Печат Правитељствујушчег совјета сербског. Трибалија

Током друге ратне године Првог српског устанка (1805) Срби су полако почели да устројавају своју власт први пут након пада својих средњовековних држава у 15. веку. Да би ограничили власт вожда Карађорђа устаничке старешине су позвале Карађорђа на скупштину у манастиру Боговађа о празник Велике госпојине. Карађорђе је то одбио и позвао устаничке старешине на скупштину у Борку такође на исти празник (27. август 1805).

Печат "ПРАВИТЕЛСТВУЮЩIЙ СОВѢТЪ СЕРБСКIЙ"

 Вук Стефановић Караџић је забележио у свом чланку Друга година Српског војевања на даије изглед печата Совјета сербског: "...а на печату (на коме су били грбови Србије - под круном крст и четири оцила - и Тривалије -  под круном свињска глава са стрелом забоденом у чело, који су на среди свезани један за други и између њи расте крин; одозго огрејало сунце и луче своје спустило до круна, а доле испод грбова "1804") био је натпис: "ПРАВИТЕЛСТВУЮЩIЙ СОВѢТЪ СЕРБСКIЙ."

  Совјет је кратко време имао седиште у манастиру Вољавчи и манастиру Боговађи. Након ослобођења Смедерева на Аранђеловдан 1805. године Совјет је преместио своје седиште у Смедерево, а у просторијама Совјета, на видном месту, нашла се слика цара Стефана Душана.

    Шетајући са војводама по бедемима града смедеревског, након ослобођења 1805, Карађорђе је више пута поновио: "Дакле узесмо столицу наших деспота - и то нам даје извесну надежду, да ћемо узети и столицу наших краљева и царева!"

Вожд Карађорђе о жељи да се ослободи Скопље - Душанова престоница

    У манастиру Враћевшници су мошти краља Стефана Првовенчаног биле шест година током Првог српског устанка. Ту су „код светог краља“ држане скупштине поводом важних питања као што је била поводом Букурешког мира 1812. године. 

Извор:

1. В. Стефановић Караџић, Друга година Српског војевања на даије, Даница: забавник за 1834 годину (1834), 25-55.

Литература:

1. Р. Љушић, Вожд Карађорђе I, Београд 2000.