Паличник је био дворски достојанственик који је носио палицу (данас палицу називамо топузом и буздованом) и вероватно су ову службу обављали синови велике властеле док су били на владаревом двору. Они су ову дужност вршили, вероватно, као оружоноше.
 |
| Представа паличника са "Лонгинове иконе" |
Мач и палица су очигледно били знаци владарског достојанства па су изабрани синови властеле из краљевске гарде морали да добију одређено звање као носиоци владарског достојанства, као што су мачоносац и паличник. Први помен паличника је из 1264. године код Доментијана у житију светог Симеона: "И без копија боди и без мача сечи и без паличија убиваје". Следећи помен је код Григорија Цамблака у житију светог краља Стефана Дечанског: "в руку его железноју палицеју".
Паличник је у потоњим вековима био задржан као један део рала у селима северно од Велеса. На то нас упућује рад Миленка Филиповића у Гласнику Етнографског музеја у Београду из 1932. године, где наводи да се у тим крајевима једини гвоздени део рала назива паличник.
 |
| Паличник на ралу |
Нема коментара:
Постави коментар