Стефан Немања враћа дедовину

  Стефан Немања је као удеони господар дошао у сукоб са браћом и из тог сукоба изашао као победник и велики жупан. Међутим, велики жупан Стефан Немања није заокружио своју територију, фалила му је Дукља, где је рођен у Рибници 1113. године. Теорија историчара Т. Живковића јесте да је Завида, отац Стефана Немање, син жупана Вукана, дворанина кога је краљ Константин Бодин поставио заједно са жупаном Марком да управљају Рашком. Тиме је Стефан Немања унук жупана Вукана.

 После смрти ромејског цара Манојла Комнина (1143-1180) у ромејској држави долази до унутрашњих проблема што користи велики жупан Стефан Немања, дотадашњи ромејски вазал. Заједно са угарском војском 1183. велики жупан Стефан Немања ратује источно од своје територије. Бугари, под вођством Петра и Асена, 1185. године дижу велики устанак против ромејске власти и тиме скрећу њихову позорност са акција великог жупана Стефана Немање.

  Заједно са браћом, Страцимиром и Мирославом, деловао западно. Страцимир и Мирослав су нападали Дубровник 1184. и 1185. године са мора и са копна и доживели су пораз у бици код Пољица. Изгледа да су браћа деловала у Приморју већ од 1183. године, за шта постоји вест у писму барског епископа Гргура сплитском канонику. Каже да је велики жупан Стефан Немања обавезао град Бар да му исплати, вероватно на име данка, 800 перпера, али да неће моћи да му плате јер су поља уништена ратним дејствима. Барски епископ није очекивао помоћ дукљанског кнеза Михаила III Војислављевића, јер су га притискали ујаци ("...ab avunculis molestatus..."). Пошто су у то време у Дукљи биле трупе Страцимира, захумског кнеза Мирослава и великог жупана Стефана Немање онда је јасно да су ујаци дукљанског кнеза управо они и да је мајка дукљанског кнеза Михаила III Војислављевића сестра Страцимира, Мирослава и Стефана Немање. Значи, у питању је један породични, династички сукоб којих је много било у средњовековној Европи. Велики жупан Стефан Немања не долази као освајач већ са жељом да обједини породичне поседе. 

Дејство великог жупана Стефана Немање у Дукљи

  Велики жупан је стављање највећег дела Дукље завршио пре јануара 1186. године, када се у Котору помиње Немањина власт над градом. У житију Светог Симеона из пера његовог сина Стефана Првовенчаног имамо обавест о акцијама у Дукљи: "Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ, и градове у њој, сазидане од руку њихових, тако да се прозвала грчка област, а којима су имена: Дањ град, Сардоники град, Дриваст, Росаф град звани Скадар, град Свач, град Улцињ, град славни Бар. А Котор остави, утврди га и пренесе свој двор у њ, који је и до данас. Остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њихову у пустош, истреби грчко име, да се никако не помиње име њихово у тој области. Народ свој у њима неповређен остави да служи држави његовој, са страхом, и са уреченим данком од Светога." Градове које је велики жупан Стефан Немања нападао као што се види су имали грчке/ромејске гарнизоне и показује нам да је дукљански кнез Михаило III Војислављевић био ромејски вазал.

   Бар је тек 1189. године дошао под власт великог жупана Стефана Немање, када су град напустили жена дукљанског кнеза Михаила III Војислављевића, књегиња Десислава, и барски епископ Гргур.

Литература и извори:

1. Ђ. Бубало, Српска земља и поморска у доба владавине Немањића I, Београд 2019.

2. И. Равић, Писмо барског епископа Гргура сплитском канонику Гвалтерију, Стари српски архив, књ. 10 (2011), 183-190.

3. Стефан Првовенчани, Сабрани списи.