Кога су Угри затекли у Панонској низији крајем 9. века?

Римско царство се ширећи се ка Балканском полуострву ширило и ка Панонској низији. Током првог века нове ере римска власт се проширила до горњег, средњег и доњег тока Дунава. У наредним вековима римске власти су морале да се боре против Германа и Сармата који су непрестано вршили упаде у римске провинције у Панонској низији и Балканском полуострву. 

Проласком Хуна кроз "врата народа" 375. године ствари се мењају по римску власт. Хуни праве својплемсенски савез са центром у данашњем Банату. Хунски поглавар Атила је вршио продоре у Источно римско царство током своје владавине. Једно посланство Источног римског царства се упутило 449. године у хунску престоницу која се налазила негде близу реке Тисе. У том посланству налазио се Приск који је оставио запис о том дипломатском путовању. Он је забележио пар речи које би се  могле тумачити као словенске. Овакав став заузели су Л. Нидерле, Ф. Баришић и Ђ. Јанковић. Ово би значило да су Словени већ средином 5. века живели око средњег Дунава, тј. у Панонској низији под хунском влашћу.

Средином 6. века (548) имамо податак о словенском упаду у источноримске балканске провинције са средњег Дунава што би значило да Словени слободно живе на том подручју. Њихови јужни суседи би у том периоду били Гепиди. 

Доласком Авара 567. године у Панонску низију уништена је држава Гепида, а Панонски Словени су пали под аварску власт. Некадашњи савезници Авара, Лангобарди, су се након уништења Гепида одселили за северну Италију, избегавајући сукобе са Аварима. Створивши огромну државу која је обухватала целу Панонску низију Авари су спроводили пљачкашке походе на територију Источног римског царства (Византија) и својих западних суседа-

Словени су 623. године подигли устанак на простору Братислава-Девин, ослободили се аварске власти и поставили за свог владара франачког трговца Сама. Самова држава је вероватно обухватала данашњу Лужицу, Чешку, Словачку, Доњу Аустрију, делове Мађарске и Словачке. Такође, након пропале аварско-словенске опсаде Константинопоља (Цариграда) 626. године настао је метеж у аварској држави. То је период када би Срби и Хрвати могли да пробију пут ка Балканском полуострву. Након гушења немира аварска држава се стабилизовала и остали Панонски Словени остали су под влашћу Авара.

Ипак, врхунац Авара је прошао и сад је аварска држава постала плен освајача са запада, Франачког царства.

Франци су 791. направили један поход који је Аваре натерао на повлачење и изазвао међуплеменске сукобе. Панонски Словени су помагали ове нападе Франака желећи да се ослободе аварске власти. Поход Франака из 796. године заузео је престоницу Авара и натерао аварске поглаваре да приме хришћанство. Бугари са источне стране 804. заузимају Трансилванију и Панонију све до средњег тока Дунава за време владавине кана Крума (803-814). Крајем 9. века бугарским територијама изнад Дунава ће господарити локалне војводе које нису успеле да се одбране од напада Угара.

Бугарска држава почетком 9. века

Уништењем аварске државе Словени сада формирају своје кнежевине под франачком заштитом. Једна од њих, Доња Панонија, налазила се око  Блатног језера у данашњој Мађарској. Њен први кнез Прибина владао је Доњом Панонијом од 847. до 861. године. Њега је наследио син Коцељ (861-874) за чије је владавине проширена мисионарска делатност Константина и Методија из Великоморавске кнежевине. Након њега Доњом Панонијом влада Арнулф Корушки који ће 887. постати краљ Источне Франачке.

Кнежевина Доња Панонија око 846. године