ДАВОРIЯ

(По едной словачкой народной пѣсни.)

Xoй! нашъ Уставъ, браћо Србльи,

Iоште Србскiй живи

Юначко намъ бiе срце

За родъ нашъ любивьiй!

Живетће на вѣке:

Грома, пакла све су слабе

Супротъ нама еке

Нама Уставъ Царъ е дао;

Царъ нашъ Господаре

Тко гази Бога вређа,

Силовито некъ врагова

На насъ сте лети!

Бог е съ нами! тко прот' нами-

Громъ ће га стрети.

Нека грозна садъ надъ нами

Бура се узнесе.

Каменъ пуца, дубъ се ломи,

Некъ се лемли тресе

Крѣпко, тврдо мьi стоимо

К'о стѣна одъ града!

Нека земли тогъ прогута,

Тко се клони рада!

М. Поповьѣъ

Часопис Подунавка

Даворија су биле родољубиве песме са почетака 19. века. Ова песма је преписана из часописа "Подунавка" који је био додатак Српским новинама. Ова песма је изашла на првој страни броја 8 часописа Подунавке у суботу 20. Февруарiя 1843. године. Сачињена је на основу словачке народне песме.