави коментар