СРБИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ: Достиник, Даштаник - прва престоница Срба на Балкану

У раносредњовековном периоду због малог броја извора тешко је одредити столно место српских кнежева из владарске породице Властимировић.

Ромејски цар Константин VII Порфирогенит (913-959) наводи у свом делу неколико градова у крштеној Србији: "У покрштеној Србији су насељени градови: Дестиник (το Δεστινόκον), Чернавуск, Међуречје (το Μεγυρέτους), Дреснеик, Лесник, Салинес, и у области Босне (είς το χωρίον Βόσονα) Котор и Десник."

Пошто након завршетка излагања о Србима цар Константин Порфирогенит даје списак градова, исто као са Хрватима, Захумљанима, Травуњанима, Паганима и Дукљанима и како је редослед градова такав да се на првом месту помиње главни град - тако добијамо да је Дестиник српска престоница у 10. веку. Тибор Живковић сматра да назив kastra oikoumena, који без изузетка превођен као насељени градови, означава седиште црквене организације. Тако долазимо до тога да би Дестиник у 10. веку био средиште црквене организације Србије Властимировића.

Град Дестиник можемо потражити на истоку тадашње Србије после читања дела цара Константина Порфирогенита: "После три године Бран зарати на Петра и од њега би побеђен, заробљен и ослепљен. После две године избегне из Бугарске и стигне и Клонимир, отац Часлава, са војском уђе у Достинику (ή Δοστινίκα), један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он владаше даљих 20 година, почевши од владе Лава, блаженог и светог цара, коме се подвргавао и покорно служио." Град треба тражити негде на путу из Бугарске ка њеном средишту. А. Лома сматра да је назив ДЕСТИНИКОН, односно ДОСТИНИКА, на старословенском био Д'ШТ'НИК' (Д'ШЧ'НИК') што би на српском било *Дашчаник (*Даштаник), а у значењу ,,град од дасака'', тј. ,,дрвени град''.

Павле Шафарик тражи овај град на Доњој Дрини где постоје села Дисит и Десна. Стојан Новаковић (1841-1915) сматра да је Дестиник можда Дежево код Новог Пазара. За Константина Јиречека (1854-1918) Дестиник се налазио на подручју Сјенице. То исто сматра и хрватски историчар Фердо Шишић (1869-1940). Петар Скок (1881-1956) је сматрао да је Дестиник место Дрсник југоисточно од Пећи и Клине на локалитету Јеринин град над Подграђем. Дрсник се први пут помиње под овим називом у повељи 1199-1200; 1207-1208 великог жупана Стефана Првовенчаног (краљ од 1217) када је ово село даровано манастиру Хиландару.

Дрсник код Клине

Сима Ћирковић (1929-2009) је сматрао да се Дестиник налазио негде на путу од Раса до долине реке Лима. Овај пут је у каснијим вековима водио преко Сјеничке висоравни где се налази неколико утврђења. Археолози Весна Бикић и Марко Поповић сматрају да би Дестиник могла бити утврђење на локалитету Врсенице код Сјенице. Истог мишљења је и археолог Драгица Премовић Алексић. Локалитет Врсенице се налази на надморској висини од 1330 метара са умерено континенталном климом. Чак 145 дана у години са појавом мраза и зимском температуром која се спушта до -30 степени. Тако да је врло тешко да је овај локалитет могао бити столно место српских владара из рода Властимировића. А. Лома предлаже, у складу са називом, да је овај град у Босни. Како А. Лома сматра да је прави назив Даштаник, могуће је да се то односи на неко од ова два места: Дашница код Бијељине или Даштанско код Вареша (због основе дашч-/дашт).

Километар и по источно од места Клине и око километар западно од села Дрсник у Метохији археолози из Археолошког института у Приштини су у периоду 2021-2015. истраживали остатке римске виле чији подови у једној палати су били покривени мозаицима. Око палати постојали зидови висине до 3.7 метара са око три куле. Нађени су и новчићи различитих римских владара из 3. и 4. века нове ере.

Западно од села Пограђе, које се налази преко брда у односу на Дрсник, на врху брежуљка Јерињак налази се Јериња кула/Kullës së Jerinës, по легенди ту се налазио двор сестре Проклете Јерине. Источно од села Пограђе постоји топоним Градина/Градиште за који мештани кажу да је било место двора Проклете Јерине, али се темељ не познаје (M. Букумирић, Ономастика Прекорупља, Ономатолошки прилози III(1982) 346).

Врсеница код Сјенице

Дрсник код Клине. Шири план

Извори:
1. Византијски извори за историју народа Југославије II, Београд 1959.

Литература:

1. V. Bikić, M. Popović, Vrsenice: kasnoantičko i srpsko ranosrednjovekovno utvrđenje, Beograd 2009.
2. Д. Премовић-Алексић, Нови Пазар на мапи историјских путева, Новопазарски зборник 36 (2013), 11-39
2. T. Živković, Constantine Porphyrogenitus' Kastra Oikoumena in the Southern Slavs Principalities, Istorijski časopis 57 (2008), 9-28

3. Т. Живковић, Портрети српских владара IX-XII век, Београд 2006.

4. K. Jireček, Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem veku, Sarajevo 1951.

5. C. Новаковић, Српске области X и XII века, Гласник српског ученог друштва 48 (1880) 1-151

6. P. Skok, Ortsnamenstudien zu De administrando imperio des Kaisers Constantin Porphyrogennetos, Zeitschrift für Ortsnamenforschung 4 (1928) 213-24
7. С. Ћирковић, "Насељени градови" Константина Порфирогенита и најстарија територијална организација, Зборник радова Византолошког института 37 (1998), 9-32