Павле Јулинац (1731/1732-1785) је био пореклом из српске племићке граничарске породице Јулинац. Његов отац Арсеније био је капетан, а деда мајор Василије из Сегедина. На школовање је ишао у Братиславу, али је то прекинуо да би ишао за Русију са својим кумом и генерал-мајором Јованом Шевићем као коњички заставник у познатим сеобама Срба за Русију. Као руски официр био је курир у руском посланству у Бечу. Једну деценију касније био је руски конзул у Напуљу (Напуљска краљевина). Умро је у Бечу 1785. године.
Издао је 1765, године у Венецији (Млетачка Република је укинута 1799) Краткоје в'веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа.
 |
| Почетна страница дела Павла Јулинца из 1765. |
У првом поглављу које је П. Јулинац насловио сербски владаоци или краљеви доноси најстарију српску прошлост.
Пише да су у време Јустинијана и Маврикија око лета 600. Авари опустошили крајеве између реке Дунава и Јадранског мора. После тога, не много касније, Хрвати су се населили у тим пределима и формирали две државе Далмацију и Хрватску. Убрзо Дунав прелазе и Срби и насељавају Балкан. Писац користи дело цара Константина VII Порфирогенита (913-959) и наводи да су Срби у прадомовини живели окружени Турском, Алеманијом и великом Хрватском. Забележио је и причу о два брата који су поделили народ и да је један кренуо према југу, ка Солунском крају. После неког времена кренули су назад у Отачество књаза свог. Код Београда су се предомислили и преко управитеља Београда добили од цара Ираклија дозволу да населе крајеве од којих су настали Србија, Захумље, Требиње, Конавле.
Павле Јулинац наводи да су од брата који је повео Србе на пут према Ромејском царству владавину наставили његови потомци. Он наводи имена Болеслав, Радослав, Прозигој, Бластемир. Наводи да је Бластемир победио око 870. године, у време цара Василија Македонца, Пресијама, краља бугарског. Бластемир је имао три сина: Мунтимира, Стројимира, Гојника. Своју ћерку је Бластимир дао за жену Белину, жупану требињском. После оца Мунтимир, Стројимир и Гојник су заједно владали и победили бугарског краља Михаила, сина Пресијама. Потом три брата су посвађала и Мунтимир је победио. Он је задржао Петра или Петрислава сина Гојника уз себе, а који је касније побегао у Хрватску. Мунтимир је имао три сина: Пријаслава, Брана или Борена и Стефана.
Пријеслав је наследио оца али не владавши годину отера га са престола Петар или Петрислав. Он је владао у време филозофа Леона и много је пакости претрпео од својих. На крају је бугарски краљ Симеон ухватио Петрислава и бацио га у тамницу где је он умро.
Павел, Боренов син, после збацивања Петрислава похита у Србију и преузе власт на три године.
Онда након три године владања Павела, Србијом завлада Захарије који се борио против Бугара уз помоћ цара Романа Лакапина. Симеон бугарски краљ крену са много војске на Србију и Захарије побеже у Хрватску. Бугари су искористили Честлава, сина Клонимировог, да похватају српске велможе и да опустоше Србију. После седам лета Честслав из бугарског столног града побеже у Србију и затекне 50 човека без жена и дома. Уз помоћ ромејског цара Честслав обнови Србију.
Овим је Павле Јулинац завршио прву главу, док је у другој говорио о сербско-далматијским владарима где помиње владаре из Летописа попа Дукљанина. У трећој глави пише о Немањиној владарској линији.
Павле Јулинац наводи да су од брата који је повео Србе на пут према Ромејском царству владавину наставили његови потомци. Он наводи имена Болеслав, Радослав, Прозигој, Бластемир. Наводи да је Бластемир победио око 870. године, у време цара Василија Македонца, Пресијама, краља бугарског. Бластемир је имао три сина: Мунтимира, Стројимира, Гојника. Своју ћерку је Бластимир дао за жену Белину, жупану требињском. После оца Мунтимир, Стројимир и Гојник су заједно владали и победили бугарског краља Михаила, сина Пресијама. Потом три брата су посвађала и Мунтимир је победио. Он је задржао Петра или Петрислава сина Гојника уз себе, а који је касније побегао у Хрватску. Мунтимир је имао три сина: Пријаслава, Брана или Борена и Стефана.
Пријеслав је наследио оца али не владавши годину отера га са престола Петар или Петрислав. Он је владао у време филозофа Леона и много је пакости претрпео од својих. На крају је бугарски краљ Симеон ухватио Петрислава и бацио га у тамницу где је он умро.
Павел, Боренов син, после збацивања Петрислава похита у Србију и преузе власт на три године.
Онда након три године владања Павела, Србијом завлада Захарије који се борио против Бугара уз помоћ цара Романа Лакапина. Симеон бугарски краљ крену са много војске на Србију и Захарије побеже у Хрватску. Бугари су искористили Честлава, сина Клонимировог, да похватају српске велможе и да опустоше Србију. После седам лета Честслав из бугарског столног града побеже у Србију и затекне 50 човека без жена и дома. Уз помоћ ромејског цара Честслав обнови Србију.
Овим је Павле Јулинац завршио прву главу, док је у другој говорио о сербско-далматијским владарима где помиње владаре из Летописа попа Дукљанина. У трећој глави пише о Немањиној владарској линији.
Нема коментара:
Постави коментар