понедељак, 20. април 2020.

Битке краља Константина Бодина (1081-1099)

Константин Бодин је био један од најмоћнијих и најживописнијих раносредњовековних српских владара. Владао Дукљом од 1081. године када је умро његов отац, први краљ српски, Михаило Војислављевић. Пре ступања на престо учествовао је у походима свога оца.
Битке краља Константина Бодина Војислављевића
Краљ Михаило је пружио помоћ устаницима Ђорђа Војтеха и послао им свог сина Константина Бодина са 300 својих људи. У Призрену су бугарски представници прогласили Константина Бодина за цара и променили му име у Петар. Дука теме Бугарске Нићифор Карантин, окупио је трупе под својом командом и спремао се да крене на Призрен, када му је стигао наследник на функцији Дамјан Даласин. Изгледа да Дамјан Даласин није поштовао свог претходника и његове сараднике јер извори говоре да им се по доласку ругао и називао их кукавицама. У таквом расположењу ромејска војска је кренула према Призрену и ту заметнула бој са Србима. Како ромејски извор каже: "И наста страшна битка и још страшнији пораз Ромеја". У тој бици код Призрена 1072. погинули су многи Ромеји и велики број њих је заробљен дука Дамјан Даласин, као и војсковођа Лонгивардопул, вероватно заповедник норманских најамника.
Следећа битка уследила је брзо и то током зиме. Бугарски војсковођа Ђорђе Војтех позвао је Константина Бодина да крене на Скопље јер су ромејски војници проводили дане безбрижно. Кренуо је са војском Константин Бодин из Ниша у децембру према Скопљу али ромејска војске се припремила и пресрела Бодинове трупе код Пауна, у јужном делу Косова поља. Ромејска војска је до ногу потукла Бодинову војску и заробила га.
Те исте године октобра месец, као ромејски вазал, морао је да се придружи ромејској војсци у нападу на Нормане који су се искрцали код Драча. Нормански војсковођа Роберт Гвискард желео је да освоји Цариград и Драч му је био прва станица. Започео је опсаду града, али појавила се ромејска војска на челу са царем Алексијем Комнином. Заједно са њим је био и краљ Константин Бодин са својом војском. Када је отпочела битка 18. августа, победа је била ближа Ромејима али су Нормани ипак успели да однесу превагу. Војска краљ Константина Бодина која је требала да уђе у битку у одлучујућем моменту остала је по страни. О томе ромејска принцеза Ана Комнина пише: „а и сам Бодин узмиче не борећи се; овај се, наиме, био наоружао и, распоредивши своју војску у бојни ред, тога се дана држао као онај, који ће можда убрзо, према склошвеним уговорима, помоћи цару. Пажљиво je чекао, како изгледа да, ако сазна да je победа превагнула на аутократорову страну, нападне и сад Келте; a ако не, да се уздржи од борбе и потом повуче. Тако размишљајући као што се обелоданило из оног што je учинио, и сазнавши тачно, да су Келти победили, не ушавши уопште у борбу, врати се кући".

Мозаик Св. Вакха из манастира Неа Мони на острву Хиос, око 1045. године
Може се видите мач у корицима

Битке краља Константина Бодина

Нема коментара:

Постави коментар