Овим текстом хтели бисмо да осветлимо раносредњовековну војну прошлост српских земаља и да видимо какви су мачеви били доступни у периоду 9. века. Прво ћемо морати да повучемо западне границе српских области да би означили која археолошка налазишта припадају српским областима јер данас припадају новим државама које негирају постојање српског народа ураном средњем веку на том простору.
 |
| Положаји налазишта каролиншких мачева у српским областима Захумљу и Паганији |
Мало је писаних извора које нам говоре о простирању српских области у раносредњовековном периоду. Ипак, Спис о народима цара-писца Константина Порфирогенита даје нам довољно података да би повукли западне границе српских области. Грубо узевши, граница би ишла реком Цетином у Далмацији и реком Уном, која је била западна граница Босне, која се налазила као област унутар Србије Властимировића.
Дуги двосекли мачеви су одлика франачког наоружања краја 8. и 9. века. Они се стављају под ознаку мач типа К по типологији норвешког археолога Петерсона, коју је он правио за викиншке мачеве али се односи и на каролиншке мачеве.
Мач тип H се појављује у другој половини 8. века, траје кроз читав 9. век, а у средњој Европи се појављује до 10. века. Јабучица је обично троугласта.
Налазиште Могорјело код Чапљине, (Захумље): Двосекли мач има седмоделну круну јабучице. Јабучица и накрсница нису украшене. Укупна дужина мача 94,4 цм, накрсница 9,4 цм.
Налазиште Столац - Чаири (Захумље): Двосекли мач има петоделну круну јабучице. Једва су приметни остаци дрвених корица. Мач је гробни налаз, заједно са каролиншким копљем са крилцима. Укупна дужина мача 89,6 цм, накрсница 11,6 цм. Локалитет се налази уз обалу реке Брегаве.
Налазиште Вукодол код Мостара (Захумље): Није одређен тип мача, а јабучица није сачувана. Датирано око средине 9. века.
Налазиште Задварје - Полетница/Жежавица Доња (Паганија): Двосекли мач има петоделну круну јабучице, жљебови су подељени режњевима. У жљебовима у којима је делимично сачувана тауширана сребрна жица. Накрсница је такође украшена. На доњој страни са сваке стране сечива налази се по један сидрасти крст а на горњој страни налази се лично име (...A...ERTU...). Уз мач је у гробу пронађено каролиншко копље са крилцима. Укупна дужина мача 95 цм, накрсница 12 цм, дужина балчака 15,5 цм, сечиво 79,5 цм.
Налазиште Хумац код Љубушког (Паганија): Фрагметарно очуван каролиншки мач, типолошки неопредељен. Нађен 100 метара од фрањевачко манастира у средњовековним с остацима камене цркве Св. Михаила. Године 1984. налазио се у депозитарију фрањевачког манастира у Хумцу код Љубушког. Укупна очувана дужина мача 68 цм, дужина очуваног дела накрснице 7,3 цм. Недостаје јабучица и горњи део дршка, накрсница је равна и релативно масивна, крња на крајевима, вероватно, због корозије. Двосекло сечиво је сада од корозије истањено, на доњем делу сечива недостаје његов шиљак. (Vinski 1986, 61)
Налазиште Задварје - Полетница/Жежавица Доња (Паганија): Двосекли мач има петоделну круну јабучице, жљебови су подељени режњевима. У жљебовима у којима је делимично сачувана тауширана сребрна жица. Накрсница је такође украшена. На доњој страни са сваке стране сечива налази се по један сидрасти крст а на горњој страни налази се лично име (...A...ERTU...). Уз мач је у гробу пронађено каролиншко копље са крилцима. Укупна дужина мача 95 цм, накрсница 12 цм, дужина балчака 15,5 цм, сечиво 79,5 цм.
Налазиште Катуни/Крешево на положају Згон код Омиша (Паганија): Двосекли мач типа H нађен је у гробу и припада ранокаролиншком добу. Укупна дужина мача 99,5 цм. Има дамасцирану оштрицу и трагове таушираног украса на јабучици и на накрсници рукохвата.
 |
| Мачеви из Захумља. 1) Могорјело 2) Столац Чаири 3) Мостар Вукодол |
 |
| Мачеви из Паганије. 1) Хумац, Љубушки 2) Катуни/Крешево, Омиш 3) Задварје |
Литература:
J. Belošević, Osvrt na karolinške mačeve tipa H sa šireg područja Dalmatinske Hrvatske, Prilozi Instituta za arheologiju u Zagrebu, 24 (2007), 411-424.
G. Bilogrivić, Karolinški mačevi tipa K, Opvscvla archaeologica, Vol. 33 No. 1 (2009), 125-182.
G. Bilogrivić, O mačevima posebnog tipa u Hrvatskoj, Starohrvatska prosvjeta XXXVIII (2011), 83-109.
Z. Vinski, Marginalia uz izbor karolinškog oružja u jugoistočnoj Europi, Starohrvatska prosvjeta 15 (1986) 61–117.
Z. Vinski, Marginalia uz izbor karolinškog oružja u jugoistočnoj Europi, Starohrvatska prosvjeta 15 (1986) 61–117.
Z. Vinski, O nalazima karolinških mačeva u Jugoslaviji, Starohrvatska prosvjeta, Vol. III No. 11, 1981, 9-54.
Z. Vinski, Osvrt na mačeve ranog srednjeg vijeka u našim krajevima, Vesnik Vojnog muzeja JNA 2, Beograd 1955, 34-52.
Z.Vinski, Ponovo o nalazima karolinških mačeva u Jugoslaviji,Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu, Vol. 16-17 No. 1 (1983), 183-210.
Da ste tražili mečeve i iznad Cetinje,našli bi ih i tamo iz 9 v.n.e.
ОдговориИзбришиFranački anali pisani krajem 8v.n.e i početkom 9v.n.e spominju se samo Srbe i njihove vladare na zapadnom i centralnom Balkanu.Porfirogenitovih Hrvata,, koji drže velike prostore,,nema jer ih nije ni bilo u to vreme na Balkanu.najnovija istraživanja Hrvatskih arheologa i istoričara pomeraju doseljavanja Hrvata za kraj 9v.n.e i početak 10 v.n.e.
Franački anali pisani krajem 8v.n.e i početkom 9v.n.e iz godine u godinu za potrebe Franačkih kraljeva su veoma dobro obavešteni čak i o istočnom Balkananu gde spominju novo pridošlu vojnu silu Bugare i Srpska plemena Guduščana i Timočani na čelu Sa knezom Bornom. A odlično su obavešteni o teritoriji koju drže Franački kraljevi,gde Srbi dižu ustanka idr.