недеља, 9. септембар 2018.

Димитрије Синаита. Први српски књижевник

    Западно од Јерусалима у манастиру Свете Катарине на Синајској гори године 1975. нађено је више десетина средњовековних списа до тада непознатих научној заједници. Међу тим рукописима налазе се и два црквено словенска из 11. века. Ове две књиге, Синајски мисал и Димитријев псалтир, писане су глагољицом - првим словенским писмом. Димитријев псалтир назван је по монаху који га је писао. Истраживања из 2012. године показују да је синајски монах Димитрије био пореклом из Дукље или Травуније одакле је у 11. веку стигао до Свете земље. Кијевски мисал (Кијевски листићи) који се сматра најстаријим и најархаичнијим словенским рукописом. Има седам листова и сматра се да су шест листова из 10. века или са краја 9. века писани у средини око ученика словенских апостола Ћирила и Методија. Седми листић из Кијевског мисала, тј. први по реду јер се налази на почетку књиге, потиче са краја 11. или почетка 12. века. На том листићу записан је одломак из Посланице апостола Павла Римљанима и посебна молитва Богородици. Први лист је дело монаха Димитрија Синаита и припада српској редакцији старословенског језика. 
Седма страница Кијевског мисала коју је писао монах Димитрије Синаита крајем 11. или почетком 12. века
   Сматра се да је Димитрије Синаита био добро образован јер је подједнако добро користио глагољицу и ћирилицу и познавао латиницу и грчки алфабет. Наиме, монах Димитрије Синаита је написао још једно дело - Синајски служабник који је поред црквеног глагољског текста имао и поменик са именима људи који се помињу током службе, записан на ћирилици. Међу његовом братијом могуће да је било још Срба који су у време краља Константина Бодина (1081-1099) и његовог наследника краља Михаила (1099-1102) стигли у Јерусалимско краљевство (основано након крсташког ослобађања Јерусалима 1099).

Литература:

1. М. Алексић, Српски витешки код, Београд 2016.

Линкови:

1. Димитријеви записи старији од Мирослављевог јеванђеља, Политика 17.10.2015
2. Димитрије Синаит је најстарији српски књижевник, Политика 18.10.2015.

Нема коментара:

Постави коментар