субота, 28. октобар 2017.

Правац сеобе Срба на Балкан - Прилог истраживању пребалканске прошлости Срба

     Гледајући карту Чешке наишли смо на место које се зове Србско (Srbsko), удаљено око двадесетак километара од Прага. Кроз место пролази река Бероунка која је дуга 36 километара и која се улива у Влтаву код Прага. 

Србско, место у Чешкој
     Први писани споменик о Србском имамо из 1428. године у списима замка Карлштајн где се наводи да је рибар Мартин купио део шуме. Нас интересује име овог места. Само име градића вероватно потиче од племена Срба. Једно од објашњења како је место добило име је легендарно. Према локалној легенди краљица Људмила (860-921) је дошла у Чешку из Лужичке Србије (око реке Лабе) и после сукоба са својом снајом била затворена у Тетин, који се налази неколико километара северно од Србског. Људмила је била ћерка српског кнеза Славибора (859-894) и према једним изворима била је из земље Срба, док је по другим била из северне Чешке из Пшова, Мјелника (Мелника) (Homza: 2009, 61). Ове две верзије не искључују, нужно, једна другу. Наиме, Горња Лужица била је позната и као Милско (Milčenjo), и сам Пшов (удаљен од Прага око 160 километара, у округу Карлове Вари) се налази релативно близу данашње чешко-немачке државне границе. 
     Близу реке Лабе и близу чешко-немачке границе налази се место Србска Камењица (Srbská Kamenice, Србска Каменица) коју су основали Срби почетком 11. века бежећи од немачке војске краља Хенрика Светог (1004-1024). Први посведочени помен места под тим именом је из 1352. године. Само место је удаљено око 70 километара од Дрездена и око 110 километара од Прага.


Chlum као име брда и планина
     У већини словенских земаља може се наћи назив Хум/Chlum као име брда или планине, а код Срба и као име за средњовековну област. У Чешкој многа места, планине (врхови), тврђаве носе име Chlum. Нама је занимљиво постојање места Chlum, који се помиње 1115. године, у близини Пшова, које лежи на севороисточној падини Chlum планине у округу Карлове Вари. Наишли смо на Chlum, на југу Чешке, близу ког се налази место Косов (оба места су близу границе са Републиком Аустријом, удаљени око 100 километара од Дунава). Занимљиво је и постојање места Косова Хора (Косова планина), чије се прво помињање бележи 1290. године и близу ког се налази место Високи Хлумец/Vysoký Chlumec (забележено 1235. године) удаљеном око 80 километара јужно од Прага, у округу Прибрам. 


Косов и Хлумец у Јужно Бохемијском региону, југ Чешке републике
     Наше мишљење би било да је део Срба који је кренуо у сеобу од крајева око Лабе, кроз данашњу Чешку и да пратећи назив Chlum и Косов може да установимо да су се кретали пратећи Лабу и Влтаву до Дунава. У исто време треба да знамо да је на лето 623. године избио устанак Словена против Авара и да је под Самом створена држава највероватније до 625. године. Аварски каган је морао да учврсти пољуљану власт новим походом на Ромејско царство 626. године и где је доживео пораз, а у његовој држави почели су проблеми. Самова држава је ојачала и обухватала Моравску, Шлезију, Бохемију, Карантанију и Лужицу тј. крајеве око Лабе, средњег Дунава, Влтаве, горњег тока Муре и Драве. После битке код Вогастибурга 631. године у којој су Самове снаге потукле франачку војску кнез полапских Срба, Дерван, прикључио се Самовој држави (вероватно 632. године). Изводимо закључак да су Срби кренули у сеобу време пред бој код Вогастибурга (пре 631. године) и Дервановог прикључења Саму (632), крећући се долином Лабе и Дунава, борећи се са Аварима у Панонској низији, дошли до Балканског полуострва и спустили близу Солуна. 
     Пут од данашњег Линца до Београда (пратећи ток Дунава) дуг је око 900 километара и ако би обичан човек ишао 5 км/сат 15 сати сваког дана (75 км на дан), овај пут би прешао за 12 дана. Требало би узети у обзир и податак да сибирски номади су током године прелазили и 600 километара (А. Севен, Покретна кућа од кожа и костију: У чему живе сибирски номади?). Узимајући у обзир да је кренула велика група племена можемо рећи да би они могли да стигну у року од годину дана до свог одредишта на Балкану.

Литература:


1. Т. Живковић, Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025), Београд 2007.

2. M. Homza, Imago Sanctae Ludmilae in the homily Factum est an Attempt of Analysis, Quaestiones medii aevinovae 14 (2009), 55-82.

3. M. Hurbanic, The Eastern Roman Empire and the Avar Khaganate in the years 622-624 ADActa Ant. Hung. 51, 2011, 315–328.










1 коментар:

  1. Упади Словена се наводе много раније пре 625.године, а знамо да их чак у Солуну ословљавају комшијама. Колико је било потребноо да остане људи да би се добила битка против Франака и да би се контролисала наведена територија? Колико је људи прешло на Балканско полуострво?

    ОдговориИзбриши