уторак, 08. мај 2018.

СВЕТОВИДЪ : Централный листъ за просвету, новости, трговину и моду (1852-1870)

     Световид је као белетристички лист покренуо Александар Андрић 14. јула 1852. у Темишвару, а у Беч га је преселио у децембру 1852. У штампарији Мехитариста у Бечу штампан је у периоду од 1853-1855. године. Лист се бавио углавном књижевним и просветним темама, а од 1854. прерастао је у политички лист који је изједначавао интересе Српства са интересом Аустрије. Сарадника за часопис Световид је било мало па се Александар Андрић сналазио тако што је прештампавао текстове из других новина. Од 1857. године правник и стипендиста Матице српске Александар Сандић почео је да сарађује у уређивању листа Световид.
   Александар Андрић је 1858. године осуђен на једномесечну казну затвора у Бечу, и на губитак кауције од 100 форинти и на накнаду свих трошкова за казнени поступак. Због тога, Александар Андрић, је био спреман да прода часопис Световид, штампарију и календар Зимзелен.
Часопис Световид
    Априла 1859. поводом А. Андрић је поводом пада аустријског министра унутрашњих дела Александра фон Баха и његовог апсолутизма дао одушка себи и написао текст којим се са иронијом изражавао о наведеном догађају. Владика Платон Атанацковић је овај текст у Световиду проказао окружном начелнику Новог Сада. Аустријске власти су само опоменуле А. Андрића, али он је наставио са таквим текстовима. У броју 32 часописа Световид објавио је текст песме Поздрав Црногорцима на Грахову у којој је величао црногорског књаза Данила I Петровића-Његоша и позивао Србе из Војводине да се уједине под његовим вођством. Аустријске власти су покренуле казнени поступак али се А. Андрић пре тога склонио у Београд. Очекивао је да му се придружи жена Јелисавета и штампарија, али су аустријске власти ухапсиле њу а штампарију заплениле. Осуђен је од стране аустријског суда, у одсуству, на шест месеци. Књаз Милош Обреновић га је предао властима Дунавске монархије због тога што је А. Андрић више подржавао књаза Александра Карађорђевића него њега. Конзервативно - клерикални кругови, присталице Карађорђевића, своје ставове износили су у листу Александра Андрића, Световид, па не чуди одлука књаза Милоша.
    После издржавања казне у Аустрији, А. Андрић прелази са штампаријом, из Беча, 1860. године у Београд. Ту наставља своју делатност издавања часописа Световид. Песник Владимир Васић (1842-1864) је своје прве песме објавио у Световиду. Ту се истиче његова песма Младом Србину која је изашла у број 65 1861. године. Чланке је објављивао и свештеник Никола Поповић као и књижевник Емил Чакра. Словенац Јанез Похар је објављивао чланке у Световиду у периоду од 1866. до 1870. године и вероватно радио у штампарији А. Андрића. Драгутин Томај Тумински писао је у Световиду југословенски орјентисане чланке у складу са политиком књаза Михаила. У часопису је објављен и путопис професора крагујевачке гимназије Јосифа Веселића, Моје путовање по Србији с двема Енглескињама (изашло септембра 1863).
   У последњој години излажења (1859) у Аустрији, Андрић је с више националног одушевљења објавио чланке и песме које су ишле у прилог идеји српског националног ослобођења, а у Београду најавио обнављање листа с истим називом у којем ће се писати против аустријске самовоље и тлачењу народности. 
      А. Андрић је напустио је Књажевину Србију 1870. године, у време владе књаза Милана Обреновића, када се преселио за Букурешт и тиме се гаси часопис Световид. Занимљиво је да је у Букурешту А. Андрић основао Словенску дружину 1875. године.

Линкови:

1. http://www.vi.sanu.ac.rs/Biblioteka/Biblioteka.pdf

2. С. Граховац, Књижевни рад Александра Андрића, Темишварски зборник 3 (2001), 73-79.

3. Ђ. Игњатовић, Политичке везе Љубена Каравелова са Србима, Историјски часопис 16-17 (1966-1967), 145-164.

4. Д. Микавица, Безнадежни савез. Српско-хрватски односи и војвођанско питање 1848–1868 (2), Истраживања 24 (2013), 285–310.

5. M. Rode, Nekaj podatkov o Janezu Poharju, Zgodovinski časopis št. 1-2 (1968), 97-105.

6. https://tamoiovde.wordpress.com/2017/05/11/moje-putovanje-po-srbiji-s-dvema-engleskinjama/

Нема коментара:

Постави коментар