Гепиди су били германско племе које ка југу Европе кренуло из Скандинавије. Име су добили, према Јорданесу, од готске речи гепанта што значи спор, јер су у односу на друга племена каснили у сеоби. Око 260. године заједно са Готима нападају римску Дакију где се насељавају у 6. веку.
Хуни су након проласка кроз "Врата народа" наметнули своју власт многим германским племенима, међу њима и Гепидима. После смрти Атиле, 453. године, огромни Хунски племенски савез се распао. Гепидски краљ Ардарих повео је потлачене Германе у борбу против Хуна и победио их на реци Недао у Банату 454. године. После ове битке Гепиди продиру у Срем због кога се сукобљавају са Остроготима. Доживљавају пораз на реци Вуки која се налази између Вуковара и Винковаца, 488/489. године. Ипак, држава Гепида се простирала источно од средњег тока Дунава допирући до изворишта Тисе и обронака Карпата. Гепиди су поражени од Авара и Лангобарда 567. године, па су прибежиште пронашли у балканским провинцијама Источног римског царства (Византија).
Лобања алеманске жене старе око 30, 40 година из 6. века. Нађено на подручју Виртемберга |
Од својих некадашњих господара Хуна, Гепиди су преузели обичај вештачког издуживања лобање. Овај третман почиње у најранијем дечјој доби "моделирањем" лобање помоћу завоја.
На археолошком налазишту Градина на Јелици код детета старог 3 или 4 године из гроба бр. 13 (из нартекса Базилике "А") и код детета старог 2 или 3 године из гроба бр. 5 (положеног јужно до Базилике "В") уочени су јасни трагови вештачког деформисања лобање. Трагови вештачке деформације лобање са великом вероватноћом се налазе и код детета из гроба бр. 14 старог око 3 године.
Лобања детета старог око 3 године нађена код Шварценбаха у Доњој Аустрији |
На археолошком налазишту Кормадин код Јакова од 19 анализираних лобања 3 су биле вештачки деформисане.
Локалитет 1a, гроб 3a Сирмијум |
На локалиту 1a, гроб 3a у Сирмијуму нађена је лобања са вештачком деформацијом. Припадала је мушкарцу који је у тренутку смрти имао 35–39 година. На овом налазишту пронађени су остаци још 25 особа из истог периода. На основу археолошких налаза, опредељени су у германски културни хоризонт. Ниједна од ових особа није имала вештачку деформацију лобање. Пошто су код Германа само истакнути чланови друштва били подвргавани оваквој деформацији, стиче се утисак да је овај мушкарац био истакнута личност заједнице.
У Баварској је нађено на 6 различитих локалитета 36 лобања одраслих особа од којих је 14 имало облик јајета због вештачке деформације.
Линкови:
2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5289542/
3.http://thejns.org/doi/pdf/10.3171/2014.1.FOCUS13466
3.http://thejns.org/doi/pdf/10.3171/2014.1.FOCUS13466
Литература:
1. Nataša P. Miladinović-Radmilović, Artificial cranial deformation, GSAD 28 (2012), 301-312.
2. Живко Микић, Антрополошки осврт на вештачки деформисане лобање из периода велике сеобе народа, Зборник Народног музеја XV-1 археологија, Народни музеј у Београду, Београд, 133 – 139
Нема коментара:
Постави коментар