Печати раносредњовековних српских владара

Сфрагистика или сигилографија је помоћна историјска наука која се бави истраживањем печата на различитим документима. Што се тиче нашег раног средњег века имамо мало сачуваних печата наших владара до 12. века. Током силних ратова и паљења су изгубљени или се налазе негде под земљом.

1) Печат кнеза Стројимира

О прстену који се налази на аукцији наши су археолози били обавештени од стране руских колега. Залагањем археолога Ђорђа Јанковића српски вицеконзул је купио печат на аукцији 2006. године у Минхену. На златном купастом печату са алком на врху (висине 194 мм, пречника 135 мм, тежине 15, 46 м). На натпису, на грчком језику, стоји: "Боже помози Стројимиру". Печата по својим одликама припада другој половини 9. века и највероватније је припадао брату кнеза Мутимира (851-891), Стројимиру, који је живео у Бугарској након протеривања од стране кнеза Мутимира.  

2) Печат архонта Петра/Петрислава 

Француски археолог Густав Шлумберже 1884. године, у свом делу Sigillographie de l' empire Byzantine, је објавио оловни печат на чијем аверсу писало + ΠΕΤΡ(Ο)Υ ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ(Ε)ΙΑ(Σ) ΑΜΗΝ (+ ПЕТРА АРХОНТА ДУКЉЕ АМИН), док је на реверсу представљена Богородица са малим Христом. Сматра се да је овај печат припадао кнезу Дукље Петриславу, оцу кнеза и потоњег свеца, Јована Владимира (1000-1016). О кнезу Петриславу смо писали и раније, Петрислав - Потврђени владар из Летописа попа Дукљанина. Са својим стилским особинама оловни печат је датиран у крај 10. или почетак 11. века. Нажалост, оловни печат је данас изгубљен.

На нашу велику срећу, археолог М. Загарчанин је обилазећи средњовековни локалитет Облун, који се налази на брду близу Скадарског језера, унутар утврђења нашао бакарни печат архонта Дукље Петра. На аверсу печата налази се лик Св. Ђорђа, са натписом S (?) ΓEΩ(Ρ)ΓIO. На реверсу се налази натпис на грчком који се преводи као "Господе спаси слугу твојег Петра". По палеографским особинама печат је истоветан као изгубљени печат из 1884. године и припада 10. веку.

2) Печат краља Константина Бодина

Захваљујући проф. Жан-Клоду Шенеу и његовом раду на каталогизацији печата Археолошког музеја у Истанбулу, нађен је и обрађен печат краља Константина Бодина. Његов чланак из 2008. године донео нам је потврду краљевске титуле коју је отац Константина Бодина добио 1077. године. Ромејска титула ексусијаст би ромејском виђењу била предвиђена за краљеве. Као што смо видели код кнеза Петра, за наше владаре са рангом кнеза коришћена је титула архонта. Коришћење титуле ексусијаст значило би признање краљевске титуле од стране Ромеја. Титулу протосеваста је створио цар Алексије Комнин (1081-1118) и било је врло високо. Први странац који је добио ову титулу био је млетачки дужд због помоћи у борби Ромеја против Нормана. Тиме овај печат са титулама говори о важности краља Константина Бодина за цариградски двор.
На аверсу се налази попрсје Св. Теодора, а на реверсу Св. Ђорђа. На Истоку ова два свеца су била популарна. Исто тако, у јужној Италији где Нормани створили своју државу значајан култ је имао Св. Ђорђе. На кружном натпису стоји: "Констанс, протосеваст и ексусијаст Дукље и Србије". Карактеристике печата упућују на време краља Константина Бодина као и сам натпис. 

3) Печат краља Ђорђа Бодиновића Војислављевића

Код Борисовграда (данас Првомај, источно од Пловдива) 1938. године нађен је печат дукљанског краља Ђорђа (1113-1118; 1125-1131), сина краља Константина Бодина. На аверсу печата стоји на латинском језику натпис: "Geor(gius) regis Bodini fili" (Ђорђе краљ Бодинов син). На реверсу је лик Св. Ђорђа и натпис 'ό ἅγιος Γεώργι(ο)ς' (Свети Ђорђе). Треба напоменути да је Ђорђе рођен из брака Константина Бодина и Јаквинте, ћерке Архирика, вође норманске странке у Апулији. У јужној Италији био је изузетно поштован култ Св. Ђорђа.

Печати раносредњовековних српских владара

  Литература:

1) Т. Живковић, The Golden Seal of Stroimir, Историјски часопис 55 (2007), 23-30. 

2) Т. Живковић, Портрети српских владара (IX-XII век), Београд 2006.
3) M. Zagarčanin, Novi pečat Arhonta Petra Nova antička Duklja VI, Podgorica, 201-208.

4) П. Коматина, Византијска титула краља Константина Бодина, ЗРВИ 48 (2011), 61-78.

5) J-C. Cheynet, La place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine a la fin du XIe siecle, ZRVI 45 (2008), 89-98.