Славјено-сербско царство. Нацрт воспостављења нове словено-српске државе (1804)

Одјек Орашачког збора и буне на дахије био је велики међу Србима у Хабзбуршкој монархији. Митрополит карловачки Стефан Стратимировић направио је меморандум о ослобођењу српске државе (Славено-сербскаго государство) 1804. године у првих неколико месеци Првог српског устанка. Свој Меморандум је митрополит Стратимировић предложио руској страни јер је Русију сматрао природним савезником Срба. Његов Меморандум добио је руски министар иностраних дела кнез Адам Чарториски (министар иностраних дела 1803-1807) који је био наклоњен српској ствари.

Митрополит карловачки Стефан Стратимировић (1757-1836)

У Меморандуму митрополита Стратимировића изнет је став да су Срби највише наклоњени Русима од осталих Словена и да Русија мора да створи једну славено-сербску државу коју би предводили Срби. Временом би та нова држава заменила Османско царство јер му је, по Стратимировићевом мишљењу, истицало време. Тражено је да цар Александар учини представку султану и затражи да територију где живи српски народ султан да независност по обрасцу Дубровачке републике или Републике јонских острва (Републике седам грчких острва). Аустрија  би морала да уступи према Меморандуму Боку Которску и део Далмације а заузврат би добила турски део Хрватске. А ако Аустрија уступи српској држави Срем онда би добила део Влашке до реке Олте. Та новонастала српска држава би наставила да плаћа умерен данак Османлијама, давала Турцима слободу вероисповести и била зависна од Порте. За владара ове Словенско-Српске земље митрополит Стратимировић предлаже да руски цар пошаље руског принца. Шта би улазило у састав Словенско-Српске државе? На то даје одговор извод из Стратимировићевог Меморандума који показује где Срби живе: "Срби обитавају у Угарској на обема обалама Дунава, у Славонији, Хрватској, Далмацији и Приморју; такође и на оним пределима у земљама Турске до Јадранског мора; цео народ међу реком Савом од границе Влашке до Скадра у Албанији, међу реком Савом и Уном — Словено-Српски је с најнезнатнијим разликама наречја, тако да су и сви,који се налазе у Турској, рода и језика Словено-Српског".

Литература:

Група аутора, Историја српског народа V-1, Београд (1981)

Прот. Ст. М. Димитријевић, Стевана Стратимировића митрополита Карловачког план за ослобођење српског народа, Београд 1926.

Ђ. Живановић, Срби и пољска књижевност (1800-1871), Београд 1941, 2002.

Љ. Кркљуш, Настанак првих програма о васпостављању српске државе, Зборник Правног факултета у Новом Саду, XXXVIII, 2/2004, 37-60.

С. Новаковић, Устанак на дахије 1804. Оцена извора. Карактер устанка. Војевање 1804. С картом Београдског пашалука, Београд 1904.

Линкови:

1.http://www.novinar.de/2012/03/30/the-memorandum-1804-by-the-karlovci-metropolitan-stevan-stratimirovic.html