субота, 14. јул 2018.

Дестиник - прва престоница Срба на Балкану

    У раносредњовековном периоду због малог броја извора тешко је одредити столно место српских кнежева из владарске породице Властимировић.
    Ромејски цар Константин VII Порфирогенит (913-959) наводи у свом делу неколико градова у крштеној Србији: "У покрштеној Србији су насељени градови: Дестиник (το Δεστινόκον), Чернавуск, Међуречје (το Μεγυρέτους), Дреснеик, Лесник, Салинес, и у области Босне (είς το χωρίον Βόσονα) Котор и Десник."
   Пошто након завршетка излагања о Србима цар Константин Порфирогенит даје списак градова, исто као са Хрватима, Захумљанима, Травуњанима, Паганима и Дукљанима и како је редослед градова такав да се на првом месту помиње главни град -  тако добијамо да је Дестиник српска престоница у 10. веку. Тибор Живковић сматра да назив kastra oikoumena, који без изузетка превођен као насељени градови, означава седиште црквене организације. Тако долазимо до тога да би Дестиник у 10. веку био средиште црквене организације Србије Властимировића. 
   Град Дестиник можемо потражити на истоку тадашње Србије после читања дела цара Константина Порфирогенита: "После три године Бран зарати на Петра и од њега би побеђен, заробљен и ослепљен. После две године избегне из Бугарске и стигне и Клонимир, отац Часлава, са војском уђе у Достинику (ή Δοστινίκα), један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он владаше даљих 20 година, почевши од владе Лава, блаженог и светог цара, коме се подвргавао и покорно служио." Град треба тражити негде на путу из Бугарске ка њеном средишту.
      Павле Шафарик тражи овај град на Доњој Дрини где постоје села Дисит и Десна. Стојан Новаковић (1841-1915) сматра да је Дестиник можда Дежево код Новог Пазара. За Константина Јиречека (1854-1918) Дестиник се налазио на подручју Сјенице. То исто сматра и хрватски историчар Фердо Шишић (1869-1940). Петар Скок (1881-1956) је сматрао да је Дестиник место Дрсник југоисточно од Пећи и Клине на локалитету Јеринин град над Подграђем. Дрсник се први пут помиње под овим називом у повељи 1199-1200; 1207-1208 великог жупана Стефана Првовенчаног (краљ од 1217) када је ово село даровано манастиру Хиландару.
Дрсник код Клине
 Сима Ћирковић (1929-2009) је сматрао да се Дестиник налазио негде на путу од Раса до долине реке Лима. Овај пут је у каснијим вековима водио преко Сјеничке висоравни где се налази неколико утврђења. Археолози Весна Бикић и Марко Поповић сматрају да би Дестиник могла бити утврђење на локалитету Врсенице код Сјенице. Истог мишљења је и археолог Драгица Премовић Алексић. Локалитет Врсенице се налази на надморској висини од 1330 метара са умерено континенталном климом. Чак 145 дана у години са појавом мраза и зимском температуром која се спушта до -30 степени.
Врсеница код Сјенице
Дрсник код Клине. Шири план


1. V. Bikić, M. Popović, Vrsenice: kasnoantičko i srpsko ranosrednjovekovno utvrđenje, Beograd 2009.
2. Д. Премовић-Алексић, Нови Пазар на мапи историјских путева, Новопазарски зборник 36 (2013), 11-39
2. T. Živković, Constantine Porphyrogenitus' Kastra Oikoumena in the Southern Slavs Principalities, Istorijski časopis 57 (2008), 9-28
3. Т. Живковић, Портрети српских владара IX-XII век, Београд 2006.
4. K. Jireček, Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem veku, Sarajevo 1951. 
5. C. Новаковић, Српске области X и XII века, Гласник српског ученог друштва 48 (1880) 1-151
6. P. Skok, Ortsnamenstudien zu De administrando imperio des Kaisers Constantin Porphyrogennetos, Zeitschrift für Ortsnamenforschung 4 (1928) 213-24
7. С. Ћирковић, "Насељени градови" Константина Порфирогенита и најстарија територијална организација, Зборник радова Византолошког института 37 (1998), 9-32











2 коментара:

  1. Zasto se trudite bez potrebe Pa ovo je naziv Galakog porekla koji ne odredjuje ime grada vec po narodu pripadnost Nisar Nicar Nizza Nis Od onih Serba




    ОдговориИзбриши