Стуб светог Стефана

Први витешки ред у српској средњовековној држави био је Стуб светог Стефана који је основао први српски цар Стефан Душан (1331-1355). За овај витешки ред сазнајемо на основу позних дубровичких хроничара, Мавра Орбина и Јакова Лукаревића. Ранију потврду ових казивања налазимо у надгробном споменику властелина Ђураша Илајића на коме стоји да је он био у цара Стефана трети витез (Јиречек 1952, 256). Ово помињење трети витез може се довести у везу са вешћу коју нам даје ромејски цар Јован Кантакузин. Наиме, 1342. Јован Кантакузин, самопроглашени цар, затражио је војну помоћ од српског владара Стефана Душана, а о том питању Стефан Душан се саветовао са својим већем које је чинило 24 витеза (Јиречек 1952, 256).

Витез на слици Паје Јовановића Женидба Душанова 1900/01.

Треба напоменути да су се у средњовековној Србији одржавали и витешки турнири по угледу на Запад. Ти турнири су се звали ђостра. Витешки модел којем су били посвећени српски витезови може се сагледати из витешког романа Александрида.

Литература:

1. И. Божић, Коњ добри и оружје, (уз чл. 48 Душановог законика), ЗМСДН 13-14 (1956), 85-92.
  
2. С. Бојанин, Забаве и светковине у средњовековној Србији, од краја XII до краја XV века, Београд 2005.

3. К. Јиречек, Историја Срба, Београд 1952.

4. Б. Павловић, Роман о Александру Великом у средњовековној Србији,: витешки модел и портрет владара-ратника, ЗМСИ 85 (2012), 7-28.