четвртак, 25. новембар 2021.

Страдање Срба у Јагодини у зиму 1738/1739. године

           У Другом аустротурском рату (1737-1739) Османско царство је потукло Аустријско царство и миром у Београду 1739. вратило Београдски пашалук /Смедеревски санџак/ под своју власт.

      Крушевачки санџакбег Дели Хасан - паша Суљобашић је био човек склон проневерама, изнудама, отимањима поседа и злочинима. Смењен је са места крушевачког санџакбега али се истакао својом борбеношћу током борби са Аустријанцима. Премештен је из Равног за мухафиза (заповедника) Јагодине почетком августа 1738. године. Чим је постављен мухафиз Дели Хасан - паша је добио задатак да прикупи податке од кнезова и коџабаша Јагодинске нахије, Крагујевачке нахије, Рудничке нахије, Пожешке нахије и Грочанске нахије колико би раја могла да скупи брашна, јечма, зоби и сламе а османска ордија ће одмах платити у готовом цену откупа. Да би помогла мухафизу Дели Хасан - паши у рату наређено је од стране Порте крајем 1738. да буду упућени као помоћ 1200 серденгечтија (јаничарски синови добровољци) из Скопља, Качаника, Дебра, Приштине и Вучитрна у Јагодину.

         У зиму 1738/1739. године мухафиз Дели Хасан - паша Суљобашић извршио је одмазду и побио известан број Срба, становника Јагодине, киван због своје небудности у вези са привременим губитком Рудника. Затим је присвојио њихова имања.

       Велики везир Иваз Мехмед-паша Насрулаховић, пореклом из Јагодине, упутио је ферман крајем маја 1739. године јагодинском мухафизу Дели Хасан - паши у ком је наглашено да се раји не дира у образ, имање, жене и децу, усеве, мулкове и стоку. Дели Хасан - паша добио је и задатак да тај ферман се прочита раји са упозорењем за оне који би се одметнули. 

            За овај злочин јагодинског мухафиза Дели Хасана - паше Суљобашића сазнало се на Порти тек у марту 1741. године, за време великог везира Хаџи Ахмед-паше, када су разбаштињени наследници побијених Јагодинаца покушали преко београдског везира да врате своју отету имовину.  Дели Хасан - паша Суљобашић је премештен за санџакбега у Призрену.

Литература:

Радмила Тричковић, Београдски пашалук 1687-1739, прир. Н. Шулетић, Београд 2013.

Радмила Тричковић, Крушевачки санџакбегови у XVIII веку, у: Крушевац кроз векове, ур. А. Стошић, И. Божић, М. Спремић, Крушевац 1972, 81-109.