Кнез Лазар је крајем 14. века (између 1380. и 1389. године) издао повељу о судском спору властелина Црепа Вукославића са Хиландаром, у којој је Црепу потврдио поседе са црквом у Лешју. У повељи се описују међе поседа који припадају овом властелину, а које он прилаже својој цркви. У тим редовима се наилази и на један интересантан податак. Описујући међу која иде од села Мириловца према селу Шалудовцу, наводи се да она иде "низ поделије (крчевина, рашчишћено место у шуми?) где катари леже...".
Избацивање катара из града у Западној Европи |
Ово место данас није могуће лоцирати, али оно сведочи о постојању места где су сахрањивани средњовековни јеретици. Питање је да ли се ради о неким катарима из времена кнеза Лазара или овај податак рефлектује неки микротопоним из ранијих времена, који је данас изгубљен.
Нема коментара:
Постави коментар