Одевање код Византинаца/Ромеја

У Ромејском царству као основна спољашња одећа користила се долама-римска туника. У спису "О церемонијама" налазимо дивитисион, коловион, химатион, стихара што су видови долама. Парадна одећа је искључиво била долама дивитисион. То је туника уска скута и широких рукава. Носили су је ромејски цареви приликом царског крунисања, венчања, обраћања народу на Хиподрому, примању страних посланика, на литургијама у највећем цариградском храму цркви Свете Софије. Касније се дивитисион почео називати сакос и под тим именом је постала одећа руских патријарха. 

У мање свечаним приликама облачио се туника/долама-колотовион. То је била долама са кратким рукавима до лактова или могла је да буде сасвим без рукава.

Када би ромејски владари излазили преко дивитисиона би пребацивали хламиду-плашт. У свечаним приликама, као што је крунисање и Ускршња недеља, носили би појас-цицакиј, који се појавио у Ромејском царству у 8. веку. Цицакиј се разликовао од хламиде у материји са утканим цветовима.

Преко дивитисиона цар је стављао горњи плашт или појас који је ишао од скута на десно раме, спуштао се преко десне руке и прелазио преко груди на лево раме, са кога се спуштао низ леђа ка десном боку, а од њега преко стомака прелазио на леву руку, са које је висио ширим крајем. Овај појас потиче од трабеја римских конзула. Постепено је овај појас-трабеја који се ширио на једном крају постао појас једнаких ширина, тежи и дебљи и добио име лорос.

Цар Андроник II Палеолог (1272-1328). Преко леве руке иде лорос

Уобичајна одећа ромејских дворана био је скарамангион. Ово одело је потекло од кафтана коњаника азијског порекла и временом је постало одећа дворјана. Кафтан је био различитог кроја и дезена али је увек имао спреда две поле. На пример скарамангион протоспатара је био црвене и зелене боје. Тако је од одеће коњаника скарамангион постао одећа виших племића па и самог цара, који је користио скарамангион сваки пут када је излазио из двора. На Ускршњу недељу цар Ромеја носио је златни скарамангион.

У свечанијим приликама преко скарамангиона ишао сагион-војнички плашт. За разлику од војног племства, представници цивилног племства облачили су хламиду. Одело парадно је код Ромеја било изузетно скупо-стајало је десет номизми.

Цар Василије Бугароубица (976-1025). Носи сигион-војнички плашт.

Одећа Ромејки се током векова мало мењала-углавном је то била дуга туника са дугим рукавима до корена шаке. Када су излазиле на улицу стављале су преко рамена плашт.
Сељаци и занатлије су носили хитон-кошуљу од грубе тканине. Уместо појаса коришћена је врпца. Пребацивали су плашт преко рамена. Доле су носили кратке панталоне и обували чизме повезане унакрсним ременима.
Одећа се правила од свиле, лана и вуне. Свила је била најскупља и била резервисана за најимућније слојеве Царства.