Арапски путописац Абдул Хасан ал Масуди родио се 896. године у Багдаду, а у умро у Каиру септембра 956. године. Током својих путовања обишао је Персију, пределе око Каспијског мора, Индију, Арабију, Источну Африку, Сирију, Египат... У свом историјском-географском делу "Златна поља и рудници драгуља" спомиње народ за који можемо рећи да су Срби, али не на Балкану него на Истоку (негде на просторима данашње Русије). "...народ кога се Словени боје из разлога које би било предуго наводити, као и то што је потпуно без вере којој би се покорили..."
 |
| Реконструкција Масудијеве карте света (пре 956 ), оријентисана са југом на врху |
"...Племе које споменусмо под именом Сарбин, спаљује се на огњу, када им умре владар или старешина; они такође спаљују његовог јахаћег коња. Они имају обичај, сличан обичајима Индуса; то смо делимично помињали напред у овом делу, при опису планине Кабха и хазарске земље, када смо говорили, да се у хазарској земљи /код хазарског владара/ налазе Словени и Руси, и да се они спаљују на ломачама..."
Литература:
1. Ф. Барјактаревић, Стари арапски писци о Србима и другим Словенима, Српски књижевни гласник, XXIII, Београд 1928, 140–145
2. Ђ. Јанковић, Погреб Срба у раном средњем веку, Реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, одржаном у Новгороду, августа 1996.
3. А. Лома, Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник Матице српске за славистику 43 (1993), 107-126.
3. И. Р. Цвијановић, Свет Словена и Византинаца у делима арапских путописаца од IX до XII века, Споменица др Тибора Живковића, Београд: Историјски институт, 2016, 167-184.
Нема коментара:
Постави коментар