четвртак, 01. август 2019.

Шта се догодило са повељама средњег века?

   Познато је да од српских повеља и писама током трајања средњег века (5-15. век) остало свега 2000 различитих докумената. Шта се збило са њима? 
Османски акинџијски упади у одређеном подручју трајали су и по десетак година и том приликом Османлије нису се концентрисале на заузимање одређених тачки него на пустошење, паљење летине, утврда, села... Властела је своје повеље, записе, књиге, писма чувала у ковчежићима и кутијама. Имамо пример војводе Сандаља који је у Дубровнику маја 1406. године као поклад оставио један ковчежић са повељама, записима и књигама, као и две кутије са повељама и књигама (Ивановић 2015, 360). Не треба сумњати да је овако чувала своја документа и остала властела на простору средњовековних српских држава.

Повеља цара Стефана Душана Хиландару
   Дешавало се да у току опсаде властелин не успе да извуче своја документа која су му омогућавала повластице, наводила његове поседе, обавезе зависног становништва. Тако имамо пример из 1438. године када је војвода Степан Вукчић Косача одузео војводи Радославу Павловићу подручје Требиња. То се догодило тако брзо да Радослав Павловић није успео да извуче своју архиву. То сазнајемо на основу повеље Радослава Павловићу Дубровнику из 1439. која је имала функцију признанице за изгубљену документацију. Овде смо поставили тај део повеље:  
   "А ОВЬ NАШЬ ЗАПИСЬ ПОВЕЛЮ ПОВЕЛЕСМО УПИСАТИ НОВУУ ЗАⰛО ИМА СЕ РАЗМИРИЕ СА ГОСПОДИNОМЬ ВОЕВОДОМЬ СТЕПАNОМЬ СИNА ГОСПОДИNА КNЕЗА ВУКЦА ХРАNИКА А СИNОВЦА МНОГОПОЧТЕNОГА СПОМЕNУТЬѢ ГОСПОДИNА САNДАЛА БИВШАГО ВЕЛЕКАГО ВОЕВОДЕ БОСАNСКОГА КАД ПРИЕМИ NАШ ГРАДЬ ТѢБИNЮ. ТУИ МИ УЗЕ ЗААПИСЕ И ПОВЕЛЕ Ѿ ВИШЕ РЕЧNѢХЬ ПОСТАВАА ⰛО ИМАХОМО Ѿ КNЕЗА И ВЛАСТЕО ДУБРОВАЧЦѢХ У КОМУNЬ ДУБРОВАЧКИ."


E. Kurtović, Iz historije trebinjskog kraja u srednjem vijeku, Godišnjak Bošnjačke zajednice kulture "Preporod", Godina XI (2011), 279-301.