Када споменемо порцелан одмах се сетимо Кине. Порцелан свој врхунац доживљава за време династије Танг (618-907) када је стабилизована држава и уметност цветала. Тада је настао и први прави селадон ‒ Ју (Yue) порцелан нарочите
нијансе зелене боје сличне жаду. Тек за време династије Сонг (1128-1279), када су у српским земљама владали Војислављевићи, Вукановићи и Немањићи, селадон је постао важан као "царски" производ. Династија је двор преместила у Ханжу где су основане и велике радионице. Расположиви подаци указују да је средњовековној Европи порцелан био веома редак, а селадон још ређи. Посуђе од порцелана долазило је углавом као поклон владарима, а богато племство га је набављало преко специјалних поруџбина код трговаца.
 |
| Посуда 1 |
На простору данашње Србије делови две велике посуде од селадона су нађени у Београдској тврђави. Један део посуде прве посуде је нађен у Доњем граду, а део друге посуде је нађен у Горњем граду. Посуде по свом облику, бојама глазуре и декорацији највероватније припадају времену касне Јуана династије, тј. другој половини 14. века.
Ове две посуде највероватније су дошле до Београда у време власти деспота Стефана Лазаревића када је српска деспотовина имала велике приходе од рударства и трговине.
 |
| Посуда 2 |
Литература:
1. В. Бикић, Ексклузивно кинеско посуђе на Балкану: Налази селадона из XIV века са Београдске тврђаве, Зборник Народног музеја - Београд, XXI-1 археологија (2013), 253-273.
Линк:
Нема коментара:
Постави коментар