субота, 17. новембар 2018.

Проблеми истраживања српског раног средњовековља

   Историографија углавном почива на истраживању писаних историјских извора, у случају српске медиевистике то је велики проблем. Зашто? Зато што нам је у периоду од 7. века до 15. века, када историчари завршавају средњи век, остало свега око 2000 различитих докумената. Од тога је 1 000 повеља српске и босанске канцеларије. То је изузетно мало, више је сачувано писма једног италијанског трговца него свих докумената српских владара (коресподенција предузећа Франческа Датинија, из Прата, има бар 120 000 писама у периоду између 1385. и 1410. године). Тај проблем најбоље је изложио историчар Никола Радојчић у свом чланку "Друштвено и државно уређење код Срба у раном средњем веку - према Барском родослову" из 1935: "Ја нисам у недоумици да се рано друштвено и државно уређење код Срба и Хрвата не да ни онолико поуздано реконструисати на основу Барског родослова како су то постигле за своје народе нпр. француска и енглеска историографија. Заиста нисам. И оне се туже на оскудицу извора за то доба али какви су они богаташи према нама? Где је нама - да само једно име поменем - Гргур Турски, с његовим драгоценим подацима за проблеме које истичем?"
   О српској раносредњовековној историји знамо највише на основу два дела: О управљању царством, дело цара Константина Порфирогенита, и Летописа попа Дукљанина, према Тибору Живковићу рађеном крајем 13. века за политичке потребе хрватског кнеза Павла Шубића.
Ове податке мало нам надокнађују страни  извори. Највише византијски, затим латински и арапски. Око издавања ових извора највише се урадило о византијских, где су изашла четири тома (Византијски извори за историју народа Југославије). Што се тиче латинских и арапских они су разбацани.
Монах пише књигу
Такође, материјални извори су од велике помоћи за истраживање наше најстарије прошлости. Године 2006. под иницијативом археолога Ђорђа Јанковића, у иностранству је на аукцији купљен печетњак кнеза Стројимира, сина кнеза Властимира и брата Мутимировог. Оно што је помогао овај прстен јесте да смо сазнали да је постојала канцеларија на "двору" Властимировића јер печетњаком се потврђивала документа. Још један печетњак, је скорије пронађен и разрешио неке недоумице. У питању је печетњак краља Константина Бодина (1081-1099), нађен у збирци Археолошког музеја у Истанбулу 2008. године. Приликом прегледа збирке професор Жан Клод Шене је прочитао на печетњаку Константин протосеваст и ексусијаст Дукље и Србије. Пошто је византијска титула ексусијаст одговара краљевској титули, то нам је потврдило да је отац Константина Бодина, Михаило, имао титулу краља што је било дуго времена тешко питање српске историографије.
Оно што је потребно да државне институције ураде, пошто нове писане изворе тешко да ћемо наћи, јесте да улажу у археолошко ископавања на подручју раносредњовековних српских земаља и откуп предмета на аукцијама. Можда би путем ископавања дошли до нових печата који би својим натписима разрешили нека питања наше прошлост. Печат на коме је на грчком писало Петар архонт Дукље, потврдило нам је постојање Петрислава, оца Јована Владимира, који се једини пут помиње Летопису попа Дукљанина. Потребно је ископавати на простору цркви Св. Сергија и Вакха на реци Бојани и свуда око Скадарског језера, Св. Петра код Требиња, као и на просторима места битака који се помињу у историјским изворима.

Литература:
1. Н. Исаиловић, Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама. Доба Немањића (приказ), Zb. Odsjeka povij. znan. Zavoda povij. druš. znan. Hrvat. akad. znan. umjet., 35 (2017), str. 253-336.

2. А. Тененти, Италија у петнаестом веку, Београд 2001.

недеља, 04. новембар 2018.

Старина Новак - историјска личност

Старина Новак (код Румуна познат као Баба Новак) рођен је око 1530. године и родом је био из српског места Пореч на реци Дунаву. Са својим хајдуцима четовао је у Османском царству. На позив влашког војводе Михаја Храброг (1593—1601) дошао је са својим хајдуцима у редове његове војске око 1595. године. У походима војске војводе Михаја Храброг Старина Новак је са својом четом ишао као претходница или деловао самостално, нарочито ако се деловало на територији Османског царства. У походу на пролеће 1596. године заузео је са својих 700 хајдука тврђаву Враца и спустио се све до Софије, а затим се вратио на Дунав и заробио турске шајке. Те исте године 1500 хајдука Старине Новака су заузели град Плевну где су задобили много богатства. У походу 1598. године Старина Новак је после борби у видинском крају повео са собом у Влашку око 16 000 Срба тога краја. Године 1600. као део војске војводе Михаја Храброг, заједно са Дели Марком, ушао је у молдавску престоницу Сучаву. Као генерал коњице Старина Новак је учествовао у бици која је требало да одлучује о будућности војводства Михаила Храброг. Добијену битку Старина Новак је изгубио јер је био нападнут с леђа од стране Мојсија Секеља Мојсија и његових 5 000 војника. Након пораза војвода Михај Храбри морао је да иде код хабзбуршког цара у Праг. 
Старина Новак, слика Уроша Предића
После одласка војводе Михаја Храброг у Праг, Старина Новак је дошао код генерала хабзбуршке војске Ђорђа Басте који га је послао код Липове. Ухваћен близу Липова од стране угарског племства, нарочито Иштвана Чакија и Мојсија Секеља, одведен је у Клуж где му је одрана кожа, стављен на ломачу и жив спаљен, 5. фебруара 1601. године.

петак, 02. новембар 2018.

536. "Година без Сунца"

Поједини извори 6. века забележили су занимљив феномен који се десио у годинима 535-536-537. Прокопије из Цезареје оставио је у својим списима податак да је Сунце сијало само четвртину своје снаге, као Месец, током целе године, и да је изгледало претерано као Сунце у помрачењу. Све се то дешавало десете године владавине цара Јустинијана (527-565). Касиодор историчар из 6. века исто је забележио тај феномен, али мало поетскије па је тешко разлучити тачне карактеристике дешавања. Каже да Сунце не сија уобичајно и да је плаве боје.
И далекоисточни извори наводе да је у том периоду дошло до застоја доласка Сунчевих зрака.  Хронике јужне Кине Нан Ши кажу под годином 535. да је Сунце постајало мрачно, киша црвена као да је падала крв, облаци прашине прекрили су земљу, жута прашина падала је као снег. Корејанске хронике за 535-536. годину наводе масовне олује и поплаве.
Вулканска ерупција
Индикативно је да је клима у првој половини 6. века постала хладнија и сувља, за период треће деценије 6. века утицала је појава "Године без лета". Могући узрок овог догађаја могао би да буде вулканска ерупција. Научници су открили у гренландском леду честице сулфата (последица ерупције) и сматрају да је ерупција вулкана Илопанго у Салвадору проузроковала "Годину без Сунца". Такође, научици сматрају да је пар година касније, око 539-540, имао ерупцију још један вулкан и то на северној хемисфери. Други научници сматрају да је "Година без лета" последица удара не једне комете, већ две.
Језеро Илопанго настало вулканском ерупцијом
У суштини зима 536. године сматра се једном од најхладнијих зима у последњих 2000 година. Последица вулканске ерупције или комете су да се температура снизила током целе деценије изазивајући пропадање летине и настанак глади. У ромејској провинцији Египту 541. појавила се епидемија куге која је широм Источног римског царства однела десетине хиљада живота. Ове климатске промене дефинитивно су довеле до промена на карти тадашње Европе.

Литература:

1. N. Costa, Adam to Apophis: Asteroids, Millenarianism and Climate Change, Lemona 2013.
2. J. Laszlovszky, P. Szabó¢, People and Nature in Historical Perspective, Budapest 2003.
 T. P. Newfield, The Climate Downturn of 536-50', in S. White, C. Pfister and F. Mauelshagen eds., The Palgrave Handbook of Climate History (Palgrave, London, 2018), 447-493
A.A.Mardon, S.M.Gray, B.Gourlay, New Sights to See: Historical Comet of 541. AD,

Линкови:

1. q-mag.org/ruth-dwyer-the-comet-of-536-ad-and-the-ravenna-mosaics.html
2. q-mag.org/fragment-of-halleys-comet-hit-earth-in-536-a-d-causing-drought-and-famine.html
3. motherboard.vice.com/en_us/article/4x3yeg/a-comet-tried-to-kill-earth-with-the-black-death
4. huffingtonpost.com/2013/12/19/halleys-comet-famine-ice-core_n_4473117.html?ir=Science
5. io9.gizmodo.com/what-caused-a-10-year-winter-starting-in
6. ca.news.yahoo.com/blogs/geekquinox/halley-comet-may-caused-ancient-famine
7. academic.oup.com/astrogeo/articleA comet impact in AD 536?
8. The Comet of 536 and the Ravenna Mosaics. Dr. Ruth Dwyer
9. thoughtco.com/dust-veil-environmental-disaster-in-europe
10. smithsonianmag.com/science-nature/sixth-century-misery-tied-not-one-two-volcanic-eruptions
11. historicalclimatology.com/blog/something-cooled-the-world-in-the-sixth-century-what-was-it