понедељак, 25. фебруар 2019.

18. август 1184. Поморска битка код Пољица

  Односи Стефана Немање и Дубровника након његовог ступања на рашки престо нису били баш најбољи. Према дубровачком хроничару Ј. Лукарићу Стефан Немања и његов брат Мирослав су освојили Дријеву на доњој Неретви око 1172. и то се може посматрати из угла млетачко-византијског рата 1171-1172. где су Срби били савезници Венеције. Ипак, велики жупан Стефан Немања је доживео пораз и био заробљен од Ромеја.

Сукоб хумског кнеза Мирослава и Дубровника
  После смрти цара Манојла Комнина настали су по Ромејско царство тешки дани. Удружена угарско-српска војска је 1183. године оперисала до Сердике (Софије). Међутим, изгледа да војска великог жупан Стефан Немања и његове браће Страцимира и Мирослава није само ратовала на истоку већ је ратовала и у Дукљи јер је забележен напад на Бар 1183. или 1184. године. Могуће да је Стефан Немања ратовао на истоку а да су његова браћа ратовала по Дукљи. Убрзо је уследио напад Немањића на Дубровник. Мирослав, старији брат Немањин, је покушао да порази Дубровник, град који је признавао ромејску власт, поморским путем.
  Кренувши са својом флотом, вероватно сакупљеном од захумских приморских градова, Мирослав је код Пољица, између Затона и Орашца прекопута острва Колочепа, доживео пораз од дубровачке флоте. Како дубровачки хроничар Мавро Орбини бележи, дубровачки заповедник Миха Бобаљевић је 18. августа 1184. поразио Мирослава и том приликом заробио три галије, два галеона и три саеције. Овај пораз није спречио хумског кнеза Мирослава да следеће године опседне Дубровник.

Извори и литература:

М. Орбини, Краљевство Словена, прир. Ф. Баришић, Р. Самарџић, С. Ћирковић, Београд 1968.

И. Равић, Писмо барског епископа Гргура сплитском канонику Гвалтерију, Стари српски архив 10 (2011), 183 - 190.

Г. Шкриванић, Прилог проучавању западних граница српске државе на приморју од XII до XIV века, Историјски часопис 24 (1977), 47 - 61.

недеља, 3. фебруар 2019.

Битка у Мачви 1268. Угарско ропство српског краља

Српске земље су врло рано дошло у опасност од три силе: Ромејског царства, Бугарске и Угарске. Кнез Часлав Властимировић, син Клонимиров, је погубљен од стране Угара око 950. године. Српски владари из династије Вукановића били су у добрим односима са Угарском. Владарски род Немањића био је у променљивим односима. Велики жупан Стефан Немања био је у савезништву са Угрима али је и ратовао против њих 1192/1193. Велики жупан, доцније краљ, Стефан Првовенчани је морао да ратује са братом Вуканом коме је подршку давао угарски краљ. За доба краљева Радослава и Владислава немамо података о односима са северним суседима.
Битка у Мачви
Краљ Стефан Урош је био тесно повезан са угарском круном. Његов син старији Драгутин био је ожењен угарском принцезом Каталином али не може се поуздано утврдити када је склопљен брак. Војска краља Стефана Уроша помагала је Угре у њиховим ратовима по средњој Европи.
Ипак, у једном тренутку, крајем 1267. или почетком 1268, краљ Стефан Урош се отргао од угарске власти и напао јужну угарску област, Мачванску бановину, којом је управљао унук краља Беле IV. Краљ Стефан Урош свакако је запосео део бановине Беле Ростислављевића и нанео велику штету. Мачва је била позната и као овострани Срем све до 15. века.
Угарски краљ Бела IV је свом унуку послао као помоћ војску под пожунским жупаном Стеваном. Та угарска војска је потукла у боју у Мачви на пролеће 1268. године српску војску коју је предводио краљ Стефан Урош. О тим дешавањима сазнајемо на основу пет угарских повеља.
Угарска војска је заробила не само заробила зета српског краља него и самог краља Стефана Уроша и српску бојну заставу. После завршетка битке гласник је однео српску бојну заставу и побо испред двора где се налазио краљ Бела IV који је тада био у друштву страних посланстава. Бела  IV је обавештен о великој победи и угледним заробљеницима и великом ратном плену.
Слобода за српског краља и његову пратњу је скупо плаћена. Обновљена је и власт Угарске над државом краља Стефана Уроша, а и уведен је угарски систем наслеђивања престола.


Ђ. Бубало, Српска земља и поморска у доба владавине Немањића, Београд 2016.
М. Динић, О угарском ропству краља Стефана Уроша, Историjски часопис 1-2 (1948), 30-36.
М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина, Историјски часопис 23 (1976), 22-37.
С. Станојевић, Краљ Урош, Годишњица Николе Чупића 44 (1935), 106-167.