понедељак, 11. јун 2018.

Топографија Порфирогенитове Паганије - Михо Барада

Михо Барада рођен је 16. марта 1889. у месту Сегет код Трогира. Основно образовање завршио је у родном месту док је гимназију завршио у Задру. Дипломирајући теологију у Задру 1912. добија службу у Доцу Доњем код Омиша, затим у Бителићу код Сиња да би се након Великог рата вратио у родни Сегет. Студије историје уписао је 1926. године на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирао је 1929. године и те исте је одбранио докторски рад Топографија Порфирогенитове Паганије. Докторски рад је изашао у часопису Старохрватска просвјета и садржи 17 страница.
Паганија у 9. веку
У свом раду историчар Михо Барада прво одређује границе Паганије а затим већи део текста посвећује убицирању жупа Растока и Далена. За жупу Макра каже да је имала центар код данашњег села Макра повише Макарске. Жупу Расток је ограничио од жупе Имотског до данашњег Љубушкога и наводи да је од жупе Мокро делило Језеро. За центар жупе ставља место Расток које се налази у Расточком пољу уз варош Вргорац. Жупу Дален је Михо Барада у својој докторској дисертацији убицирао на подручје Омиша.
За острва која по цару Константину Порфирогениту припадају Неретљанима Михо Барада наводи њихова имена (Мљет, Корчула, Брач и Хвар) и за Корчулу наводи да једино цар за Корчула зна да има град.
На крају своје дисертације Михо Барада наводи утврђене градове у жупи Макра и то Вруљу (он пише да је то данашња Горња Брела), Макар је повише Макарске, Острог на брду Витеру изнад данашњег Заострога и Лавћен поврх Граца.

Литература:

1. M. Ančić, Ranosrednjovjekovni Neretvani ili Humljani: Tragom zabune koju je prouzročilo djelo De administrando imperio, u: Hum i Hercegovina kroz povijest: Zbornik radova I (ur. Ivica LUČIĆ), Zagreb 2011, 217-278
2. M. Barada, Topografija Porfirogenitove Paganije, Starohrvatska prosvjeta Vol.II No.1-2 Rujan 1928, 37-54.
3. I. Basić, Problemi proučavanja ranosrednjovjekovne crkvene organizacije u studijama Mihe Barade, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest, 40, Zagreb, 2008, 49-90.
4. I. Goldstein, Topografija Porfirogenitove Paganije - doktorat Mihe Barade, Povijesni prilozi, Vol.41 No.41 Prosinac 2011, 9-16.





Нема коментара:

Постави коментар