Свима је знано да је Ромејско царство било веома богато и да је то изазивало велики број непријатељских похода. Ромејски златни новац звао се номизма (антички грчки-новац). Његова вредност била је непроменљива дуго времена. Важио је као средство плаћања од Индије и Русије до западне Европе.
 |
| Ромејска флота одговара на напад Руса око 941. године |
Нама занимљив догађај збио се током 1040. године. Ромејска лађа која је послата цару Михаилу IV Пафлагонцу (1034-1041) у Солун носила је десет кентенарија злата. Брод је због олујног ветра доживео бродолом на илирске обале. Злато је приграбио, према речима ромејског писца Јована Скилице, архонт Срба Стефан Војислав. Он је већ једном водио борбу са Ромејима у Србији 1034-1036. године. Сада се Стефан Војислав вратио из заробљеништва у Цариграду и кренуо у нову борбу против Ромеја, сада у Дукљи.
Цар Михаило је након сазнања да је Стефан Војислав запленио злато написао писмо и послао је српском архонту. У писму је затражио да му се врати злато да не би својим поступком изазвао рат. Одговора није било па је цар послао војску на чијем челу се налазио евнух Георгије Проватас. Ова ромејска војска се запутила у Дукљу али је у запавши у гудуре, јаруге била потучена од војске Стефана Војислава. Дукља је након тога стекла одређену независност у односу на Ромејско царство.
 |
| Хистаменон цара Михаила IV Пафлагонца |
Колико је новца заплењено на ромејском броду? Извор бележи да је Стефан Војислав приграбио 10 кентенарија злата. Кентенариј (центенариј) je римска и византијска мера, која je садржавала десет фунти злата, a једна фунта je тежила око 320 гр. Једна номизма имала је тежину од око 4,5 гр, што значи да је Стефан Војислав дошао у посед 7 200 златних номизми (320 кг злата).
Замислите колико је Стефан Војислав стекао новца и колико је олакшао себи набавку оружја и војника.
Нема коментара:
Постави коментар